Boško Janković za B92: Očigledno nekome ne odgovaram

Već godinama, srpski fudbaler Boško Janković pruža izuzetne dobre partije u Seriji A, ali poziv selektora ne stiže. To se nije promenilo ni po dolasku Dika Advokata na klupu ’Orlova’, ali Janković uprkos tome ne odustaje, jer smatra da može još dosta da pruži u dresu nacionalnog tima. U intervjuu za B92, Janković je pričao upravo o reprezentaciji, najlepšim trenucima karijere, kao i kakvi su mu planovi kada okači kopačke o klin...

Jelena Trajković Srbija, Italija
Podeli

Tokom karijere, Janković je branio boje Crvene zvezde, Majorke, Palerma i Đenoe, pre Verone, za koju sada igra. Iza njega je više od deset godina profesionalnog bavljenja fudbalom, a jedan period se od svih izdvaja.

Već od svoje druge-treće godine sam se ’zakačio’ za fudbalsku loptu, samo ona je za mene postojala. Sa osam godina sam počeo da treniram u Crvenoj zvezdi i u njoj sam ostao do svoje 21. godine. Svih tih 13 godina predstavljaju najlepši period mog života. Ne mogu da kažem da sada ne igram fudbal iz ljubavi, jer sam ja neko ko stvarno voli sport i ovaj posao, ali to je ipak posao. Ranije je to bila samo strast i nikada neću zaboraviti godine provedene u Zvezdi, kada sam bio klinac, a potom i kada sam ušao u prvi tim. Ovo sada je nešto između ljubavi i posla, ranije je to bila samo ljubav“.

Zna se da je Janković veliki navijač Crvene zvezde, a na pitanje da li bi se jednog dana vratio na „Marakanu“ ostao je misteriozan.

Teško je pitanje da li bih se vratio u Zvezdu jer ne želim nikome da ulivam lažnu nadu, da ljudi od mene očekuju nešto. Imam svoje planove u životu i nešto što sam postavio sebi kao cilj, to znam samo ja i niko više. Videćemo i znaćemo nešto u nekom skorijem periodu“.

Posle crveno-belog dresa, Janković je prešao u Majorku, da bi se potom nastanio u Italiji. Iako kaže da mu španski fudbal više odgovara, naglašava da ne žali zbog odluka koje je doneo.

Mene je put posle Zvezde odveo u Španiju, gde sam se stvarno osećao lepo, i što se tiče fudbala, a i stila života. Ali, opet, fudbal se ranije igrao iz ljubavi, a sada i iz ljubavi i interesa, pa sam u Italiju otišao zbog znatno jače finansijske ponude. Otišao sam u klub koji mi je bio odskočna daska za velike u Italiji. Nema razlike u fudbalu u Italiji i Španiji, jer su obe lige među najjačih pet u Evropi, a i u svetu. Lično sebe vidim u španskom fudbalu, da sam ostalo tamo možda bih imao i bolju karijeru, ali ne mogu da se vratim unazad, niti želim da razmišljam o tome. Meni je Italija sve dala, ovde sam sedam godina, tako da nemam pravo da se žalim“.

Međutim, postoji nešto što Janković nije uspeo da ispuni u dosadašnjem delu karijere i nada se da će svoj cilj ostvariti.

Voleo bih da igram u Ligi šampiona. Do sada je nikad nisam igrao, to mi mnogo nedostaje. Svakom igraču je to san, za bilo koji klub da igra. Meni se nije posrećilo zbog sticaja raznih okolnosti, ali ako bih mogao da biram da nešto još želim da ostvarim, to bi bilo to“.

Poznato je da Janković najbolje igra velike utakmice. Takav je slučaj bio dok je igrao za Zvezdu, a potom i za sve italijanske klubove čije je boje branio. Roma se možda izdvaja među klubovima kojoj je najviše golova postigao, a srpski fudbaler ističe da tu nema velike tajne, već da u svaku takvu utakmicu ulazi sa pristupom da samo može nešto da dobije, nikako da izgubi.

Ranije, kada sam imao mnogo ’normalnih’ utakmica, a malo velikih, namestilo se da sam baš te velike dobro igrao. Jer, igrati protiv Borca iz Čačka, uz sve poštovanje, i PSV Ajndhovena, nije isto. Baš sam na tim velikim utakmicama za Zvezdu dao bitne golove, a ne smem ni reprezentaciju da zaboravim. Jače utakmice predstavljaju olakšanje jer je mnogo teže igrati protiv Borca, i to dajem kao primer, jer se 11 zakuca pozadi i brani gol, nego protiv PSV Ajndhovena ili Milana, gde ne možeš da izgubiš ništa, već samo da dobiješ. Vodim se tom logikom, u Italiji mi je lakše da igram protiv Juventusa ili Milana, nego Kaljarija ili Kjeva, na primer. Možda je to zato što uvek uđem rasterećeno u utakmice, pa se sve poklopi da odigram baš dobro“.

Fudbaler Verone je do sada odigrao 31 utakmicu u dresu reprezentacije i postigao pet golova. Već godinama, međutim, nije u timu, ali, kako sam kaže, to nije zato što on tako želi.

Naravno da mi nedostaje igranje za reprezentaciju. Mi se nismo plasirali na dva velika takmičenja i zaista mislim da od ljudi koji vode reprezentaciju svako treba da prihvati svoju odgovornost. Smatram da sam u godinama u kojima bih mogao dosta da dam, ali vidim da očigledno to nekima ne odgovara. Ne želim da se preko medija namećem selektorima, predsednicima. Meni je uvek bila čast da igram za reprezentaciju, ali šta da radim, trenutno nije tako i ja sam fokusiran na svoj klub, koji mi je sada na prvom mestu“.

30-godišnji fudbaler je još daleko od kraja karijere, ali je sigurno da kada dođe trenutak da odigra poslednju utakmicu želi da ostane u fudbalu.

Fudbal je moj život i ne vidim sebe ni u čemu drugom osim u fudbalu. Ostaću u fudbalu, za sada ne razmišljam o tome šta bih mogao da budem, još igram, ali se ne vidim kao trenera, više bih želeo da radim kao menadžer ili sportski direktor. Sam sebe ne mogu da kontrolišem u nekim situacijama, a kamoli 23 lude glave. Takav mi je karakter, nisam neko ko bi mogao da vodi tim. Ne kažem da to ne bih voleo, ali trenutno nemam u sebi to što je potrebno da bih jednog dana bio trener. To ne znači da se moj stav neće promeniti u budućnosti, ali za sada bih voleo da ostanem u fudbalu na nekoj drugoj funkciji“, rekao je Boško Janković za B92.