Hrvati uništavaju dokaze o genocidu nad Srbima? "Činimo sve da ih sprečimo i uspevamo" VIDEO

"Iza kupovine artefakata stoji čitav niz hrvatskih udruženja, proustaških udruženja iz Australije, Kanade, delova Evrope, čitav niz proustaških udruženja sa teritorije današnje Republike Hrvatske, koji već godinama tragaju za građom iz Drugog svetskog rata, otkupljuju je i najveći deo ili u potpunosti sve uništavaju. Ta građa nije samo istorijski artefakt, već i dokaz o počinjenom zločinu. Onog momenta kada dokaza nema, onda ni zločina nema i to je jedan ozbiljan problem sa kojim se kao društvo suočavamo, jer se nažalost još uvek dovodi u pitanje da li je zločina bilo ili ne", kaže na početku razgovora Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.

On ističe koliko je strašno što se genocid poriče od počinilaca, ali i od međunarodne javnosti.

"Ne dovodi se činjenje zločina u pitanje samo na teritoriji na kojoj je delovala i postojala NDH, već i u znatnom delu međunarodne javnosti. Negira se činjenje zločina od strane države Hrvatske tokom Drugog svetskog rata i to jeste fundamentalni problem."

Jednako je zabrinjavajuća i činjenica da Srbi zanemaruju zverstva koja su nad njima počinjena u Drugom svetskom ratu od NDH.

"Mi se time nismo bavili decenijama, dovoljno je da kažem da od 1945. godine ni na jednom univerzitetu u Srbiji na kome se izučava istorija nije odbranjen doktorat o Jasenovcu, da nije podignuta nijedna optužnica za zločin genocida nad Srbima. Sada, sa 80 godina vremenske distance teško da možemo doći do konkretnih počinilaca, a u ono vreme kada su oni bili dostupni pravdi, tada se na tome nije radilo. Nijedna optužnica protiv hrvatskih zločinaca iz tog vremena ne sadrži kvalifikaciju 'genocid nad Srbima', već isključivo 'ratni zločin' i 'zločin protiv čovečnosti'", navodi Dejan Ristić.

Ipak, uprkos naporima proustaških udruženja da dokaze prikupe kako bi ih uništili, iz Muzeja žrtava genocida kažu da najčešće uspevaju da do artefakata dođu prvi.

"Mi za tom građom tragamo na različite načine, što kroz naučna istraživanja, što kroz informacije koje dobijamo od kolega u različitim institucijama i od građana u Srbiji i regionu i onda krećemo u potragu. Stupamo u kontakt sa ljudima koji poseduju građu i trudimo se da budemo prvi i budemo brži od onih koji pokušavaju da dokaze prikupe i unište. Najčešće u tome uspevamo, u prethodne dve godine proširili zbirke, što poklonom, što otkupom, kao nikada do sada u istoriji Muzeja žrtava genocida, a on je osnovan 1992. godine posebnim zakonom. To je poduhvat od kog nikad nećemo odustati."

Detaljnije u video-prilogu: