Berzanski indeksi u Srbiji

Berzanski indeksi su svojevrsni alati kojima se berza kao organizovano tržište kapitala služi da bi učesnicima u trgovanju pružila što kvalitetniju informaciju i pomogla potencijalnim investitorima u donošenju odluka o ulaganju u, za njih, najatraktivnije hartije od vrednosti.

Berzanski indeksi su prvi put razvijeni krajem 19. veka kao relativno jednostavna alatka za merenje promena cena grupe hartija od vrednosti. Čarls Dau je još 1896. godine kreirao jedan od prvih indeksa američkog tržišta kapitala "Dow Jones Industrial Average –DJIA“.

Indekse akcija ili bilo kojih drugih hartija konstruišu i održavaju berze, posebne specijalizovane kompanije koje izračunavaju indekse, takozvani provajderi indeksa i brokerske kuće. Najpoznatiji svetski provajderi indeksa su Dau Džons, Standard i Purs, Morgan Stenli i drugi.

U Srbiji rade dve berze - tržište kapitala u Beogradu i Produktna berza u Novom Sadu na kojoj se ugovara kupoprodaja ratarskih kultura i mineralnih djubriva.

Vodeći indeks Beogradske berze BELEX15, čiji je pun naziv Indeks najlikvidnijih srpskih akcija, ima cilj da što preciznije prikaže kretanje cena akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja i koje su ispunile kriterijume za ulazak u indeksnu korpu. Kontinuirano trgovanje se obavlja tako što se nalozi za prodaju i kupovinu pojedinih akcija po odredjenoj ceni automatski uparuju.

Izračunavanje i objavljivanje indeksa BELEX15 obavlja se od oktobra 2005. godine svakog radnog dana Berze, u realnom vremenu, od trenutka kada je ispunjen uslov za njegovo izračunavanje i publikovanje, pa do formiranja cena na zatvaranju, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.

Cena akcija koja se koristi za izračunavanje indeksa BELEX15 je svaka cena akcija koja je formirana u trgovanju akcijama koje čine indeksnu korpu, izuzev cena koje su ostvarene u takozvanim blok transakcijama.

Indeksnu korpu mogu sačinjavati akcije koje su ispunile "pravilo 80", odnosno one akcije koje su tokom prethodna dva sukcesivna kvartala imale minimum 80 odsto trgovanja tokom svakog pojedinačnog kvartala na kojima su zaključene transakcije. Nakon formiranja liste akcija koje su ispunile napred navedeni kriterijum obavlja se rangiranje i prvih 15 akcija čini indeksnu korpu.

Da bi se sprečilo da neka od akcija izdavaoca ima dominantno učešće u indeksnoj korpi, ograničava se broj akcija sa kojom odredjeni izdavalac može da učestvuje u indeksnoj korpi na najviše 20 odsto. Takođe, da neki od industrijskih sektora ne bi imao dominantno učešće u indeksnoj korpi, ograničava se broj hartija iz istog industrijskog sektora u indeksnoj korpi na najviše 50 odsto.

Revizija indeksne korpe, odnosno eventualna promena akcija koje je čine, obavlja se kvartalno, na kraju marta, juna, septembra i decembra. U slučajevima značajnih promena karakteristika indeksnih komponenti može da se sprovede i vanredna revizija indeksne korpe, čiji je postupak identičan redovnim.

Indeksnu korpu BELEX15, posle vanredne revizije obavljene 21. januara ove godine, trenutno čine akcije "AIK banke", "Komercijalne banke", "Energoprojekt holdinga", "Soja proteina", "Univerzal banke", "Agrobanke", "Metals banke", "Privredne banke", "Jubmes banke", "Imleka", "Metalca", "Meser Tehnogasa", "Telefonije", "Bambi Banata" i "Tigra".

Drugi indeks koji pokazuje kretanja na srpskom tržištu kapitala je "Opšti indeks akcija Beogradske berze - BELEXlajn", koji je zamenio prvi indeks akcija Beogradske berze, BELEXfm.

Osnovna razlika izmedju ova dva pokazatelja je u tome što BELEXlajn predstavlja kretanja cena reprezentativnog uzorka hartija kojima se trguje, u odnosu na metodologiju BELEXfm koji je davao prikaz kretanja cena svih hartija koje su zaključile najmanje jednu transakciju odredjenog dana. BELEXfm se izračunavao od 13. decembra 2004. godine do 30. aprila 2007. kada je zamenjen indeksom BELEXlajn.

