Vaš sajt i internet domen – biti svoj na svome

Ključna tačka poslovanja u digitalnom prostoru je medij nad kojim imate potpunu kontrolu. Ukoliko niste među retkima koji poseduju TV stanicu, novine ili časopis, veb-sajt biće jedini takav medij.

Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Mediji po PESO modelu

Svi mediji na kojima se nalazi vaš biznis, organizacija, lični ili komercijalni brend mogu biti Plaćeni (Paid), Zasluženi (Earned), Društveni (Social) i mediji u vlasništvu vas samih (Owned).

Plaćene objave su svakako najlakše za plasiranje, ali za njih je potreban živ novac, dok njihovi rezultati ne prate uvek očekivanja oglašivača, s obzirom na to da je publika zasićena svim mogućim reklamnim porukama. Zasluženi mediji - skup objava o vama koje niste platili, već ih je neko na osnovu utisaka spontano kreirao ili preneo - su (ako su ti utisci pozitivni) izuzetno vredne za vaše digitalno prisustvo, ali se do njih teško dolazi. A budite sigurni - taj neko ko bude imao želju da nešto lepo napiše o vama, vašem proizvodu ili usluzi, uz naloge na društvenim mrežama proveriće i vaš veb-sajt. Ukoliko je on neadekvatan ili ga čak nemate, iskustvo nam govori da će prvobitni pozitivan utisak u sekundi ispariti jer je u današnje vreme sajt osnova vašeg digitalnog i ukupnog poslovnog identiteta.

Sve kreće od sajta

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Kada ste ulazili u vode digitalnog prisustva, prodaje i marketinga, verovatno ste čuli frazu da je sadržaj koji kreirate ključan (“Content is the King”). Kako se kreira sadržaj koji će privući i kasnije zadržati vaše pratioce, klijente i kupce je sfera kojom se bavi internet marketing. Mi se ovog puta bavimo pitanjem kojim kanalima treba plasirati sadržaj koji želite da bude dobro uočen.

Ako se osvrnete po internetu, uočićete da su apsolutnosvi na društvenim mrežama - od multinacionalnih korporacija i svetskih mega-zvezda do komšinice koja izliva nokte i komšije koji pravi domaći ajvar i rakiju. Kada se na društvenoj mreži susretnete sa nečim što vam se svidi na prvi pogled i poželite da ga kupite, impuls kupovine biće presečen željom da ipak saznate nešto više o prodavcu i steknete utisak o tome koliko mu možete verovati. Ako izuzmemo objave do kojih ćete doći pomoću pretraživača i foruma, inicijalno mesto gde ćete se zaputiti je sajt ponuđača onog što vas interesuje.

Sajt je prvo mesto gde će posetioci potražiti više informacijama o vama i onome šta nudite, uz istovremenu procenu koliko vam se može verovati, a koja se donosi na osnovu njegovog sadržaja i izgleda.

Društvene mreže - cena u inboks, a ceh po biznis poguban

Ogroman broj biznisa, pre svega u preduzetničkom i neformalnom sektoru, oslanja se na društvene mreže kao kanal za prodaju, promociju i komunikaciju sa klijentima. Digitalno prisustvo na njima je lako i brzo ostvariti - već za jedan dan, poslovanje počinje da se oslanja na nalog koji je kreiran i napunjen sadržajima. Neretko je u početku u pitanju čuvena “cena u inboks” prodaja čiji vlasnici na teži način, međutim, mogu da otkriju koliko ona može biti puna izazova.

Idila, naime, može da potraje neko vreme, tokom kojeg nalog dobija nove posetioce i pratioce, od kojih se sve više njih pretvara u kupce.

Međutim, društvene mreže su veoma ćudljiv digitalni stanodavac. Timovi advokata koje angažuju za pisanje njihovih uslova korišćenja te uslove postavili su tako da bilo koji nalog na njima može biti trajno ukinut, u bilo kom momentu, bez obrazloženja, bez mogućnosti povraćaja sadržaja i pratilaca i bez ikakve mogućnosti žalbe.

Bez ikakvog preterivanja - jednim klikom nevidljivog administratora društvene mreže u sekundi se može obezvrediti nečiji višegodišnji trud uložen u onlajn poslovanje.

