Jedna šuma, vagon i istorijski trenutak koji je promenio svet: Mesto gde je utihnuo Veliki rat FOTO

Dana 11. novembra 1918. godine, u 5.15 časova ujutru, potpisan je tekst primirja. Prekid vatre stupio je na snagu u 11 časova, a širom Francuske zvona i zvuci truba objavili su kraj ratnog sukoba.

U dubini šume Kompjenj, nedaleko od francuskog mesta Retondes, nalazi se jedno od najznačajnijih istorijskih mesta Evrope – Proplanak primirja.

Upravo tu je 11. novembra 1918. godine, u 5.15 časova ujutru, potpisano primirje između savezničkih snaga, koje su predstavljale Francuska i Velika Britanija, i nemačkih opunomoćenika. Prekid vatre stupio je na snagu istog dana u 11 časova. Zvona crkava i zvuci truba širom Francuske označili su kraj četvorogodišnjeg ratnog stradanja.

Roger-Viollet via AFP / Roger Viollet / Profimedia

Danas je ovaj prostor mnogo više od istorijskog lokaliteta. To je mesto sećanja, simbol mira i podsećanje na cenu slobode. Povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, 2018. godine, memorijalni kompleks je obnovljen, čime je dodatno istaknut njegov značaj za svetsku istoriju.

Roger-Viollet via AFP / Roger Viollet / Profimedia

Spomenik koji čuva sećanje na istoriju

Smeštena u srcu guste šume Kompjenj, na mirnoj čistini nedaleko od reke Ene, ova lokacija odiše posebnom atmosferom. Okružena visokim drvećem i tišinom šume, deluje gotovo nestvarno – teško je zamisliti da je upravo ovde doneta odluka koja je označila kraj jednog od najrazornijih sukoba u dotadašnjoj istoriji čovečanstva.

Pažnju posetilaca najpre privlači monumentalni spomenik od ružičastog peščara, podignut 1922. godine. Njegova simbolika vezana je za povratak Alzasa i Lorene Francuskoj nakon Prvog svetskog rata. Pruski orao, oboren pod udarcem mača francuske vojske, predstavlja poraz Nemačkog carstva i pobedu savezničkih snaga.

U središtu proplanka nalazi se kamena ploča sa natpisom koji podseća na slomljenu oholost Nemačkog carstva, poraženog od naroda čiju je slobodu pokušalo da ugrozi. Iako su slova vremenom izbledela, poruka ovog spomen-obeležja i danas nosi snažnu istorijsku i simboličku težinu.

Istorijski vagon – svedok potpisivanja primirja

Jedan od najvažnijih simbola ovog memorijalnog kompleksa svakako je železnički vagon u kojem je potpisano primirje. Ideja da se pregovori održe u vozu pripadala je francuskom maršalu Ferdinandu Fošu, čiji je komandni voz bio zaustavljen usred šume. Salon-restoran jednog od vagona preuređen je u prostoriju za sastanke, daleko od očiju javnosti i ratne vreve.

Prema svedočenju generala Maksa Vegana, načelnika štaba maršala Foša, nemačka delegacija stigla je 8. novembra 1918. godine, u ranim jutarnjim časovima. Njen voz polako se probijao kroz šumu i zaustavio na pruzi, bez perona i zaklona. Na udaljenosti od oko dvesta metara nalazio se voz maršala Foša, koji je tu stigao dan ranije.

Roger-Viollet via AFP / Roger Viollet / Profimedia

Upravo u tom skromnom železničkom vagonu, daleko od velikih prestonica i raskošnih diplomatskih salona, vođeni su pregovori koji su doveli do završetka Prvog svetskog rata.

Sudbina samog vagona bila je gotovo jednako neobična kao i događaj kojem je prisustvovao. Već u septembru 1919. godine vraćen je u službu železničke kompanije "Compagnie des Wagons-Lits". Ubrzo je poklonjen predsedniku Francuske, koji ga je koristio za putovanja do 1921. godine. Potom je šest godina bio izložen u dvorištu pariskog kompleksa Invalides.

Na kraju je 1927. godine vraćen u šumu Kompjenj i postavljen na mesto koje je zauzimao tokom potpisivanja primirja, postavši centralni eksponat memorijalnog kompleksa.

Mesto koje i danas podseća na cenu mira

Proplanak primirja u Rethondesu danas je jedno od onih mesta na kojima istorija prestaje da bude samo niz datuma i događaja iz udžbenika. Tišina šume, spomenici i istorijski vagon vraćaju posetioce u novembar 1918. godine, kada je posle godina razaranja konačno utihnulo oružje.

Poseta ovom memorijalnom prostoru nije samo susret sa prošlošću već i prilika da se podsetimo koliko su mir i sloboda dragoceni i koliko je važno čuvati sećanje na one koji su za njih podneli najveću žrtvu.