Đilas: Grad ne krši zakon

Đilas podseća da je Grad Beograd i ranije imao revizore, koji nisu bili državni, ali su bili stručni koliko i državna revizija i da nije bilo kršenje procedura i zakona, na koje je ukazala DRI u svom izveštaju.

"Što se tiče pravnog tima revizora, treba svi da budemo svesni i da Beograd ima svoj pravni tim i da mi nećemo sedeti skrštenih ruku" , naveo je gradonačelnik. Đilas se u svom autorskom tekstu u Politici obratio DRI rečima da ne može govoriti o zaštiti zakona, kao akata koje donosi Narodna skupština, a da pri tom ne zna koji sve zakoni uređuju pitanjem kojim se bave.

"Ne možete svoj izveštaj zasnovati na zakonu koji potiče iz 2001. godine, ako je posle njega, 2010. godine, donet zakon koji na drugi način uređuje istu oblast, čime je van snage stavio zakon iz 2001. godine", objasnio je gradonačelnik Beograda.

Ðilas je zapitao da li je toliko teško razumeti da Zakon o predškolskom vaspitanju iz 2010. godine dopušta Gradu da poveća osnovicu za obračun plata zaposlenih u predškolskim ustanovama, time i vaspitačicama, iznad onih koje je prema Zakonu iz 2001. odredila Vlada, ako Grad raspolaže sredstvima za to?

"Da li iko treba da sopstvenim siromaštvom plati tuđe neznanje, letargiju i jednostranost u primeni zakona?", zapitao je prvi čovek prestonice. Ðilas je objasnio da bivši Zakon o komunalnim delatnostima, koji je važio u vreme revizije, ovlašćuje Grad Beograd da sam odredi način na koji se naplaćuje cena za komunalne usluge, pa i za parkiranje, isto čini i novi Zakon o komunalnim delatnostima koji važi od 2. decembra 2011. godine, isto proizlazi i iz Zakona o lokalnoj samoupravi iz 2007. godine.

On navodi da se čitajući izveštaj revizora čovek, na nekim mestima, ne može se oteti utisku kako živi u sasvim jednostavnom i sporom svetu, bez imalo dinamike, u kome vreme stoji, u kome je svaki ljudski čin striktno normiran i u kome za izlaz iz svakog problema postoji jasan, i uvek i neizostavno.

"U tom idiličnom svetu sve stoji i čeka neko svoje, neodređeno vreme, koje i ne mora doći. Deca sa hendikepom mogu da čekaju na pomoć Grada dok ne ostare, porodilje mogu postati bake dok im Grad ne isplati pomoć, gorivo za zimu može biti nabavljeno i potrošeno i usred maja... Ko tu kome služi i pomaže: ljudi zakonima ili zakoni ljudima?", zaključio je Đilas.

On je pozvao državnog revizora da pred javnošću, na okruglom stolu uporede stavove gde bi glavne teme bile navodi revizora o prihodima Grada na osnovu komunalne takse za parkiranje motornih vozila.

Da podsetimo, gradonačelnik Beograda je izjavio da je Beograd zahvalan na preporukama i sugestijama iz izveštaja DRI o završnom računu gradskog budžeta, ali da od nekih izdvajanja ne može i neće odustati.

Potom se oglasio i DRI upozoravajući da ukoliko gradonačelnik Beograda ne prihvati nalaz i preporuku revizorske institucije u vezi sa načinom obračuna plata za zaposlene u predškolskim ustanovama, nastaviće sa kršenjem odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije.

Nenadić: Ne mora baš preko medija

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić smatra da je loše da se rasprava između gradonačelnika i Državne revizorske institucije u ovoj fazi vodi i preko medija.

On, međutim, dodaje da je dobro da se o revizorskom izveštaju priča jer to je jedina šansa da se svi oni problemi na koje je ukazao uopšte reše na neki zadovoljavajući način.

“Za početak, dobro je da se o izveštaju revizora uopšte priča i da on ne bude zaboravljen i ignorisan, a polemika bi, naravno, mogla imati i drugačiji ton", rekao je Nenadić za Radio B92.

Prema njegovim rečima, u procesu revizije postoji faza u kojoj subjekti revizije mogu da daju svoje primedbe i kada te primedbe mogu da se razjasne na zatvorenim sastancima s revizorom. "Treba videti da li su se grad Beograd i grad Niš koristili ovim svojim pravom".

"Sada kad postoje suprotni stavovi, stvari se mogu razvijati u više pravaca. Revizor će svakako uz svoj izveštaj dati preporuke i mere koje treba ispuniti u roku od 30 do 90 dana, a potom insitutcije treba da pošalju svoj takozvani odazivni izveštaj", navodi Nenadić.

Kada to učine, videće se kakvi će biti dalji koraci revizora – hoće li ostati pri svom stanovištu i hoće li tražiti odgovornost lica koja nisu ispunila ono što je revizor naložio, objasnio je on.