Direktor Jata: Zašto da me smene?

Vlada Srbije na narednoj sednici razmatraće smenu direktora Jata Srđana Radovanovića zbog lošeg poslovanja nacionalne aviokompanije, saznaje B92.

Kako nam je rečeno u Vladi, ministri su nezadovoljni radom menadžmenta kao i tokom pregovora sa mogućim strateškim partnerom „Turkiš erlajnsom“.

Radovanović za B92 kaže da ne vidi razloge za smenu navodeći da je uspeo da smanji dugove kompanije i poveća broj putnika u odnosu na prošlu godinu. On potvrđuje da se avioprevoznik nalazi u velikim problemima, ali i da je u odnosu na prošlu godinu dosta toga i urađeno. „Mi imamo isti broj putnika sa manje letova, manje goriva smo potrošili, manje smo platili taksi za prelet, manje smo platili usluga aerodromima, a imamo više putnika. Imamo za 18 odsto veći prihod u septembru i oktobru nego prošle godine, i to ne u dinarima nego u evrima“, objašnjava on.

Ipak Jat je, čini se, dotakao dno. Zbog neplaćenih računa preti isključenje vode, dug za struju je skoro 16 miliona dinara, a pilotima nisu isplaćene sve dnevnice.

„To su preterivanja, ali sa našim partnernima pronalazimo jezik ukoliko kasnimo sa plaćanjem. Jat ima teškoće jer je investicioni kredit kasnio, ali smo morali neke stvari da pokrijemo iz tekućih prihoda. Zbog toga smo došli u raskorak i zaista nam nije udobno“, kaže Radovanović.

Jat je investicioni kredit u visini od 51.5 miliona evra dobio od dve komercijalne banke za čije odobravanje je bila neophodna garancija države. Dva miliona evra biće iskorišćeno kao depozit za iznajmljivanje dve nove letelice, devet miliona evra je namenjeno za popravku motora, među kojima su i oni koje je Lufthanza zaplenila zbog neplaćenih troškova.

Čak 40 miliona evra biće potrošeno za revitalizaciju kompanije, odnosno vraćanje dugova i plaćanje troškova.

Dug Jat tehnici, za održavanje aviona, međutim još neće biti vraćen. „Danas imamo šest aviona u hangaru u floti od 14 letelica. Da li je to normalno? Potpuno je prirodno da se kasni u otplati onima koji tako servisiraju avione. Oni su spori i onda sporo dobijaju novac“, naglašava Radovanović.

Iz Niša nema letova jer su neisplativi

Radovanović dodaje i da je Jat značajno smanjio troškove, ali je i dalje problem kako povećati prihode. Radovanović dodaje i da je avioprevoz skup biznis i navodi da „Jatu svaki dan treba i svaki dan obrne 250.000 do pola miliona, dok u aprilu i maju to ide i na milion evra“.

Govoreći o smanjivanju troškova, direktor Jata kaže da je kompanija srezala troškove i kada je u pitanju plan letenja. On kaže da su u pitanju letovi za Banjaluku, Abu Dabi, a razmatra se i smanjivanje frekfencije letenja ka Solunu i Trstu. Radovanović kaže i da Jat više ne leti iz Niša, zbog neisplativosti. „Leteli smo iz Niša, pa smo vozili samo pilote i mehaničare“, dodaje on. Govoreći o svom službenom putu u Australiju, on kaže da je bio na putu 12 dana od čega je čak 60 sati „otišlo“ samo na putovanje. „Ljudi misle da je lako otići do Australije, ko nije bio taj ne zna“, kaže on i objašnjava da je za Istambul leteo turskom aviokompanijom jer nije želeo da duže ostaje na putu čekajući termin Jatovog leta za Dubai.

„Da Jat leti češće za Dubai išao bih Jatom“, kaže on i dodaje da je ovo bilo jedino rešenje da ne bi kasnio na zakazane obaveze.

U Australiji ima 100.000 Srba i isto toliko Makedonaca i to tržište vredi 25 miliona evra, kaže Radovanović i objašnjava da je to razlog zbog kog Jat namerava da novcem od kredita finansira svakodnevne letove ka Dubaiju.

On dodaje i da je u toku proces za uspostavljanje prekoatlantskih letova i obnavljanje veza ka Sjedinjenim državama, čije tržište vredi za Jat 60 miliona evra a uzeo je četiri miliona.

„Jat ervejz“ će godinu završiti za dugom od 23 miliona evra i 1,1 milion prevezenih putnika. Prosečna popunjenost kabine putnicima ove godine je bila 60,7 odsto zbog čega se najavljuje i izmena nekih linija letenja.

Direktor Jata naglašava i da prodaja imovine kompanije u inostranstvu da bi se smenjili dugovi nije rešenje. „Taj ’amaterski prisup’ da se proda vikedica da bi se živelo bolje nije dobar“, kaže on i dodaje da je rešenje u povećanju broja putnika. „Prodajom zgrade u centru Londona ne mogu se rešiti problemi. Mora bolje da se radi“, navodi on.