Rak debelog creva najučestalija bolest kod Srba, muškarci najviše umiru – šta je rešenje?

"Nije se kasnilo sa terapijom, iako su naši lekari bili u Batajnici i drugim kovid centrima i bolnicama, pa je rad bio znatno otežan. Kada je reč o brojkama, više od 60 odsto kancera kod pacijenata je rak debelog creva, a ostali su kancer pankreasa, jetre... Učestalost ove bolesti je u Srbiji ista ili slična kao i u svim drugim zemljama Evrope, ali je kod nas veća smrtnost. Sa Mađarima se smenjujemo na 1. mestu te neslavne liste umrlih od raka debelog creva", kazao je dr Mijalković za domaće medije.

Češće obolevaju muškarci nego žene, ali obolevaju i mladi. Doktor ističe da imaju pacijente i od 30 godina, te da je kod njih oko deset odsto, reč je o naslednoj formi bolesti.

Razlog je u tome što naši građani ne idu na skrining.

"Skrinig nije ni organizovan u Srbiji, jer je to jako skupa stvar. Svako bi posle navršene 50. godine trebalo da uradi kolonoskopiju. Takav skrining program sprovele su Slovenija i Češka, ali mi nemamo te mogućnosti. Ali, ljudi mogu sami da odu na skrining, svi koji napune 50 godina. I ako u porodici imate nekoga ko je imao rak debelog creva – obavezno idite na kolonoskopiju. Ako je sve u redu na pregledu, bićete mirni u narednih pet godina, a ako imate polip – on će biti skinut i tako će se prevenirati kancer. Lekarima su polipi uvek alarm, jer od njih najčešće nastaje karcinom. Ali, ako se skine na vreme, problem je rešen", rekao je dr Mijalković.

Polip raste polako, oko pola centimetra za godinu dana. Imate dovoljno vremena da se uoči na vreme, dok ne dostigne dva centimetra, a to je period od tri do četiri godine.

Možete da ga uhvatite i skinete na vreme, jer sporo raste.

Problem sa polipima je u tome što ne postoji nijedan simptom koji ukazuje na to da ga imate.

"Ne možete znati da imate polip ako ne odete na kolonoskopiju. Mnogo ljudi koji imaju hemoroide misle da je krvarenje koje im se pojavi od hemoroida, i ne odu na pregled. Veliki problem imamo i sa lekovima, sa organizacijom onkološke službe. I ti problemi utiču na veliku smrtnost pacijenata. Oduševio sam se time što je ministar Lončar bio u Nemačkoj i povezao se sa njihovom vrhunskom bolnicom i trebalo bi se povezati sa svim najboljim centrima, pogotovo u Nemačkoj i Francuskoj. Da nam oni budu mentori, da nas uče novim metodama, da naši lekari idu na obuke, da njihovi stručnjaci dolaze kod nas", kazao je dr Mijalković.