Za smrtnost tokom korone krivili respiratore, evo šta je istina

Nova studija, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), pokazala je da mehanička ventilacija, iako ključna za spašavanje života pacijenata s respiratornim problemima, može izazvati mikroskopska oštećenja plućnog tkiva.

Pogrešno tumačenje studije

Na temelju nalaza ove studije neki su na društvenim mrežama požurili sa zaključcima da su respiratori bili pravi uzrok velike smrtnosti od koronavirusa. Ta teza nije novost, a čini se da su studiju prigrlili kao njenu konačnu potvrdu.

Pritom je zanimljivo videti da autori istraživanja u svom tekstu uopše ne spominju koronavirus, te da se on spominje samo jednom u naučno-popularnom tekstu objavljenom na stranici SciTech Daily i to na sljedeći način:

"Tokom pandemije koronavirusa respiratori su bili ključni u lečenju bolesnika koji su razvili akutne probleme sa disanjem, posebno u slučajevima teške upale pluća ili sindroma akutnog respiracijskog distresa (ARDS), stanja koje često zahteva invazivnu ventilaciju."

• U Kini otkriven novi koronavirus
• Tri virusa vladaju Srbijom: Jedan zaraženi može da napravi haos VIDEO
• Nov podatak alarmantan: Broj umrlih od gripa premašio kovid

 

Šta je pokazala studija?

Naučnici predvođeni Donaldom P. Gaverom s Odeljenja za biomedicinsko inžinjerstvo Univerziteta Tulane u Nju Orleansu u studiji su koristili napredne tehnike snimanja kako bi proučili učinke mehaničke ventilacije (respiratora) na plućno tkivo kod jorkširskih svinja. Rezultati su pokazali da ciklično kolabiranje i širenje alveola može uzrokovati lokalizovana oštećenja, što može dovesti do upalnih procesa i pogoršanja funkcije pluća.

Ovi nalazi, iako ne otkrivaju ništa revolucionarno novo, zanimljivi su jer naglašavaju potrebu za razvojem ventilacijskih strategija koje smanjuju stres na alveole.

Potencijalna rešenja koja predlažu autori uključuju korišćenje nižih pritisaka tokom ventilacije i primenu tehnika koje održavaju alveole otvorenim i tako smanjuju rizik od kolapsa i ponovnog otvaranja.

Smrtnost na respiratorima je visoka

Podaci pokazuju da je smrtnost pacijenata na mehaničkoj ventilaciji visoka. Ipak, to ne znači da su respiratori njen uzrok, naprotiv, praktično niko ko je na njih priključen bez njihove pomoći ne bi preživeo.

Smrtnost bolesnika na mehaničkoj ventilaciji u Jedinicama intenzivne medicine varira u zavisnosti od niza faktora, uključujući osnovni uzrok respiracijskog oštećenja, ozbiljnost opšteg zdravstvenog stanja, prisutnost pridruženih bolesti te pravovremenost i učinkovitost terapijskih intervencija.

Predstavnica Klinike za anesteziologiju, reanimatologiju i intenzivno lečenje Kliničke bolnice "Sveti Duh" prof. dr. sc. Višnja Nesek Adam kaže da istraživanja pokazuju da smrtnost među bolesnicima koji su podvrgnuti mehaničkoj ventilaciji u JIM-u može biti od 30 odsto do 50 odsto, dok u nekim studijama doseže i 80 odsto, u zavisnosti od specifičnsti oštećenja disanja.

• Bolest koja se masovno širi Srbijom komplikovanija od koronavirusa
• Bela kuća potvrdila poreklo virusa: "Tramp je bio u pravu"
• Da li su spremni za slučaj nove pandemije? Oglasio se ministar

"Kod bolesnika s ARDS-om smrtnost se kreće u rasponu od 40 odsto do 60 odsto, dok je u slučaju teških oblika koronavirusa, smrtnost među bolesnicima na respiratorima varirala između 50 odsto i 80 odsto, naročito među starijim osobama ili onima s hroničnim bolestima. U slučajevima sepse ili višestrukog otkazivanja organa, smrtnost može biti još i veća. Šanse za preživljavanje veće su kod mlađih bolesnika bez pridruženih bolesti", kaže ona.

Uticaj respiratora na preživljavanje

Iako je teško precizno odrediti koliko života su spasili, brojni dokazi ukazuju na to da su respiratori i mehanička ventilacija bili ključni za preživljavanje ne samo bolesnika s najtežim poremećajima, već i za mnoge druge bolesnike s poremećenom mehanikom disanja.

Nesek Adam kaže da su oni omogućili održavanje odgovarajuće oksigenacije i ventilacije kod bolesnika čija pluća nisu bila u stanju da dobro obavljaju ove funkcije zbog teških stanja poput akutnog respiratornog distresa, teške upale pluća i drugih respiratornih poremećaja.

"Bez ove medicinske podrške, mnogi bolesnici ne bi preživeli. Uprkos visokom riziku povezanom s dugotrajnom ventilacijom, respiratori su igrali ključnu ulogu u stabilizaciji bolesnika, omogućujući im da prežive dok se telo bori s osnovnim uzrokom bolesti. U najtežim slučajevima infekcije koronavirusa, smrtnost bez upotrebe respiratora bila je gotovo 100 odsto, stoga možemo sa sigurnošću reći da su respiratori spasili mnoge živote", dodaje.