Misterija Merkura: Planeta kakva nije realno da uopšte postoji

Već decenijama zbunjuje astronome, ali nova svemirska misija koja stiže sledeće godine mogla bi konačno da reši misteriju planete koja, po svemu sudeći, ne bi smela da postoji, piše BBC.

Na prvi pogled, Merkur bi mogao da deluje kao najdosadnija planeta Sunčevog sistema. Njegova pusta površina nema značajnijih obeležja, nema dokaza o vodi u prošlosti, a retka atmosfera jedva da postoji. Ipak, ispod te nezanimljive spoljašnjosti krije se fascinantan i neverovatan svet obavijen tajnom.

Planetarna anomalija

Planetarne naučnike i dalje muči samo postojanje ove planete. Merkur je sićušan – 20 puta manje masivan od Zemlje. Ipak, druga je najgušća planeta u našem sistemu, odmah iza Zemlje, a razlog su ogromna metalna jezgra koja čine većinu njegove mase.

Njegova neobična orbita, blizu Sunca, takođe je nešto što astronomi ne mogu u potpunosti da objasne. Sve se svodi na ključno pitanje: kako je Merkur uopšte nastao?

Misterija Merkurovog porekla jedna je od najvećih u Sunčevom sistemu, ali odgovori bi mogli da stignu uskoro. Zajednička evropsko-japanska misija BepiColombo, lansirana 2018., putuje ka Merkuru. Sonda će biti prvi posetilac planeta u više od decenije, a kada uđe u orbitu u novembru 2026., jedan od ključnih ciljeva biće da se otkrije odakle je Merkur došao. Razumevanje njegove prošlosti ključno je ne samo za naš Sunčev sistem, već i za proučavanje egzoplaneta – svetova koji kruže oko drugih zvezda.

"Merkur je verovatno najbliži analog egzoplanetu koji imamo", kaže Saverio Cambioni, planetarni naučnik sa MIT-a. "To je fascinantan svet."

Tragovi prošlih misija

Prve sumnje da s Merkurom nešto nije u redu pojavile su se nakon što je NASA-ina letelica Mariner 10 proletela pored planeta 1974. i 1975. godine. Merenja gravitacije otkrila su bizarnu unutrašnjost. Dok Zemlja, Venera i Mars imaju jezgra koje čine otprilike polovinu njihovog radijusa, Merkurovo jezgro zauzima čak 85 odsto, sa tek tankim stenovitim plaštom i korom na vrhu.

"Formiranje Merkura je veliki problem," kaže NiKola Tosi iz Nemačkog vazduhoplovnog centra u Berlinu. "Još uvek je nejasno zašto Merkur izgleda onako kako izgleda."

NASA-ina misija Messenger, koja je kružila oko planeta od 2011. do 2015., samo je produbila misteriju. I pored ekstremnih temperatura – danju do 430°C, a noću do -180°C – Messenger je na površini otkrio hlapljive elemente poput kalijuma i torijuma, koji su odavno trebali da ispare. Pronađen je čak i vodeni led u zasenčenim polarnim kraterima i složene molekule poput hlora.

Teorija divovskog sudara

Modeli formiranja planete jednostavno ne mogu objasniti Merkur kakav danas vidimo.

"Prava je muka," priznaje Sean Raymond, stručnjak za formiranje planeta sa Univerziteta u Bordou. Astronomi su razvili nekoliko scenarija, a najpopularniji je onaj o divovskom sudaru.

Prema toj ideji, Merkur je nekada bio mnogo veći, možda dvostruko masivniji i veličine Marsa, i kružio je dalje od Sunca. U prvih 10 miliona godina postojanja, u taj "proto-Merkur" udario je drugi masivni objekat, ogolivši mu spoljne slojeve i ostavivši samo gustu jezgru bogatu gvožđem.

"Opšta interpretacija je da je Merkur pretrpeo divovski udar koji je uklonio većinu plašta", kaže Alessandro Morbidelli sa Opservatorije Côte d'Azur. Ipak, takav udar bi zahtevao neverovatno veliku brzinu, što se smatra malo verovatnim. Takođe, nije jasno kako su hlapljivi elementi preživeli tako kataklizmičan događaj.

Druga mogućnost je da Merkur nije bio meta, već projektil koji se sudario s drugim svetom, poput Venere. Zagonetka je i zašto krhotine od sudara nisu formirale mesece oko Merkura, kojih danas nema. Jedna od alternativnih teorija je da divovskog udara možda nije ni bilo, već da je Merkur nastao od materijala bliže Suncu, koji je prirodno bio bogatiji gvožđem. Ipak, tada ostaje nejasno zašto je ova planeta prestala da raste. Noviji modeli sugerišu da su se stenovite planete formirale bliže Suncu, a zatim migrirale prema spolja.

BepiColombo u potrazi za odgovorima

Misija BepiColombo, sastavljena od dve letelice – evropske i japanske – trebala bi da pruži ključne podatke. Kada stignu do Merkura, letelice će se razdvojiti i početi mapiranje sastava površine, proučavanje gravitacije i slabog magnetskog polja.

"BepiColombo će sprovesti dodatna merenja koja nam mogu mnogo reći o poreklu planete", kaže Tosi. Ako je Merkur zaista pretrpeo divovski udar, to je trebalo da stvori okean magme čije bi dokaze misija mogla da pronađe.

Merenja gravitacije otkriće više o strukturi jezgra, a instrumenti će detaljno analizirati zagonetne hlapljive elemente. Misija bi mogla da reši i druge tajne, poput toga zašto je Merkurova površina toliko tamna, reflektujući znatno manje svetlosti od Meseca.

Konačni dokaz: Komadić Merkura na Zemlji?

Iako naučnici sanjaju o misiji koja bi donela uzorke s Merkura, realnija nada je pronalazak meteorita koji potiče s njega. Postoji hipoteza da retka klasa meteorita, nazvana aubriti, predstavlja komade "proto-Merkura". Camille Cartier sa Univerziteta u Loreni vodi studiju koja bi u narednih nekoliko godina trebalo da potvrdi ili opovrgne tu vezu.

"Trebali bismo imati snažne dokaze u prilog ili protiv ove hipoteze", kaže Cartier.

Razumevanje nastanka Merkura ključno je za razumevanje formiranja planeta uopšte. Ispod svoje sive, kraterima izbrazdane površine, ovaj enigmatični svet mogao bi biti jedno od najfascinantnijih mesta u Sunčevom sistemu.