Zastrašujuća poruka stigla sa komete: "Posmatramo vas, uskoro stižemo" FOTO/VIDEO

U istoj vesti se navodi da je "veštačka inteligencija dekodirala jezivu poruku" sa komete 3I/ATLAS i ona glasi:

"Na putu smo. Posmatrali smo vas. Ne bojte se - uskoro ćemo biti tamo".
 

Naravno, autori vesti smatraju da je reč o vanzemaljcima.

• Novi detalji o međuzvezdanom objektu koji juri ka Zemlji
• Novootkriveno međuzvezdano telo tvorevina vanzemaljaca?
• "To nije kometa, već vanzemaljska tehnologija": Fizičar s Harvarda šokirao tvrdnjom

"Oni su već u kontaktu sa svetskim liderima, ali javnost nije obaveštena", navodi se na kraju tvrdnje koja je uznemirila mnoge.

Međuzvezdani objekat juri kroz naš Sunčev sistem

Oglasili su se i naučnici, koji su takođe objavili zastrašujuće informacije o tom "međuzvezdanom objektu koji trenutno juri kroz naš Sunčev sistem".

Ogromna kometa, nazvana 3I/ATLAS, prvi put je primećena od strane NASA teleskopa 1. jula dok je jurila ka Suncu brzinom od 221.000 km/h (137.000 milja na sat).
 

Sada je studija otkrila da je masivni objekat mogao biti primećen i do dva meseca ranije.

Koristeći NASA satelit za istraživanje tranzitnih egzoplaneta (TESS), istraživači su otkrili nove slike 3I/ATLAS-a, koje datiraju iz 7. maja.

• Napokon znamo odakle je došao asteroid koji je pobio dinosaure
• Najspektakularnija kometa veka će se pojaviti na nebu: Poslednji put viđena u doba neandertalaca
• Primećena nova kometa: Astronomi je pomno prate

Pored toga što pokazuju da je ovaj međuzvezdani posetilac mogao biti otkriven mnogo ranije, ovi rani podaci takođe otkrivaju neka veoma čudna ponašanja.

Dok je TESS posmatrao objekat između 7. maja i 3. juna, 3I/ATLAS je iznenada postao pet puta svetliji.

Naučnici očekuju da će se sjaj povećavati kako se približava Zemlji, ali pređena udaljenost u ovom periodu bi objasnila samo povećanje sjaja od 1,5 puta.

Vanzemaljska letilica, a ne kometa

Nenormalno intenzivan sjaj objekta već je izazvao spekulacije da bi to mogla biti vanzemaljska letelica, a ne kometa.

Sa stotinama teleskopa i satelita koji stalno posmatraju nebo, objekti poput kometa ili asteroida često se pojavljuju u podacima mnogo pre nego što naučnici primete njihovo prisustvo.

Dakle, kada se otkrije nešto važno, naučnici pretražuju stare podatke teleskopa kako bi videli da li se to pojavljivalo na ranijim slikama u procesu koji se naziva "prethodno otkrivanje".
 

Ovo je važno jer naučnicima daje još više podataka da preciziraju svoja predviđanja o objektima koji bi mogli biti vidljivi samo kratko vreme.

Dr Mark Noris, astronom posmatrač sa Univerziteta u Lankaširu koji nije bio uključen u studiju, rekao je za Dejli mejl: "Kad god astronomi pronađu nešto što varira s vremenom, pokušavamo da pronađemo ranija zapažanja kako bismo mogli da pratimo kako se to menjalo tokom dužeg vremenskog perioda".

"Za nešto poput tela koje se kreće kroz Sunčev sistem, ovo nam omogućava da preciznije odredimo njegovu orbitu. Za nešto što varira u sjaju, često možemo da saznamo da li je pokazalo dokaze o varijacijama na dužim vremenskim skalama".

Nakon što ga je 1. jula otkrio sistem za upozoravanje na asteroide ATLAS, astronomi su otkrili da je 3I/ATLAS viđen od strane opservatorije Vera Rubin u Čileu 10 dana ranije.

