Dušan Domović-Bulut za B92: Basket je rokenrol

Za njega je basket bio prilika da ostvari svoje snove, a svetski tron je dokaz da je to i učinio. Tokom godine koja je iza nas sa svojim Novosađanima Markom Savićem, Markom Žderom i Dejanom Majstorovićem, Dušan Domović-Bulut je postao svetski vicešampion sa reprezentacijom, i osvojio Svetsku turneju u basketu ’3 na 3’, kao i titulu na ’Ol staru’ u Kataru kao član ekipe 'Dajte pare za čarape male'. Svi ti uspesi bili su dovoljan povod za novogodišnji intervju sa Bulutom, u kojem je on otkrio mnogo toga...

Jelena Trajković Srbija
Podeli

Igranje basketa je nešto što smo gotovo svi mi iskusili tokom odrastanja, ali je taj sport tek poslednjih godina postao ozbiljan u Srbiji. Sigurno, Domović i njegovi saigrači imaju veliki udeo u tome, pošto su oni uspeli da dosanjaju ono što mnogi nisu kada su igrali ’1 na 1’ ili ’3 na 3’ u parku.

Moj san kao malom dečaku je bio da postanem najbolji na svetu. Košarku i dalje aktivno igram, ali sam oduvek u uličnom basketu imao više uspeha. Zbog toga sam se i fokusirao na basket, video sam priliku da ostvarim svoje snove. Pored toga, basket smatram uličnim pank rokenrolom u svetu košarke, što mnogo više leži mom karakteru“.

Na pitanje da li kod njega postoji neka razlika kada igra basket u kraju sa drugovima ili na nekom turniru, Bulut kaže:

Jedna rečenica mi je ostala usađena u glavi iz vremena kada smo kao klinci gledali Džordana. Neko je rekao: ’On igra finale NBA lige kao da igra basket u kraju sa drugarima, toliko je dobar’. Uvek sam želeo da dostignem taj nivo kvaliteta, nisam bio ni blizu, ali da se osećam sigurno kao na svom košu u kvartu. To je za mene najveća pobeda, jer ja stvarno igram na svetskim turnirima u ekipi sa drugarima iz kraja, na isti način na koji igramo na svom košu“.

Domović kaže da je oduvek zamišljao da će sa svojim drugovima moći ozbiljno da se bavi basketom. Imao je sreće što je taj sport praktično postao profesionalni poslednjih godina, kao i da lako okupi saigrače sa kojima se u potpunosti slaže.

Dva Marka i ja se znamo odavno i igrali smo i ranije turnire. Pošto su bili amaterskog karaktera, često smo se preplitali u ekipama. 2012. godine smo krenuli zajedno sa dosta uspeha, a Dejan nam se pridružio prošle godine. Želeli smo da unapredimo ekipu i zato smo ga zvali da se pridruži jer je takođe bio aktivan i bez sumnje je jedan od najboljih igrača u Srbiji“.

Pre dve i po godine, srpski basketaši su postali šampioni sveta, što je bilo veliko iznenađenje, ali su od tada ostali u samom svetskom vrhu.

Ponosni smo na to. Kada pogledate da bukvalno sve sami radimo, od pronalaženja finansija, organizacije turnira, propratnih poslova kojima se bavimo radi egzistencije... Bilo je mnogih obećanja koja nisu ispunjena, zatvorenih vrata, srpskih mentaliteta, zaista svakakvih problema. Uspeli smo sve da prevaziđemo, nađemo inovativnog partnera u Red Bulu i ostvarimo kontinuirani uspeh, koji je vredan pažnje. Nadam se da će ljudi, institucije i ostali sektori shvatiti da je basket realnost, da je to broj jedan urbani sport u svetu, a da smo mi na samom vrhu“.

Prošle godine, Domović, Savić, Ždero i Majstorović su igrali tri svetska finala, u dva su pobedili, a u jednom su poraženi, i to u finalu Svetskog prvenstva, od reprezentacije Katara.