Dan posle

Kako bi se ponašali pratioci vašeg ukinutog naloga na društvenoj mreži?

Računajte da vas se dobar deo njih ne bi ni setio (“daleko od očiju, daleko od srca”). Oni koji bi se setili, potražili bi vas eventualno na nekoj drugoj mreži. U praksi, međutim, vaši nalozi na drugim mrežama (ako ih uopšte imate) ne mogu da kompenzuju nastalu štetu. Za to postoje dva osnovna razloga: obično postoji samo jedan primarni nalog sa kojeg se vrši komuniciranje i prodaja i - ukoliko je on ukinut - ne treba da očekujete od pratilaca da vas traže po drugim društvenim mrežama. Zapravo,u najboljem slučaju, potražiće vaš sajt.

Nema dobrog izgovora za neposedovanje sopstvenog sajta

Iako je pokretanje poslovanja pomoću društvene mreže izuzetno jednostavno, to ne znači da je postavljanje i vođenje sajta posebno teško.

Troškovi u vezi sa sajtom su danas relativno niski: registracija domena, hosting, izrada sajta, pa čak i postavljanje veb prodavnice su razumna ulaganja koja se brzo isplate i neuporedivo su manja nego što iznosi gubitak koji se dešava u slučaju da vas društvena mreža izbaci sa svoje platforme.

Sajt je temelj kompletnog digitalnog poslovnog prisustva. Njega vam niko ne može oduzeti i nad njim imate potpunu kontrolu. Pravilno urađen, sajt je alat kojim možete postići sve što i pomoću društvenih mreža, samo bolje: objavljivanje i plasiranje sadržaja, kreiranje zajednice, vođenje prodavnice, održavanja kontakta sa kupcima i drugo. Stoga je važno obratiti pažnju na to šta je zaista vaše na internetu, a šta nije.

Da li primat sajta može da ugrozi vaše prisustvo na društvenim mrežama? Odgovor je - ne. Ova dva kanala komunikacije su komplementarna i ne samo što jedan ne isključuje drugi, već se onlajn poslovanje najbolje gradi njihovom koordinacijom.

Zaštita poslovnog identiteta

Foto: Profimedia/Christin Klose/dpa-tmn
Foto: Profimedia/Christin Klose/dpa-tmn

Kamen temeljac vašeg internet identiteta je vaš naziv internet domena koji definiše vaše dve najbitnije adrese na internetu – adresu vašeg sajta i adresu vaše e-pošte.

Prilikom registracije naziva domena definiše se registrant– osoba ili kompanija na koju se naziv domena registruje i koja ima sva prava vezana za domen. I tu se najčešće javlja greška koja može biti pogubna ne samo po internet identitet kompanije, već i po njeno poslovanje.

Jedina ispravna opcija je da se kompanijski naziv domena registruje na samu kompaniju, čime on postaje deo vrednosti kompanije, a omogućava i da zainteresovano lice vidi ko stoji iza određenog sajta (proverom naziva domena na whois servisu) i da li želi da mu pokloni svoje poverenje (proverom u APR-u) sarađujući sa njim ili kupujući od njega.

Rizik postoji u dva posebna scenarija koja se često javljaju praksi : a) registracija domena na nekoga iz kompanije i b) registracija na agenciju koju je kompanija angažovala. Ni u jednom od ova dva slučaja kompanija nema kontrolu nad nazivom domena i u opasnosti je da odlaskom osobe iz kompanije ili prestankom saradnje sa agencijom i naziv domena „ode“ sa njima.

Potencijalnim deaktiviranjem tog naziva domena, kompanija gubi svoje prisustvo na internetu, čime bi ozbiljno bio ugrožen njen identitet na internetu, kao i poslovni kredibilitet, a onda i celokupno poslovanje ako je npr. reč o internet prodavnici.

Treba imati u vidu da naziv domena u pravnom smislu pripada onom na koga je on registrovan (registrantu), bez obzira na to ko je vlasnik veb sajta na adresi koju taj naziv domena definiše. Stoga je sasvim moguće da vaš sajt nestane sa interneta ako je na tuđem domenu i njegov registrant odluči da ga preusmeri ili deaktivira.