Biće najbliže zemlji za Svetog Nikolu: NASA potvrdila važan datum FOTO

O kometi 3I/ATLAS već je ispisano na hiljade stranica, ali rezultat je porazan - niko sa sigurnošću ne zna o čemu je reč.

I dok jedni tvrde da je reč o  međuzvezdanom objektu otkrivenom kako prolazi kroz naš Sunčev sistem, verovatno kometa koja dolazi izvan naše zvezdane porodice, drugi, poptut astrofizičara sa Harvarda, prof. Avija Loeba, uvereni su da je reč o vanzemaljcima.

Ipak, svi su saglasni da će 3I/ATLAS, Zemlji najviše da se približi 19. decembra.

"Kao međuzvezdani posetilac na jednokratnom hiperboličnom preletu, proći će sada prvi i poslednji put. Ovog meseca je naša jedina šansa da budemo svedoci prolaska komete izvan našeg Sunčevog sistema", navodi se u opisu fotografije na Instagram profilu OrbitGeo.

• NASA lansirala Protokol planetarne odbrane: Ipak su vanzemaljci? FOTO/VIDEO
• Kinezi objavili snimak "vanzemaljske letilice": NASA odbila da to uradi VIDEO

Stižu 19. decembra?

"Kometa će se najbliže približiti Zemlji u petak, 19. decembra, na oko 270 miliona kilometara, što je skoro dvostruko veća udaljenost nego Zemlje do Sunca. Letelice NASA će je pratiti dok se kreće kroz Sunčev sistem, prelazeći Jupiterovu orbitu u proleće 2026. godine", deo je saopštenja koji je pre mesec dana dala NASA, a preneo je CBS.

• Zastrašujuća poruka stigla sa komete: "Posmatramo vas, uskoro stižemo" FOTO/VIDEO
• Novi detalji o međuzvezdanom objektu koji juri ka Zemlji

Otkrivena u julu 2025. godine pomoću teleskopa Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System u Čileu, koji je finansirala NASA, ova lutajuća kometa privukla je pažnju svemirskih agencija širom sveta. Njena hiperbolična putanja i izuzetna brzina potvrđuju ono što su astronomi sumnjali: ova kometa nije vezana za gravitaciju našeg Sunca i na kraju će zauvek napustiti naš Sunčev sistem.

Molekuli koji grade život otkriveni u vanzemaljskoj hemiji

Najubedljivije otkriće dolazi iz Atakama Velikog milimetarskog /submilimetarskog niza u Čileu, gde su istraživači otkrili da 3I/ATLAS nosi neobično bogat koktel organskih molekula. ​​Kometa oslobađa metanol i vodonik cijanid u nivoima koji daleko prevazilaze ono što naučnici obično primećuju kod domaćih kometa Sunčevog sistema.

Oko osam odsto svih para koje izlaze iz komete sastoji se od metanola, što je približno četiri puta više od normalnog obilja kometa. Nivoi vodonik cijanida takođe pokazuju značajno obogaćenje u poređenju sa kometama koje potiču iz našeg Ortovog oblaka ili Kajperovog pojasa.

Ovi molekuli su važni jer predstavljaju klasične početne materijale za hemijske puteve koji bi na kraju mogli da izgrade šećere, aminokiseline i druga biološki relevantna jedinjenja. Ovo otkriće pojačava teorije da komete mogu da dostavljaju ključne sirovine za život mladim planetama i da drugi planetarni sistemi mogu da stvaraju hemiju sličnu našoj.

Astrohemičar NASA-e koji je vodio istraživanje opisao je ove količine kao jedne od najobogaćenijih vrednosti izmerenih na bilo kojoj kometi, što sugeriše da se složene hemijske reakcije mogu odvijati unutar ili neposredno ispod površine 3I/ATLAS.