U finalu Svetskog prvenstva smo odigrali možda i najlošiju utakmicu cele godine. Dokazali smo da smo bolja ekipa, pobedivši ih dva puta u jednom danu na njihovom terenu. Moramo da shvatimo da ne možemo da pobedimo u svakom meču, ali poraz u finalu Svetskog prvenstva je nešto što ne možete lako da nosite sa svakodnevnim obavezama. Zbog toga to gledam kao propuštenu životnu priliku, kao da mi je neko ukrao tu zlatnu medalju“.

Taj poraz onemogućio je srpske basketaše da odbrane titulu osvojenu dve godine ranije, ali oni vrlo dobro znaju kakav je osećaj biti najbolji na svetu.

Ne mogu da lažem, osećaj je fenomenalan. Mnogo mi je pomogao u životu i otvorio mnoge druge vidike. Naporno raditi, biti istrajan, stpljiv, rešiti probleme i preskočiti prepreke, pomaže čoveku da vodi bolji život“.

Po Bulutovim rečima, uspesi njega i saigrača su promenili svest o basketu Srbiji, a u prilog tome ide činjenica da je pokrenuta liga basketu ’3 na 3’ i da je naša zemlja imala tri predstavnika u Svetskoj turneji. Promenilo se i to što je konačno došla podrška sponzora, pa su srpski basketaši ušli u porodicu Red Bulovih sportista.

Nazvati Tjerija Anrija, Serhija Ljulja, Sebastijana Leba, Ivanu Španović i Denija Mekaskila svojim kolegama je privilegija. Biti među 500 brendiranih sportista i među samo tri basket tima koje Red Bul sponzoriše samo pokazuje koliko smo daleko dogurali i koliko je ovaj sport daleko otišao i postao prepoznatljiv na globalnom nivou. Sve to me motiviše da i dalje radim na sebi i koliko daleko mogu da odem da budem najbolji igrač na svetu“.

Srpski basketaši izabrani su za jedne od ambasadora prvih Evropskih igara koje će ove godine biti održane u Bakuu, a to je samo jedan od izazova koji je pred njima u 2015. godine.

Ambicije naše ekipe su uvek iste, jednostavno, da pokažemo da smo bolji od svakog sledećeg protivnika. Da li su to prve Evropske igre ili basket u kvartu protiv babe i dede, mentalitet uvek ostaje isti – nema besplatnih pobeda. Trenutno radim kao koordinator za razvoj basketa ’3 na 3’ u Srbiji. Imaćemo, ponavljam, jedino legitimno i zvanično državno prvenstvo – četiri kvalifikaciona turnira i finale. Za razliku od ostalih organizatora koji se lažno predstavljaju kao nacionalna prvenstva, ne brojimo sitne pobede, naš plan je dugoročniji. Imamo ugovor sa FIBA, tako da iz ovog prvenstva najbolja ekipa ide na Svetsku turneju, a od ove godine smo prijavili ekipu za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo za igrače do 19 godine, a nadam se i sam šampionat. Sa tim u planu, biće minimum dva ili tri turnira u toj kategoriji. Takođe, otvoreni smo za saradnju sa bilo kim ko može da organizuje kvalitetne turnire i da im na istim pomažemo svojim idejama i iskustvom“.

Mnogi se nadaju da će basket ’3 na 3’ uskoro biti uvršten u program Olimpijskih igara, a Bulut veruje da je realno da se to desi.

Basket ’3 na 3’ krupnim koracima grabi ka Olimpijskim igrama. Ovaj sport je realnost i ja sam ubeđen da će 2020. godine biti u Tokiju, kao jedan od atraktivnijih dešavanja“.

Za kraj, Domović nam je otkrio kakvi su njegovi dalji planovi.

Uživam u momentu, sa devojkom i prijateljima, i gledam koliko daleko mogu da odem i rastem uz svoj sport“, rekao je Dušan Domović-Bulut u intervjuu za B92.

Jelena Trajković (@zvezdica)

strana 1 od 2 idi na stranu