Znate li da "majkina dušica" – nije "majčina"?

Majkina dušica je izvorno, najstarije ime te biljke. Varijetet majčina dušica  beleži tek Josif Pančić u XIX veku, i to je rezultat pogrešnog tumačenja da se pridev majkina odnosi na ženu koja nas je rodila. Majka – sa prvim dugouzlaznim a, naše je staro ime odmila za babu. Moju prababu, a svoju babu, moj otac je upravo tako oslovljavao. Ime biljke zapravo znači Pramajkina dušica,  dušica Majke Zemlje. Očigledna je njena povezanost sa kultom predaka (osnovnim kultom naše stare religije) i verovanjem da duše umrlih prelaze u biljke.

Brati je u podne

Ako naučimo da beremo, sušimo i čuvamo majkinu dušicu, naučićemo praktično sve što bi trebalo da znamo o branju i čuvanju nadzemnih delova biljaka. Najbolja majkina dušica (kao, uostalom, i sve drugo najbolje lekovito bilje), raste na kamenitim južnim stranama naših planina. Trebalo bi je brati oko podneva, kad je sunce najjače. Po jakom suncu, biljka potera najkorisnije i najmirisnije sastojke iz korena u listove i cvetove. 

To čine sve biljke, i to je deo prirodnog procesa razmnožavanja.  One samo žele da, u što većem sjaju i raskoši mirisa i lepote cveta, privuku insekte, bez kojih im nema uspešnog oprašivanja i održanja vrste. Okolnost da Homo sapiens nemilosrdno koristi baš taj trenutak da bi ih ubrao i tako sebi omogićio zdrav život, čista je igra sudbine, ili koriscenje prava jačeg, a to pravo se u prirodi uvek, ama baš uvek, bez i jednog jedinog izuzetka, uvek poštuje. “Žao mi je onako lepog bilja za onoliku nulu od čoveka”, rekao je jedan zlatiborski biljar kada je uspešno izlečio nekog homocentričnog pustahiju.

Sušenje na promaji

Lekovita je samo gornja polovina biljke, pa valja jakim makazama odsecati stabljike dva ili tri santimetra iznad prvih listova. Trebalo bi ih polako slagati, nipošto sabijati, u pletene korpe, nipošto u plastične kese. Na jednom izletu, porodica može da nabere količinu dovoljnu za godinu dana.  Biljke bi trebalo sušiti u što tanjem sloju i na što jačoj promaji. Budući da ni gornja polovina stabljike nije lekovita, listove i cvetiće bi trebalo skinuti i, samo njih, dobro nabijene, čuvati u kesama od visešlojne hartije.

Ovakav postupak bi trebalo primenjivati kod svih biljaka od kojih sakupljamo listove i cvetiće.

Protiv angina, glavobolja, depresije...

Poštovanje u narodu i široku primenu u narodnoj medicini, majkina dušica je svojski zaslužila. Ulazi u sastav brojnih recepata za najrazličitije bolesti. Nema nijednog otrovnog sastojka, pa može da se pije neograničeno vreme i u neograničenim količinama. Njeni isparljivi lekoviti sastojci izlučuju se disajnim putevima i, delimično, kroz kožu, pa ako se koristi duže vreme, sama, ili još bolje, pomešana sa pitomom nanom, daje prijatan dah iz usta i ugodan miris čitavog tela.

Glavni sastojci majkine dušice su antiseptični i zaustavljaju razvoj patogenih klica, a neke od njih potpuno eliminišu. Preporučuje se protiv svih organskih slabosti. Ona isteruje gliste kod dece i sprečava želudačne grčeve. Pomaže nervnom sistemu protiv depresije, mrzovolje, apatije i nesanice. Povoljno utiče na krvotok, protiv glavobolje, vrtoglavice, šuma u ušima. Dobra je protiv kašlja, angine, upale pluća. Dugačak je spisak bolesti kod kojih je, ako su u početnom i blazem obliku, majkina dušica dovoljan lek, a ako je bolest poodmakla, čaj od ove biljke trebalo bi da prati terapiju koju prepiše lekar.

Bliski rođak - timijan

Veoma sličan i srodan majčinoj dušici je timijan (Thymus vulgaris). Njegovo terapijsko delovanje nešto je jače, ali ga je mnogo teže naći u prirodi.  Ako su pravilno osušeni, i majkina dušica i timijan veoma su ukusan začin za sve vrste jela.

Same majkine dušice na našem tlu ima oko šezdeset vrsta, koje se razlikuju po obliku grmića i stablijika, veličini i boji listova i cveta, vremenu cvetanja, nadmorskoj visini na kojoj najšešće rastu, ali su sve vrste približno ravnopravnih farmakoloških svojstava.

Majkina dušica ne uziva postovanje samo u nasem narodu. Buduci da je kosmopolit, cenjena je i voljena sirom sveta. U staroj Grčkoj , ondasnji biljari dobro su poznavali sva njena značajna svojstva. Karlo Veliki je naređivao sađenje i gajenje ove biljke.

Budući da je ovde naveden podugačak spisak bolesti kod kojih se majkina dušica koristi kao lek, nije izvodljivo navesti i poseban prepis za svaku od tih bolesti. Čitaocima časopisa „Zdrav život” i sajta B92, preporučio bih čaj koji ima veoma širok spektar pozitivnog delovanja, a koji se priprema na najjednostavniji način:

Pomešajte jednake delove isitnjenog lista pitome nane i listova i cveta majkine dušice. Punu veliku kašiku mešavine (manja količina nema nikakvog dejstva) stavite u šolju i prelijte sa 2dl ključale vode. Ostavite poklopljeno 2 sata, procedite i pijte polako, u gutljajima. Najbolje je piti svež čaj, odnosno pripremati ga nekoliko puta dnevno na navedeni način. Ne zaslađujte ga. Ovaj jednostavan čaj veoma je ukusan, mirišljav i široko lekovit. Učiniće da se osećate zdravo, bodro, i da vam čitavo telo prijatno mirise.