Kome idu pare od poslovnog prostora

Beograd zarađuje od izdavanja republičkog poslovnog prostora četiri puta više novca nego sama republika, a Novi Sad tri puta

Beograd na 250.000 kvadrata dobija 80 miliona dinara, Novi Sad za 210.000 kvadrata uzima 68,5 miliona, u većini slučajeva odnos gradova i republike nije definisan.

Interesantno je što niko ne zna pouzdano šta pripada državi, a na šta mogu da se uknjiže gradovi i opštine. Samo Beograd se ne spori sa republikom oko poseda, jer u Agenciji za poslovni prostor priznaju da je republičko.

Ipak, većina gradova i opština nisu mogli da nam dostave precizne podatke o tome šta imaju i koliko na zakupu zarađuju, jer po Miloševićevom Zakonu o sredstvima u svojini Republike, ispada da je sve državno, čak i poslovni prostori koje su gradovi i opštine kupovale svojim novcem.

Zakon o javnom vlasništvu, koji bi poništio taj zakon, trebalo je da bude donet pre godinu dana, ali još nije. Kod Republičke direkcije evidentirano je 646.060 nepokretnosti, od čega ona izdaje samo 137 lokala, i od njih mesečno zarađuje 19,5 miliona dinara. Ostatkom kvadrata i zaradom upravljaju gradovi, opštine i javna preduzeća.

Najveću kiriju ubira Beograd, koji, kako nam je rekao Milan Janić iz Agencije za poslovni prostor, upravlja sa 250.000 kvadrata (1.600 poslovnih prostora). Na ovom mesečno zarađuje 80 miliona dinara.

Najatraktivniji lokali su u samom centru grada, posebno u Knez Mihailovoj ulici. Knjigovodstvena vrednost ove imovine se ne zna, a i kada bi se znala, ona ne odgovara tržišnoj vrednosti.

Javno preduzeće ”Poslovni prostor” u Novom Sadu upravlja sa 210.421,89 republičkih kvadrata. Knjigovodstvena vrednost ove imovine je blizu dve milijarde dinara, ne računajući vrednost Petrovaradinske tvrđave i eksproprisanog poslovnog prostora koji se izdaje do privođenja nameni. U junu je zakupcima naplaćeno oko 68,5 miliona dinara.Ovaj novac koristi se za izgradnju i održavanje poslovnih objekata.

Posebno zanimljiv je Kragujevac, koji, kako tvrde u gradskoj upravi, pokušava da razreši galimatijas šta pripada njima, a šta državi.Grad je kupovao mnogo kvadrata, na koje je platio prenos apsolutnih prava. Ipak, bez republike, on ne može na konto ove imovine ni da uzme kredite ni da stavi hipoteku.

Državna je imovina kojom upravljaju kragujevačka javna preduzeća, kao i zgrada Opštine, Trgovinski sud, katastar. Grad upravlja i sa 150 lokala od ukupno 4.000 kvadrata, više od 3.000 kvadrata Agencije za turizam i saobraćaj, ali i kompleksom Knežev arsenal sa 6.300 kvadrata i četiri hektara zemljišta, gradskim tržnicama od oko 8.000 kvadrata. U Kragujevcu se nadaju pravoj decentralizaciji i donošenju zakona o javnom vlasništvu.

Prošlo je godinu dana kako je Vlada dala rok gradovima, opštinama i javnim preduzećima da dostave podatke o kompletnoj državnoj imovini koju koriste. Kako saznajemo, gradovi i opštine su podatke mahom dostavili. Čekaju se još javna preduzeća da bi spisak nekretnina bio kompletan.