Foto: Hotel Ramonda
Foto: Hotel Ramonda

Rtanj, misterija jedine srpske piramide: Ko god je u nju ušao "normalan nije izašao"

Podeli

Rtanj je planina koju obavija misterija i mnoga, donedavno, neobjašnjiva zbivanja mogu se ovde dogoditi. Na Rtnju ćete, ukoliko vas planina prihvati, videti energiju kako deluje na “uljeze“. Baterije telefona se prazne, foto-aparati ne mogu da se upale, kamere podrhtavaju...

Prirodna piramida u Istočnoj Srbiji za koju se veruje da je iznutra šuplja, ali su svi ulazi u nju zatvoreni, jer, kako kažu, ko god je prošao kroz nju, nije više bio ista osoba. Piramide bi trebalo da svu svoju energiju najviše imaju u vrhu, ali Rtanj svoje najjače talase šalje u podnožju, što je samo jedna od neobičnosti Rtnja.

Iako su istraživanja akademika Jovana Davidovića i naučnika Saše Nađfeja počela krajem 20. veka, ova planina je po svojim neobičnim sposobnostima u narodu poznata milenijumima. Značaj Rtnja za Slovene kroz vekove najbolje objašnjava to da je Rtanj bio važan koliko i Olimp Grcima iz antičkog doba.

Rtanj, veruje se, svojim vrhom upija energiju “dokle mu senka doseže“, a to su električna, magnetna i organska. Kasnije ta energija iz planine isijava i “upijaju“ je oni kojima je potrebna. Dejstvo ovih energija može da se oseti na Svetilištu, znanom i kao "Vrelo".

Foto: B92/NT
Foto: B92/NT

To je krug sa kamenjem i zemljom gde mnogi dolaze na "pročišćenje". Akademik Davidović savetuje dva dana po 20 minuta, jer ukoliko je neko agresivan, može se dogoditi da se agresivnost dodatno ispolji.

Preporučuje se i potpuno odsustvo tehnologije, jer na ovom mestu telefoni se mogu napuniti ili isprazniti, foto-aparati neće moći da se upale, senzori na kolima ukoliko parkirate blizu neće raditi ili će se svi uključiti u isto vreme, a kamere će podrhtavati na potpuno ravnoj i mirnoj površini.

Sa ovog mesta može se videti i Šiljak, vrh Rtnja visine 1565 metara, a tajna dobrog osećaja se krije u trenutku i što svako ko stane na naznačeno mesto treba da misli samo na sadašnjost, a enegija koja protiče svuda okolo “pokaže“ na šta čovek treba da obrati pažnju.

Rtanj je zaštićeno prirodno bogatstvo, između ostalog, i zbog endemskih vrsta koje ovde uspevaju. Rtanjski čaj je najpoznatiji, a cvet ramonda serbika svakako naučnicima te oblasti najzanimljivija. Nedaleko od “Svetilišta“ nalazi se hotel “Ramonda“ koji i pored modernog dizajna nije ugrozio prirodnu lepotu okruženja. U ovom hotelu se nadaju, da će kao ramonda serbika, koja je jedna od malobrojnih feniks biljaka na svetu, uspeti da nakon dugogodišnjeg “mirovanja“ celog naselja, uspeti da ponovo da ožive Rtanj.

Malobrojni meštani se nadaju istom, i vrlo rado posetiocima otkrivaju sve što znaju o planini. To “zlatno doba“ o kojima svi maštaju je vreme u kojem je živela porodica Minh. Jevrejin Samuilo Minh je krajem 19. veka u okolini Rtnja otvorio fabriku tekstila, da bi ubrzo počeo da se, sa svojom porodicom, a na nagovor sina Julijusa, bavi ulaganjem u rudnike po Srbiji.

Početkom 20. veka Minhovi postaju vlasnici rudnih polja u okolini Rtnja. Ispostavolo se da se radi o prvoklasnom kamenom uglju. Nakon smrti Samuila, porodica je nastavila da vodi brigu o rudnicima, doveli su mnogo stranih stručnjaka, pa je među 2000 stanovnika, koliko ih je bilo 1029. godine, bilo Nemaca, Mađara, Austrijanaca, Čeha...

Porodica Minh je za potrebe zaposlenih gradila udobne zgrade, oformila ambulantu, prodavnicu sa živornim namirnicama, bioskop kao deo Sokolskog doma, školu skijanja sa žičarom, kao prvu privatnu školu u Srbiji. Veliku pažnju su obraćali na uređenost naselja, pa je Rtanj imao uređene parkove sa velikim brojem različitih vrsti biljaka.

Greta, koja se udala u porodicu Minh, stekla je veliko poštovanje meštana zbog brige koju je vodila o njima i njihovim radnicima. Danas, meštani kažu da je tajna gostoprimstva u naselju Rtanj to što su naši preci smatrali da svaki gost može biti Bog, i ukoliko se domaćin ne posveti dovoljno, može razljutiti Boga. Zbog toga svaki ugošćen gost dobija najbolji tretman koji može biti ponuđen.

