Kako je Josip Broz dobio nadimak Tito? Teorije zavere pokrenule pregršt pitanja

Jugoslovenski komunistički revolucionar, političar i doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito rođen je 7. maja 1892. godine u Kumrovcu, gde je završio četvorogodišnju školu. Bio je sedmo od petnaestoro dece.

Njegov otac Franjo Broz je bio težak, a majka Marija je vodila težak život. Kasnije je postao čuveni komandant čiji su partizani vodili bezbroj bitaka sa moćnijim protivnikom.

U partijskim dokumentima, pre odlaska u zatvor, Broz je koristio odlučujuća imena "Georgijević" i "Zagorac". Kako piše u knjizi 'Tito', koju su napisali Ivo i Slavko Goldštajn, koju citiramo u nastavku, "pseudonimi su bili obavezni zbog zavere i ustanovljeno je pravilo da čelni kadrovi ilegalaca imaju najmanje dva pseudonima. Zapisnici šest sednica CK između 10. i 23. avgusta 1934. u rubriku "prisutan" upisano je ime "Tito".

Potpuno neosnovana priča o tome kako je Tito "zvao ljude i govorio im šta da urade. 'Ti-to, ti-to, a ti-to...'", rekao je. To je radio toliko često da su ga i prijatelji počeli zvati Tito. On zna da se ime Tito pojavljivalo u Hrvatskom zagorju i u severozapadnoj Hrvatskoj (kajkavski komičar Tituš Brezovački /1757-1805/) bio je čuven - izabran je upravo zbog ovih asocijacija na zagorsko poreklo Josipa Broza.

Foto:EPA/Fehim_Demir

Broz je kasnije u Sloveniji bio Rudi, u Moskvi i u opštoj prepisci sa Kominternom bio je Valter/Valter, u Parizu je bio Oto, kretao se po Jugoslaviji kao ing. Slavko Babić, inž. Ivan Kostanjšek i inž. Tomanek, putovao je sa pasošima kao Englez Karlson (ili Šveđanin Karlson) i Grk Spiridon Mekas, ponegde su ga zvali Timo, Viktor, Ivica, Novak, Stari. navikao se, čak je i uživao u promeni identiteta.

Iako je svoja dela potpisivao i pseudonimima A.Tito, Dragomir, KlaNjčanin, F. Valter, Spiridon, V. Valter, Viktorov, Titerman, V. Tito, V. Viek i V. Vik, sa imenom Tito ili inicijalima T. ili inicijalima T.T. potpisivao je skoro sve svoje članke u centralnoj partijskoj štampi i direktivna pisma organizacijama i bliskim saradnicima.

Tako je do početka rata to ime postajalo sve poznatije i autoritativnije u prilično širokom krugu saradnika KPJ, iako je zbog konspirativnog načina rada bilo malo onih koji su lično upoznali Tita, a još manje onih koji su nije znao identitet koji se krije iza tog imena. Stoga je bilo prirodno da se vrhovni komandant novoosnovanog štaba partizanskih odreda Jugoslavije u leto 1941. potpisao kao Tito", navode otac i sin Goldštajn u najobimnijoj, detaljnijoj i najopsežnijoj Titovoj biografiji.

Foto:EPA/ANDREJ CUKIC

Tito navodno nije voleo da govori o svom učešću u Prvom svetskom ratu. Početkom 1915. godine upućen je na front u Rusiju, gde je ranjen, a nakon toga je proveo više od godinu dana u bolnici. Po povratku u novoformiranu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, Tito je radio u bravarskim radionicama. Neki izvori tvrde da je neko vreme proveo u Smederevskoj Palanci, kao radnik u fabrici vagona Jasenica.

U nekim teorijama zavere, Tito je ginuo nekoliko puta: jednom tokom Prvog svetskog rata, a zatim i tokom Drugog svetskog rata. Jedan od njegovih biografa, Vladimir Dedijer, zabeležio je da je Tito ranjen juna 1943. godine, usred nemačkog bombardovanja. Od sigurne smrti spasio ga je nemački ovčar Luks, Titov nerazdvojni ratni drug.

U jednoj nemačkoj bolnici, godinama kasnije, Lalević je kritikovan što je danima držao mrtvog čoveka na respiratoru, na šta je rekao: "Skinuo sam aparate koji su ga održavali u životu. Ne možete ni u šali reći da sam ga ubio. Deset minuta pre toga bio je mrtav. Nije mu bilo spasa." Joška Broz oštro odbacuje tvrdnje da je zvaničan datum Titove smrti falsifikovan. O navedenom je rekao: "Ispostavilo se da je operacija kasno urađena. Počela je gangrena na bubrezima, pa sepsa, pa veštačka koma. Branko Lalević je tada isključio aparat. Zašto to kažu? Taj čovek je mrtav, zašto ga vraćamo iz groba? Sve je to glupost."

Tito je pred smrt imao jednu želju, rekao je unuk: "Stavio sam mu prsten na ruku. To je bio njegov prsten. On ga je tražio. To je prsten koji je dobio na poklon od Staljina i sa njim je sahranjen. Pojavila se kopija takvog prstena i prodata u Zagrebu".