Istorijski rendgenski sjaj obeležava prekretnicu u svemiru

Japanska misija za rendgensko snimanje i spektroskopiju, zajednički projekat između JAXA-e, NASA-e i Evropske svemirske agencije, zabeležila je nešto što nikada ranije nije viđeno sa međuzvezdanog objekta: rendgenske emisije koje stvaraju slab oreol koji se proteže otprilike 250.000 milja oko komete.

Mehanizam koji stoji iza ove kosmičke svetlosne emisije deluje potpuno prirodno. Kako se 3I/ATLAS približava Suncu, oslobađa ogromne oblake neutralnog gasa. Kada se solarni vetar, tok naelektrisanih čestica sa naše zvezde, udari u taj oblak, dešavaju se reakcije razmene naelektrisanja. Joni iz solarnog vetra kradu elektrone od neutralnih atoma i emituju X-zrake u tom procesu.

Naučnici su posmatrali ovaj fenomen kod običnih kometa Sunčevog sistema od sredine 1990-ih, ali nikada ranije oko međuzvezdanog posetioca. Spektar je otkrio višak X-zračenja na energijama povezanim sa jonima ugljenika, azota i kiseonika, pružajući istraživačima moćan novi alat za proučavanje kako kometa interaguje sa solarnim vetrom.

Svemirske letelice širom Sunčevog sistema ujedinjino prate 3I/ATLAS

NASA je efikasno transformisala veliki deo Sunčevog sistema u džinovsku, distribuiranu opservatoriju za praćenje ove "kosmičke lutalice". Koordinirana kampanja uključuje najmanje desetak misija koje prikupljaju podatke sa više tačaka..

Svemirski teleskop Habl je 30. novembra okrenuo svoju širokougaonu kameru nazad ka 3I/ATLAS, otkrivajući svetli plavo-zeleni sjaj kojim verovatno dominiraju gasovi poput cijanogena i amonijaka pomešani sa prašinom koja reflektuje sunčevu svetlost. Jupiterov ledeni satelit Evropske svemirske agencije uočio je jasne znake dva različita repa: plazma rep električno naelektrisanog gasa i slabiji rep prašine koji se širi ka spolja.

Na Marsu, Marsovski izviđački orbiter i MEJVEN su snimili neke od najbližih slika i ultraljubičastih mapa dok je kometa prolazila na oko 30 miliona kilometara početkom oktobra. Čak je i rover "Perseverans" uspeo da fotografiše slabu mrlju udaljenog posetioca sa površine Marsa.

Misije u dubokom svemiru, uključujući "Lusi", "Psiha", "Evropu Kliper" i "Parker Solar Probe", su ili prikupile podatke ili su spremne za posmatranje kada uslovi to dozvole. Ovo je prvi put da su heliofizičke misije namerno ciljale objekat iz drugog zvezdanog sistema.

Šta je sledeće?

Kometa će se najbliže približiti Zemlji 19. decembra, prolazeći na bezbednoj udaljenosti od približno 1,8 astronomskih jedinica, ili oko 270 miliona kilometara.

Uprkos brojnim spekulacijama, NASA i nezavisne analize potvrđuju da ovaj udaljeni prelet ne predstavlja apsolutno nikakvu pretnju za našu planetu.

Za posmatrače neba koji se nadaju da će je ugledati, vesti su razočaravajuće. Sa magnitudom od 9 do 11, kometa je i dalje previše slaba za posmatranje golim okom, mada bi je ozbiljni amaterski astronomi sa velikim teleskopima pod tamnim nebom mogli uočiti kako se kreće kroz Devicu i Lava početkom decembra.

Do marta 2026. godine, 3I/ATLAS će proći na 0,36 astronomskih jedinica od Jupitera pre nego što nastavi svoje putovanje u međuzvezdani prostor, odakle se nikada neće vratiti. Kratka "poseta" komete nudi naučnicima retku priliku da direktno uzorkuju materijal iz drugog planetarnog sistema i uporede hemiju vanzemaljske komete sa našom.