Suša uzima veliki danak na Balkanu

U Bosni i Hercegovini, na čijem jugu je ovog leta površinska temperatura tla dostizala i 47 stepeni Celzijusa, danak suši se prognozira na milijardu dolara, u Srbiji na dve milijarde, a u Hrvatskoj na 250.000 miliona dolara, izveštava Rojters.

To je veliki udarac za privrede dotičnih zemalja.

U Srbiji je poljoprivreda u 2011. u bruto domaćem proizvodu (BDP) učestvovala sa oko 12 odsto. Predviđa se da će srpski rod kukuruza biti prepolovljen u odnosu na prvobitno očekivanih sedam miliona tona.

Prošle nedelje predstavnici trgovinskih organizaicja su od vlade Srbije zatražili da zabrani izvoz žitarica, naročito kukuruza i pšenice, kao i soje i suncokreta.

Takav korak bi, prema proceni analitičara, pojačao nesigurnost na regionalnom tržištu, naročito bosanskom, koje se tradicionalno oslanja na Srbiju u vremenima manjkova.

Mate Brlošić, šef hrvatske poljoprivredne komore, predviđa da će ove godine kukuruz u Hrvatskoj biti "redak kao zlato".

Kritičari ističu da se ovako nešto priprema godinama. "Plaćamo izostanak sistematske poljoprivredne politike u poslednjih 20 ili čak 50 godina", smatra Damir Kovačić, profesor poljoprivrednog marketinga na Zagrebačkom univerzitetu. "Uvek smo iznenadjeni kad nas tokom leta pogodi suša", ističe Kovačić. Hrvatski sindikati traže da se snize takse na hranu, ali vlada se tome opire. Ministar poljoprivrede Tihomir Jakovina napominje da vlada Hrvatske razmatra delimično ukidanje poreza na iznajmiljivanje poljoprivrednog zemljišta i povećanje taksa na izvoz kukuruza i drugih žitarica kako bi se izbegli manjkovi na domaćem tržištu.

Iskru nade za hrvatsku poljoprivredu predstavlja to što će, kada u julu naredne godine postane članica EU, moći da koristi sredstva iz fondova Unije, koja bi mogla da budu uložena u dugoročnu strategiju obnove poljoprivrede.

U Bosni i Hercegovini je, na primer, 20 odsto zaposlenih radi na poljoprivrednom sektoru, a agrarni proizvodi čine oko 10 odsto privredne proizvodnje.

Bosanski poljoprivrednici prete blokiranjem najvažnijih saobraćajnica i graničnih prelaza od septembra ukoliko im vlada ne isplati vanredne subvencije i ne zaštiti domaću proizvodnju.

U Svetskoj banci, koja je u maju Bosni i Hercegovini odobrila kredit od 40 miliona dolara za unapređenje sistema navodnjavanja, smatraju da balkanske zemlje imaju ogroman poljoprivredni potencijal, ali da im nedostaju infrastruktura i strategija.

Holger Krej, šef odseka za poljoprivredu i rurallni razvoj Svetske banke, ističe da je bivša Jugoslavija imala za ono vreme najnaprednije sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje, ali da su oni danas degradirani.

Krej smatra da to nije posledica samo manjka sredstava u budžetima država iz sasava bivše Jugoslavije, nego i čestih promena u rukovodjenju tim sistemima