Pakt je sklopljen

"Pakt o migracijama i azilu donosi sigurnije spoljne granice, solidarnost između država članica i delotvornije postupke za azil i vraćanje nelegalnih migranata", izjavila je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen.

Pakt o migracijama i azilu uključuje 10 zakonodavnih akata o kojima se pregovaralo čak osam godina i on predviđa oabveznu solidarnost među državama u suočavanju s migrantskim pritiscima, brže postupke azila te bolje upravljanje granicama.

"S ovim stvaramo uslove da mi odlučujemo ko može doći u Evropu, ko može ostati, a ko mora otići", izjavio je poverenik za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner.

Glavni element pakta obavezna solidarnost među članicama

EPA-EFE/Adriel Perdomo

Celovita reforma temelji se na predlozima Komisije iz 2020. godine, nakon što je propao prethodni predlog objavljen nakon velike migrantske krize 2015. i 2016. 

Konačno je usvojen u maju 2024. godine, a državama članicama ostavljene su dve godine da se pripreme za sprovođenje pakta.

Glavni element pakta je obavezna solidarnost među članicama u slučaju da se jedna ili više njih nađe pod nesrazmernim migracionim pritiskom. 

• Kap je prelila čašu; Evropski grad u plamenu, ali bukvalno; Ljudi su na ivici "pucanja" FOTO/VIDEO
• BBC objavio jeziv izveštaj; Mučeni su i izvađeni su im organi
• Tragedija kod Malte: Pronađeno 10 tela migranata nakon prevrtanja čamca

U tom slučaju ostale članice moći će da biraju između prihvatanja tražilaca azila iz pogođene države članice i finansijskog doprinosa zajedničkom fondu za zbrinjavanje migranata ili pružanja operativne i tehničke podrške.

Države članice koje se nađu pod velikim migrantskim pritiskom moći će da računaju na podršku iz fonda solidarnosti,a tom fondu mogu da doprinose na tri načina: plaćanjem finansijskog doprinosa, tehničkom podrškom slanjem opreme ili specijalista ili prihvatanjem migranata.

Hrvatska može tražiti izuzeće

EPA/HANNIBAL HANSCHKE

Četiri zemlje koje su pod najvećim pritiskom, Kipar, Grčka, Italija i Španija, moći će da traže pomoć iz fonda solidarnosti, što uključuje premeštanje 21.000 tražilaca azila ili finansijsku pomoć u iznosu do 420 miliona evra iz budžeta  EU. 

To su brojke dogovorene za razdoblje od 12. juna do kraja 2026. godine, a potom će se za svaku godinu određivati nove brojke u zavisnosti od potrebe.

Šest zemalja, Austrija, Bugarska, Češka, Estonija, Hrvatska i Poljska, za koje je Komisija utvrdila da su u poslednjih pet godina kumulativno bile izložene migrantskom pritisku, imaju pravo da traže da budu potpuno ili delimično izuzete od obveze doprinosa mehanizmu solidarnosti. 

Paktom se uvode strože i brže procedure direktno na spoljnim granicama EU-a za osobe koje dolaze iz zemalja s niskom stopom odobravanja azila. 

Svrha je brže utvrditi ko ima pravo na međunarodnu zaštitu, a ko mora biti vraćen u zemlju porekla.

Postupak može trajati najviše 12 sedmica

IMAGO / imago stock&people / Profimedia

Nova uredba o dubinskim proverama državljana trećih zemalja na spoljnim granicama EU-a predviđa obaveznu registraciju svih neregularnih migranata i temeljnu sigurnosnu proveru.

Oni koji ne ispunjavaju uslove za ulazak u EU biće registrovani i podvrgnuti identifikacionim, bezbednsnim i zdravstvenim proverama.

Nova pravila takođe će omogućiti uspešniju proveru identiteta tražioca azila i nezakonitih migranata u bazi podataka Eurodac, koja je digitalna okosnica novog sistema azila EU-a. 

Za tražioce azila za koje je malo verovatno da će trebati međunarodnu zaštitu ili koji predstavljaju sigurnosni rizik uvodi se ubrzani postupak na granici.

Postupak može trajati najviše 12 nedelja , a u posebnim slučajevima do 16. Osobe čiji su zahtevi odbijeni moraće da se vrate u roku od 12 nedelja. 

Ubrzani granični postupci primenjivaće se na osobe koje predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti ili na one koji su doveli vlasti u zabludu o svom identitetu. 

Zahtevi osoba iz trećih zemalja za koje je stopa odobrenja zahteva niža od 20 odsto, takođe će se obrađivati ubrzanim postupkom na granici.

Maloletnici bez pratnje neće biti podvrgavani ubrzanom postupku na granici, osim ako ne predstavljaju sigurnosni rizik.