Ovo je navelo naučnike da traže još ranije slike misterioznog objekta u istorijskim podacima sa drugih teleskopa.

Iako je TESS namenjen posmatranju zvezda, a ne izuzetno slabih objekata poput 3I/ATLAS, on snima nebo na svakih 200 sekundi.

Zbog te karakteristike, vodeća autorka dr Adina Fajnštajn sa Državnog univerziteta u Mičigenu verovala je da je TESS možda detektovao međuzvezdani objekat mnogo pre njegovog zvaničnog otkrića.

Pošto je 3I/ATLAS bio previše slab da bi se video na pojedinačnim slikama, dr Fajnštajn i njene kolege koristile su tehniku nazvanu "pomeranje-slaganje".

Istraživači su predvideli gde bi objekat trebalo da se nalazi na svakoj od TESS-ovih slika i složili su više fotografija neba tako da je međuzvezdani objekat postao dovoljno svetao da bi se detektovao.

Pomeranjem početka "prozora za posmatranje" za skoro dva meseca, ovo "pretotkrivanje" omogućava bolju procenu orbite 3I/ATLAS-a koja potvrđuje da je došao izvan Sunčevog sistema.

Pored toga, ovo rano posmatranje ukazuje na to da je 3I/ATLAS doživeo nagli i brzi porast sjaja kada je dostigao udaljenost šest puta veću od udaljenosti Zemlje od Sunca.

Istraživači su otkrili da je 3I/ATLAS postao oko pet puta svetliji za manje od mesec dana, što je daleko više nego što bi se očekivalo od normalne komete.

Profesor Majkl Garet, astronom sa Univerziteta u Mančesteru koji nije bio uključen u studiju, rekao je za Dejli mejl: "Posmatrano pojačanje sjaja ne može se objasniti samo geometrijom. Ako kometa nije simetrična, onda dok se kometa rotira, vidimo različite delove površine; što kometa izgleda veća, to će biti svetlija".

"Ali, čini se da je faktor šest prevelik da bi se objasnio geometrijom, tako da mora biti posledica aktivnosti na kometi".

Ranije su neki abnormalni sjaj 3I/ATLAS-a smatrali dokazom da bi mogao biti neprirodnog porekla.

Profesor Avi Loeb sa Univerziteta Harvard tvrdio je da objekat možda proizvodi sopstvenu svetlost mehaničkim sredstvima.

Prema rečima profesora Loeba, ovo je dodalo još jedan potencijalni trag da bi 3I/ATLAS mogao biti veštački, da sadrži moćan izvor energije koji je sposoban da generiše svetlost koju vidimo sa milionima kilometara udaljenosti.

Međutim, većina naučnika je odbacila teoriju profesora Loeba, a Kris Lintot sa Univerziteta u Oksfordu nazvao je ideju "glupostima" i nazvao je "uvredom za uzbudljiv rad koji se sprovodi u razumevanju ovog objekta".

Prema ovom najnovijem istraživanju, iznenadni porast sjaja verovatno je uzrokovan oslobađanjem "hiperisparljivog" leda sastavljenog od ugljen-monoksida i ugljen-dioksida.

Navodno, taj led se pretvara u gas na mnogo većoj udaljenosti od Sunca nego led napravljen od vode.

Ovi gasovi se okupljaju oko komete u mehuru poznatom kao koma kako se kometa približava Suncu, reflektujući više svetlosti i stvarajući skok sjaja koji je TESS registrovao.

Komete iz našeg Sunčevog sistema su već izgubile sav svoj ugljen-monoksid i ugljen-dioksid, tako da teleskopi ne detektuju isto ponašanje.

Zanimljivo je da ovo sugeriše da objekti iz različitih solarnih sistema mogu imati veoma različite hemijske sastave od onih koji se nalaze u našem zvezdanom susedstvu.

Profesor Garet kaže: "Komete su složene i njihova aktivnost je veoma promenljiva kako se približavaju Suncu. Dobro je biti otvorenog uma o tome kako se međuzvezdani objekti porede sa normalnim kometama koje vidimo u našem sopstvenom Sunčevom sistemu".