BELEXlajn opisuje ukupna tržišna kretanja i može da služi kao podloga za kreiranje strukturiranih proizvoda i finansijskih derivata na domaćem i inostranom tržištu. Od tog pokazatelja se očekuje da bude analitička alatka kako za portfolio menadžere, profesionalne analitičare, stručnu javnost, investitore, tako i za sve druge koji proučavaju dinamiku kretanja cena na srpskom tržištu.

BELEXline se sastoji od akcija kojima se trguje na tržištima Beogradske berze i koje su ispunile kriterijume za ulazak u indeksnu korpu. Broj izdavalaca čije akcije učestvuju u konstrukciji indeksa je konstantan u toku perioda izmedju revizija indeksne korpe. Indeksna korpa može imati najmanje 70 komponenti, pri čemu gornji limit za broj komponenti nije ograničen, ali se teži da ih ne bude više od 150.

Isto kao kod indeksa BELEX15, sprečava se dominanto učešće neke hartije u indeksnoj korpi, ograničavanjem njenog broja na najviše 10 odsto, dok su industrijski sektori ograničeni na 40 odsto od ukupnog broja izdavalaca čije su hartije uključene u sastav indeksne korpe.

I Bečka berza (Wiener Börse AG) izračunava i distribuira u realnom vremenu indeks srpskih akcija, SRX, cenovni indeks ponderisan tržišnom kapitalizacijom i strukturiran od akcija kojima se najviše trgovalo na Beogradskoj berzi.

Taj indeks se od 7. marta 2007. izračunava u dinarima, evrima i dolarima, a prati osam najvećih i najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi, navedeno je na sajtu Berze. SRX je dizajniran kao indeks kojim se može trgovati i koji se može koristiti kao osnova za standardizovane finansijske derivate kao i za strukturirane proizvode.

Bečka berza izračunava i objavljuje ukupno 22 indeksa, od kojih se 16 odnosi na istočnu i jugoistočnu Evropu, što jasno govori o njenom usmerenju.

Postoji još jedan "srpski" indeks - BELEXsentiment, koji prikazuje očekivanja tržišnih učesnika u narednom periodu, odnosno predstojećem mesecu. Vrednost BELEXsentimenta za februar je na istorijskom minimumu, što ukazuje da se učesnici u tržištu kapitala ne nadaju skorom oporavku cena akcija i vrednosti indeksa Beogradske berze.

Ovakva predvidjanja učesnika u glasanju za BELEXsentiment ni malo ne čude jer srpsko tržište kapitala već više od pola godine funkcioniše u ambijentu koji se, prema mišljenju stručnjaka, može uopšteno okarakterisati kao "neafirmativan".

To opravdava konstataciju da tržište Beogradske berze time potvrdjuje integrisanost u ukupna ekonomsko-politička zbivanja u zemlji. Valja imati na umu i da su i svetska finansijska tržišta i berze već više od pola godine zahvaćeni nestabilnošću zbog pogoršanih ekonomskih izgleda.

PRODEX - indeks Produktne berze u Novom Sadu

Produktna berza u Novom Sadu je od 1. oktobra prošle godine ustanovila svoj indeks pod nazivom PRODEX, koji je pokazatelj tržišnih dešavanja na toj berzi i prati se svakog dana.

PRODEX je cenovni indeks i suštinski se razlikuje od indeksa na efektnim berzama, kao što je indeks akcija najlikvidnijih srpskih kompanija Beogradske berze BELEX 15.

Na takvim tržištima kretanja indeksa, odnosno indeksne promene, ukazuju na trend razvoja tržišta i stepen razvijenosti privrede, dok PRODEX pre pokazuje promene vrednosne korpe najznačajnijih ratarskih kultura, ukazujući na opšte poskupljenje ili, pak, pojeftinjenje primarnih poljoprivrednih proizvoda, objašnjeno je u saopštenju Novosadske berze.

Stručnjaci Produktne berze su, na osnovu obavljenih analiza, odlučili da se u indeksnu korpu PRODEX-a svrstaju one kulture koje u dužem vremenskom periodu učestvuju u strukturi ukupne proizvodnje u Srbiji sa više od dva odsto, a to su kukuruz, pšenica, šećerna repa, ječam, suncokret i soja.