Tako i u hotelu “Ramonda“ zaposleni daju sve od sebe da njihovim gostima bude pružen potpun užitak. Zaposleni su uglavnom meštani, a svako od njih ima znanje o Rtnju i okruženju tako da vodiči gotovo da nisu ni potrebni. U nadi da će uspeti da prikažu Boljevac i okolinu u najboljem svetlu, hotel se snabdeva namirnicama koje je moguće nabaviti u okolini, koje kasnije šef kuhinje Miloš Ristić priprema na “svetskom nivou“.

Posetioci Rtnja najčešće dolaze zbog uspona do samog vrha, na kojem se nalazi srušena kupola, koju je Greta Minh podigla svom mužu, ali je srušena jer su “lovci na blago“ verovali da je bogatstvo porodice Minh od Nemaca, a kasnije od Komunističke partije, sakriveno ispod zidina koje se nalaze na samom vrhu.

Ipak, postoji prostor da se urede i rudnici za obilazak, koji su za sada zatvoreni zbog sigurnosti posetilaca. Privatna škola porodice Minh nije srušena ali u njoj ne postoji nikakav sadržaj o samoj porodici, pa sve što posetioce Rtnja zanima moraju pitati vodiče, meštane ili zaposlene u hotelu u kojem su odseli.

Veliki značaj se pridaje prirodi, njenoj mističnoj energiji, koja je na Rtnja uspela da privuče svetske putnike iz najrazličitijih krajeva sveta. A na Rtnju ih čeka hotel u kom mogu da uživaju u veštačkom jezercetu koje prečišćavaju biljke, čija voda stalno protiče i menja se, a nakon samo jednog kupanja u takvoj vodi koža postaje mekša i nežnija.

Planinarenje i “punjenje baterija“ na Svetilištu su glavni razlozi iz kojih ljudi posećuju Rtanj, ali ovaj kraj ima još mnogo toga da ponudi.

Jednu od prvih preporuka za obilazak koje ćete dobiti jeste selo Ilino. Potpuno autentično, pruža istinit prikaz seoskih sredina istočne Srbije i ljudi ga rado posećuju. Ovaj svojevrsni etno-park poseduje Zavičajnu kuću u kojoj se nalaze autentični predmeti iz starine.

Hotel: Ramonda
Hotel: Ramonda

U blizini planine, na opštini Boljevac nalazi se i druga najduža pećina u Srbiji - Bogovinska pećina. Duga je oko 6.000 metara, a krasi je bogat pećinski nakit po kojem je poznata. Osim ove, u blizini se nalazi i Lazareva pećina, kao i istoimeni kanjon. Kanjon je dug devet kilometara, što ga čini najdužim u istočnoj Srbiji. Nekada je ovo bilo sklonište hajduka, jer niko sem njih nije smeo da u njega uđe.

Jedna od zlotskih pećina, kao i kanjon, nosi naziv po knezu Lazaru. Ovo je najduža pećina u Srbiji, dužine 9.505 metara. Poznata je po neobičnom pećinskom nakitu koji se nalazi u dve dvorane, “Koncertnoj“ i “Dvorani slepih miševa“ u kojoj se nalaze čak 24 vrste slepih miševa od 27, koliko ih ima u Evropi.

Posetioci istočne Srbije, kada obiđu vanzemaljsku energiju Rtnja, rado obilaze i dokaze da je ovde nekada bilo rimsko carstvo. Gamzigrad je mesto na kojem se nalazi čuvana rimska palata - Feliks Romulijana, koja se nalazi na Listi svetske baštine. Ovo je bila rezidencija cara Gaja Valerija Maksimilijana Galerija, koji je sahranjen u jednom od dva mauzoleja na obližnjem brdu Magura, gde se uz obrede “pridružio bogovima“. Ovo je poslednja apoteoza u istoriji čovečanstva.

Ceo rtanjski kraj posećuju mahom stranci koji imaju priliku da obiđu i neke od sakralnih objekata, a najviše pažnje posetiocima privlače srednjovekovni manastir Sveta Petka, manastir Lozica, Lapušnje, manastir Pokrova Svete Bogorodice i srednjovekovni manastir Sveti Roman.

Na pola puta između američkog kontinenta i Evrope nalazi se Azorski arhipelag sa devet ostrva, koja su više od strateškog položaja u severnom Atlantskom okeanu. Azori su mesto inspiracije, gde realnost lako može postati mistika. Azori nisu samo priroda, ona sirova koja čini harmoniju, već i ljudi, tradicija i gastronomija, umetnost, kultura i istorija.

strana 1 od 38 idi na stranu