Srpski poreznici 2013. bili bez mejlova

Bile su to samo pripreme za reorganizaciju rada Poreske uprave Srbije koja je, prema Simičevim planovima, trebalo da traje do početka 2015. godine. Kako je Simič najavljivao u septembru 2013. godine, u razgovoru za Magazin Biznis, bili su to projekti kojima bi se uveliko rasteretili poreski obveznici u Srbiji. A to su: objedinjena naplata, odnosno jedan obrazac za prijavu svih dohodaka fizičkih lica i jedan uplatni račun za sve poreze i doprinose, reorganizacija celokupne organizacione strukture Poreske uprave koja je trebalo da se izvede do kraja 2013., da bi se do kraja marta 2014. prešlo na online fiskalne kase, a 1. jula 2014. na elektronsko poslovanje poreskih obveznika. “To su projekti koje želimo da izvedemo u roku kraćem od godinu dana, što bi u drugim državama radili godinama”, rekao je Ivan Simič u septembru 2013. godine za naš magazin. Međutim, 27. decembra iste godine podneo je ostavku na mesto direktora Poreske uprave Srbije na koje je došao 1. februara te godine.

Danas Ivan Simič ima u Srbiji dve konsultantske firme koje su, kako kaže, na početku svog rada, dok u Sloveniji već godinama radi u oblasti konsaltinga i ima previše posla. Na pitanje Magazina Biznis o tome kako mu sa ove distance izgleda rad Poreske uprave Srbije u prošlih godinu dana i da li su napuštene reforme za bolju naplatu poreza koje je pokrenuo, Simič ističe da sadašnji rad Poreske uprave ne može i ne želi da komentariše:

Nemam informacije koji su projekti u toku, odnosno koji su predviđeni. Šteta je što nisam mogao da ostanem da bismo istim tempom nastavili promene, modernizaciju i pojednostavljenje u radu Poreske uprave. Velike promene koje smo izveli u samo jedanaest meseci bile su moguće samo sa vrednim saradnicima, bez kojih tih promena ne bi bilo. Ali, promene mora uvek neko da pokrene i da stoji iza njih.

- Šta je za Vas profesionalno bilo najveće iznenađenje u radu Poreske uprave u Srbiji, dok ste radili ovde?

Za mene je bilo najveće iznenađenje kada sam došao u Poresku upravu, a to je 2013. godine, da velika većina zaposlenih nije imala mejlove. Nemoguće je zamisliti savremenu poresku upravu bez savremene komunikacije.

- Uveli ste elektronsko plaćanje PDV-a. Da li je taj sistem prihvaćen u punoj meri?

Kada sam došao kao savetnik ministra finansija krenuli smo u promociju predaje PDV prijava elektronskim putem. Novembra 2012. godine je Poreska uprava primila elektronskim putem samo 182 prijave PDV od ukupno podnetih 50.551. To je značilo 0,36 odsto. Počeo sam da obilazim šaltere Poreske uprave i ubeđujem računovođe u elektronsko podnošenje prijava. Od zaposlenih u Poreskoj upravi sam tražio da i oni ubeđuju poreske obveznike i računovođe u jednostavnost elektronskog podnošenja prijava. Veliku ulogu su odigrale i računovođe koje podnose najviše prijava. Tako je novembra 2013. godine bilo predato 12,11 odsto, decembra 2013. već 22,06 odsto, da bi jula 2014. godine došli do 100 odsto podnetih prijava PDV elektronskim putem. Sami možete da procenite da li je to uspeh ili nije. - Šta niste stigli da realizujete u programu rada Poreske uprave u Srbiji? Kolika je šteta zbog toga?

Nisam uspeo da izvršim reorganizaciju organizacione strukture Poreske uprave, jer smatram da je broj filijala prevelik. Neposredno pred moj odlazak, a to je u decembru 2013. godine, pripremili smo novu organizacionu strukturu sa 25 filijala, što bi bilo mnogo efikasnije. Čak je i MMF potvrdio da je taj predlog dobar. Nakon mog odlaska moja ideja nije bila sprovedena.

- Započeli ste i unakrsnu proveru imovine i prihoda građana, odnosno imovinu vredniju od 35 miliona dinara koja nije prijavljena. O tome se sada u Srbiji gotovo i ne govori. Kakva su Vaša saznanja, da li je nešto urađeno?

Nemam informacije. Nadam se da još uvek rade na tom projektu jer je bitan za ravnopravno plaćanje poreza. Šteta ako nisu nastavili sa njom jer unakrsna procena imovine daje pozitivne efekte.

- Koje su najvažnije reforme koje treba napraviti u poreskoj politici Srbije i da li postoji šansa da se sprovedu?

Smatram da to nije više pitanje za mene. U 2013. godini smo dokazali da se u Srbiji mogu izvesti velike reforme i da one daju rezultate u roku jedne do dve godine. Tada smo uveli i centralno izdavanje poreskih rešenja, koja su ranije izdavale filijale, a u 2013. godini smo počeli da ih štampamo za sve filijale u našoj štampariji. Rešenja su bila izdata, kovertirana i spremna za slanje u nekoliko sekundi. Uštede su bile više od sto hiljada evra. Takođe, uveli smo i slanje većine pošiljki običnom poštom. To je takođe dovelo do velikih ušteda kako u poštarini tako i u radu zaposlenih, koji su pre toga povratnice pisali ručno.

