Priština krčmi naše milijarde

Samo u protekle tri decenije država Srbija je u razvoj Kosmeta uložila oko 18 milijardi dolara. Od tih para otvarani su rudnici, rafinerije i topionice "Trepče", otkrivani površinski kopovi lignita i građene termoelektrane, škole, bolnice, pošte, železnica, stambeni objekti, putevi...

Pravi vlasnik svih tih, nekada društvenih preduzeća u Pokrajini, i dalje je država Srbija. Ali, samo na papiru. U Privrednoj komori Kosova i Metohije su izračunali, na osnovu postojeće dokumentacije, da imovina na koju država Srbija polaže pravo vredi više od 200 milijardi dolara. U tu sumu nisu uračunata rudna bogatstva i drugi prirodni potencijali.

Istovremeno, potraživanja srpskih preduzeća na KiM, na osnovu vlasništva ali i kredita, iznose 190 miliona evra a Fond za razvoj Srbije ima vlasničkog udela u oko 150 preduzeća čija vrednost premašuje 140 miliona evra.

Osim velikog broja nepokretnosti na Kosmetu, više od 1,4 miliona kvadratnih metara službenih zgrada, 145.000 kvadrata poslovnih i 25.000 stambenih zgrada, u državnom vlasništvu Republike Srbije nalazi se i oko 580.000 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta.

Celokupno bogatstvo i vlasništvo Srbije, već 13 godina otimaju i nelegalnim privatizacijama prodaju vlasti u Prištini, koje je instalisala međunarodna zajednica.

"Privatizacija na Kosmetu je sprovođena bez prethodnog utvrđivanja vlasništva i suprotno Rezoluciji 1244 SBUN, a samim tim direktno na štetu države Srbije koja je najveći vlasnik svih kapaciteta na Kosovu i Metohiji", kaže za "Novosti" Goran Bogdanović, doskorašnji ministar u Vladi Srbije.

Novi šef kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin podneo je prošle nedelje Ustavnom sudu Srbije zahtev da se preispita ustavnost svih privatizacija na Kosmetu od 1999. godine. Najavljeno je i da će država Srbija, konačno, zaštitu svojih interesa i imovine na Kosmetu zatražiti pred najvišim međunarodnim sudskim instancama i da će to biti jedno od najvažnijih pitanja u nastavku razgovora između Beograda i Prištine na najvišem nivou.

Dok se, eventualno ta pljačka ne zaustavi, kosovska Agencija za privatizaciju do sada je privatizovala 1.358 preduzeća i prisvojila više od milijardu i po dolara, dok je vrednost prodatih nepokretnosti daleko veća.

Da bi pred međunarodnom zajednicom prodaja tuđe imovine prošla nekažnjeno, nekadašnje vođe terorističkih grupacija na Kosmetu, a sada čelnici kosovske vlade, ono što je najbolje i najskuplje na Kosmetu, ispod ruke nude i "prodaju" svojim "oslobodiocima".

Prvi u red stao je Vilijam Voker, nekadašnji šef posmatračke misije - čovek koji je izmislio Račak. On je preko raznih fondova postao suvlasnik desetina srpskih preduzeća na Kosovu. Odmah za njim, pojavio se komandant NATO snaga tokom 1999. godine, general Vesli Klark. On sada pregovara da dobije sve rezerve kosovskog lignita, a one iznose 16 milijardi tona.

I, napokon, javila se i Medlin Olbrajt, nekadašnji državni sekretar SAD, žena koja je srušila Rambuje i sa Vokerom izdejstvovala napad na Srbiju i "oslobađanje" Kosova. Ona zauzvrat traži najprofitabilniju firmu na Kosovu - poštu i telekomunikacije sa oko milion pretplatnika u mobilnoj i 100.000 u fiksnoj telefoniji.

Nemci o privatizaciji na Kosovu

Nemački mediji su poslednjih dana pisali da su bivše diplomate SAD sve zainteresovanije za ulaganja na Kosovu, a da je dodeljivanje javnih tendera praćeno velikom korupcijom i favorizovanjem određenih privatnih kompanija.

Navode da je u najuži izbor za prodaju 75 odsto akcija fiksne i mobilne telefonije Kosova ušla i kompanija "Olbrajt grup" i da je u tom poslu neprikosnoveni favorit. Citiraju i nevladin sektor u Prištini, koji tvrdi "da prednost imaju kompanije koje su povezane sa političarima ili određenim političkim partijama ili sa ljudima koji imaju političkog uticaja".

Još dodaju, "da za kosovske političare nije važna cena koja se postiže, jer su od svega važniji nacionalni interesi", a oni se ogledaju u podršci nezavisnom Kosovu.