DIDS 2025: Kakva budućnost čeka internet?

Malaja se osvrnula i na centralizaciju digitalnih servisa, regulativne pritiske i buduće tehnološke pravce.

Centralizacija interneta i izazovi decentralizacije

Iako internet počiva na principima otvorenosti i decentralizacije, Malaja je istakla da se poslednjih godina suočavamo sa sve većom kontrolom od strane pojedinačnih kompanija i država. Mnoge digitalne platforme funkcionišu kao zatvoreni ekosistemi, bez interoperabilnih alternativa, čime se ograničava sloboda korisnika i jača tržišna dominacija velikih aktera.

Blokčejn tehnologija, iako često predstavljena kao rešenje za decentralizaciju, takođe nije imuna na koncentraciju moći – distribucija rudarske snage i fondova ostaje neujednačena, što dovodi do novih oblika centralizacije.

Regulacija i njen uticaj na internet infrastrukturu

Povećana regulativa širom sveta dodatno komplikuje internet pejzaž. Evropska unija prednjači u ovom procesu, kroz stroge zakone o sajber bezbednosti i zaštiti podataka. Novi propisi, poput Direktive o sajber bezbednosti, nameću internet provajderima i platformama obavezu dodatnog prikupljanja podataka, često izvan tehničkih potreba, što izaziva zabrinutost u vezi sa privatnošću korisnika.

Malaja je naglasila da se tehnička infrastruktura interneta sve češće koristi kao sredstvo za rešavanje društvenih problema – od zaštite autorskih prava do borbe protiv štetnog sadržaja. Međutim, postoji opasnost da se prekomernom regulacijom naruše osnovni principi otvorenog interneta.

Geopolitika i fragmentacija interneta

Pored regulative, internet sve više postaje geopolitičko bojno polje. Malaja je govorila o tri dominantna modela – američkom, koji favorizuje tehnološke kompanije, evropskom, koji se oslanja na stroge regulative, i kineskom, koji podrazumeva državnu kontrolu digitalnih servisa.

Ovi modeli utiču na standardizaciju interneta, pri čemu se pojavljuju paralelni tehnički pravci razvoja. Primer za to je predlog "novog IP" u okviru Međunarodne telekomunikacione unije (ITU), koji bi mogao promeniti način na koji globalna internet infrastruktura funkcioniše.

Budućnost interneta: Web 3.0, Web 4.0 i tehnološke promene

Gledajući unapred, Malaja je govorila o konceptima Web 3.0 i Web 4.0.

Web 3.0 nije nužno sledeća faza interneta, već alternativni prostor baziran na blokčejn domenima, koji dolazi sa izazovima u upravljanju jer se nalazi van postojećih regulatornih okvira.

Web 4.0, poznat i kao "metaverzum", trenutno ostaje spekulativan, ali privlači pažnju političkih i tehnoloških aktera, posebno u kontekstu grafičkih i blokčejn tehnologija.

Što se tiče veštačke inteligencije, Malaja je ocenila da njen uticaj na infrastrukturu interneta za sada ostaje ograničen, sa potencijalnim primenama u detekciji anomalija u saobraćaju i sajber bezbednosti.

Distopijska budućnost interneta – i kako je izbeći

Malaja je upozorila na moguće scenarije u kojima bi internet mogao postati prostor kontrole i diskriminacije, ukoliko osnovni principi otvorenosti i decentralizacije budu napušteni.

Društveni krediti i nadzor: Mogući razvoj sistema koji bi ocenjujući ponašanje korisnika ograničavali njihov pristup digitalnim uslugama.

Mašine iznad ljudi: Ako se ljudska prava ne zaštite, moglo bi doći do situacije u kojoj automatizovani sistemi donose ključne odluke bez ljudske kontrole.

Državna kontrola: Internet bi mogao biti preoblikovan u sistem u kome mali broj moćnih država i kompanija kontroliše globalni protok informacija.

Šta je rešenje?

Kako bi se osigurala budućnost otvorenog interneta, Malaja je naglasila nekoliko ključnih principa:

• Očuvanje otvorenih standarda i decentralizacije – Internet ne zahteva radikalne promene infrastrukture, već očuvanje postojećih standarda i jačanje interoperabilnosti.
• Promocija jezičke i kulturne raznovrsnosti – Engleski dominira internetom, ali treba podsticati razvoj sadržaja na drugim jezicima i omogućiti veću inkluzivnost kroz internacionalne domene.
• Zaštita ljudskih prava – Vlade su ključni čuvari digitalnih prava i moraju se odupreti pritiscima da smanje standarde zaštite privatnosti.
• Bezbednost i poverenje u digitalni prostor – Privatni sektor, tehnička zajednica i zakonodavci moraju raditi zajedno na bezbednosti digitalnih sistema, ali u skladu sa vladavinom prava.
• Podsticanje konkurencije – Sprečavanje tržišne dominacije velikih aktera kroz zakone koji podstiču interoperabilnost i tehnološku raznolikost.

Malaja je zaključila izlaganje porukom da je odgovornost svih učesnika – od vlada i tehnoloških kompanija do korisnika – da internet ostane otvoren, siguran i dostupan svima. Regulativa može igrati važnu ulogu, ali ne sme narušavati osnovne principe koji su omogućili globalni razvoj interneta.