Paprena cena pogrešne preporuke

To toga možda ne bi došlo da je Republički fond PIO 2005. postupio po odlukama tadašnjeg Vrhovnog suda Srbije i Okružnog suda u Novom Pazaru, koji su presudili da se penzije s teritorije KiM moraju isplaćivati, piše Politika.

"Strazburški sud je u presudi naveo da ovakav stav penzijskog fonda, odnosno Republike Srbije, predstavlja nezakonito mešanje države u mirno uživanje imovine građana, s tim što je pravo na penziju osnovano svrstao u imovinska prava", kaže Borko Stojanović, advokat, tumačeći presudu.

Isplatu penzija, dakle, nije trebalo prekidati samo zbog toga što se KiM nalazi pod međunarodnom upravom, kaže on i objašnjava da je ovakva presuda doneta na osnovu predstavke dvoje Bošnjaka, korisnika invalidskih penzija s KiM, kojima je 1999. i 2000. obustavljena isplata prinadležnosti.

Važno je, naglašava, da je ovde reč licima koja su ostvarila pravo na penziju odgovarajućim rešenjima. U sporu pred sudom u Strazburu, argumentacija naše države svodila se na činjenicu da Fond PIO ne može isplaćivati penzije penzionerima s KiM, jer se s tog dela naše teritorije ne naplaćuju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Naveli su, objašnjava, da naš penzioni sistem funkcioniše po principu "protočnog bojlera”, odnosno tekućeg finansiranja, što znači da uplaćeni doprinosi direktno idu za isplatu penzija.

Fond PIO se, međutim, svesno nije pridržavao presude Vrhovnog suda, niti Okružnog suda u Novom Pazaru, već se nezakonito povinovao preporukama Ministarstva za socijalna pitanja iz 2003. i 2004. godine, koja nisu objavljena ni u Službenom glasniku, objašnjava Stojanović.

Važno je istaći, nastavlja, a što je eksplicitno napisao i sud u Strazburu, da konkretna isplata penzija nije obustavljena po nacionalnoj osnovi, što je naša država dokazala dostavljanjem rešenja iz kojih se jasno vidi da se mnogim licima nesrpske nacionalnosti s KiM penzija ipak isplaćuje.

U PIO fondu podsećaju da zahteve za isplatu penzija s KiM penzioneri mogu podnositi u narednih mesec dana, tačnije do 20. aprila. Iako u ovom času nema zvaničnih podataka koliko je njih predalo dokumente spekuliše se da je od 20. februara, kada je javni konkurs raspisan, papire priložilo više stotina penzionera, ali verodostojnost dokumenata još nije potvrđena.