- Šta su trenutno najveći problemi u Srbiji u naplati poreza? Kako poboljšati naplatu poreza?

Na to pitanje ne bih odgovorio jer i to pitanje nije više u mojoj nadležnosti. Jedino što mogu da dodam jeste da smo sa objedinjenom naplatom, koja je bila revolucionarna promena, dokazali da se naplata poreza može povećati i sa pojednostavljenjem, te elektronskim podnošenjem prijava. Zato se ovim putem i javno zahvaljujem svima koji su radili na tom projektu, pre svega Milici Bisić koja je vodila ovaj projekat, IT stručnjacima Poreske uprave i eksternim IT stručnjacima, kao i svim srpskim računovođama na čelu sa mr Snežanom Mitrović, koja je pored nas bila i jedan od inicijatora objedinjene naplate. Bez svih njih ovog projekta ne bi bilo.

Foto: Freeimages

Da objedinjena naplata daje odlične rezultate dokazuje i porast prihoda od socijalnih doprinosa, koji su se, prema informacijama u srpskim medijima, u 2014. uvećali za oko devet odsto u odnosu na 2013. godinu, a u ovoj godini takođe za oko devet posto u odnosu na 2014. godinu. Tih povećanja ne bi bilo bez objedinjene naplate, jer povećanje stope PIO doprinosa sa 24 na 26 odsto ne može da donese tu razliku. Šteta je jedino što, pored ove elektronske revolucije koju smo 2013. pripremili u Poreskoj upravi, poreski obveznici moraju da u PIO fond nose M4 obrasce i još njih nekoliko dodatnih, u papirnom obliku. Neophodno je još da se sredi centralni registar.

Dakle, kad je reč o naplati poreza, ona u ovo doba može da se poveća pre svega uvođenjem elektronske predaje poreskih prijava i elektronskim nadzorom poslovanja poreskih obveznika. Prošlo je vreme starog načina kontrole. Veliki doprinos mogu da daju i poreski savetnici koji su u modernim državama karika između poreskih organa i poreskih obveznika. U tim državama ne mogu da zamisle poslovanje bez poreskih savetnika. Šteta je jedino što mnogi poreske savetnike smatraju za one koji pomažu kod neplaćanja poreza. U suštini, uz poštovanje poreskih propisa, poreski savetnici pomažu poreskim obveznicima da plaćaju onoliko poreza koliko je to predviđeno poreskim zakonom i ni dinar više ili manje.

- Vi ste u Srbiji prvi uveli “nultu toleranciju” na plaćanje poreskog duga i u tome izjednačili i velike i male dužnike. Šta mislite, da li se sa “nultom tolerancijom” nastavilo?

To ne znam.

- U Srbiji je visoko učešće sive ekonomije u stvaranju BDP-a. Kako i koliko može Poreska uprava da utiče na smanjenje sive ekonomije?

Pre svega rastom BDP-a, smanjenjem broja nezaposlenih, onlajn fiskalnim kasama i fizičkim kontrolama poslovanja koje je nakon mog odlaska sprovodio v.d. direktora Poreske uprave Marko Marinković. Šteta što nije bio moj saradnik jer smatram da bismo nas dvojica bili dobra kombinacija.

- Siva ekonomija je posebno zastupljena kod robe na koju se plaća akciza – duvan, kafa, nafta, alkohol. Kako tu suzbiti izbegavanje plaćanja akciza? Uopšte, kako vi vidite problem naplate poreza kod akcizne robe?

To je pitanje za Ministarstvo finansija. Po mom mišljenju, problem naplate akciza više je problem poreske politike nego poreske kontrole.

- Često se čuje da Poreska uprava nema dovoljno ljudi da bi kontrolisala na terenu sve zloupotrebe u plaćanju poreza. Da li je to tačno?

Nakon uvođenja objedinjene naplate, kada je oko 500 zaposlenih prestalo da ručno unosi poreske prijave to ne bi smeo da bude problem.

- Kako komentarišete sledeće statističke pokazatelje za Srbiju: u prvom kvartalu ove godine manja je industrijska proizvodnja za dva odsto, BDP je pao za 1,8 odsto (na isti period prošle godine) a poreski prihodi su povećani za jedan odsto. Da li je logično da rastu poreski prihodi dok pada proizvodnja i BDP i šta se, zapravo, tu događa?

To je pitanje za stručnjake Fiskalnog saveta.

- U memorandumu koji je Srbija sklopila sa Međunarodnim monetarnim fondom, Srbija je dužna da napravi Program transformacije Poreske uprave za period do 2019. godine. Po Vašem mišljenju, kakav je program transformacije Poreske uprave potreban Srbiji?

U vreme kada sam bio direktor Poreske uprave odlično smo sarađivali sa MMF-om. Čak i više, moje ideje transformacije Poreske uprave su se poklapale sa njihovim idejama. Sa tim promenama smo bili u završnoj fazi, ali sam pre završetka otišao. Smatram da je do 2019. godine predugačak period. Sve to može da se završi za najviše dve godine – ocenio je Ivan Simič u razgovoru za Magazin Biznis.