Spremaju se direktni pregovori?

Američki predsednik Donald Tramp poslednjih dana je svojim saradnicima i stranim zvaničnicima poručio da je otvoren za mogućnost da Vens preuzme vodeću ulogu u obnovljenim pregovorima sa Iranom i ovlastio ga da vodi diplomatske kontakte, prenosi danas Volstrit džurnal (WSJ), pozivajući se na američke i bliskoistočne zvaničnike upoznate sa pregovorima.

Prema navodima lista, Vens je još u oktobru poslao pismo Mohsenu Rezaiju, visokom iranskom bezbednosnom zvaničniku, sa zahtevom za sastanak.

Ipak, razgovori o eventualnom susretu Vensa i iranskih zvaničnika još su u preliminarnoj fazi, a datum sastanka nije određen.

Eventualni direktni razgovori potpredsednika SAD sa jednim od najviših iranskih bezbednosnih zvaničnika predstavljali bi neuobičajen diplomatski potez, ali i značajan politički rizik za Vensa, koji bi mogao da postane glavno lice pregovora ukoliko oni ne dovedu do sporazuma.

S druge strane, uspešan ishod mogao bi da ojača njegov politički položaj i predstavi ga kao zvaničnika zaslužnog za okončanje nepopularnog sukoba.

Tramp je, prema navodima dva američka zvaničnika, u privatnim razgovorima kritikovao memorandum o razumevanju sa Iranom iz juna, u čijem je postizanju učestvovao Vens, ocenjujući da je Teheranu omogućio da se oporavi i ostvari prihode od izvoza nafte pre uvođenja američke pomorske blokade.

Vens je poslednjih dana preuzeo aktivniju ulogu u diplomatskim naporima od specijalnih izaslanika Bele kuće Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, koji takođe učestvuju u pregovorima o okončanju sukoba, navodi njujorški list.

Potpredsednik SAD je u ponedeljak razgovarao sa katarskim premijerom, a potom su se njih dvojica sastala sa Trampom i drugim zvaničnicima Bele kuće.

Katar je moguća lokacija

Katar se razmatra kao moguća lokacija za narednu rundu pregovora, ukoliko se Vens i iranski predstavnici saglase o sastanku.

Pregovore, međutim, otežavaju zahtevi Teherana, koji od Vašingtona traži ukidanje pomorske blokade, oslobađanje zamrznute iranske imovine i ublažavanje sankcija na izvoz nafte kao preduslove za nastavak razgovora.

Posrednici su predložili niz hitnih mera za izgradnju poverenja između dve strane, uključujući povlačenje američkih nosača aviona na bezbedniju udaljenost i ublažavanje blokade iranskih luka.

Zauzvrat, Iran bi dozvolio prolazak 25 tankera kroz Ormuski moreuz, naveli su bliskoistočni zvaničnici upoznati sa predlozima.

Teheran sumnja da je sporazum moguć

Iranske diplomate, međutim, u privatnim razgovorima izražavaju sumnju da je sporazum u ovom trenutku moguć, strahujući da bi Tramp mogao ponovo da naredi napade kako bi opravdao raniju odluku o pokretanju rata.

Dodatnu prepreku predstavljaju neslaganja unutar iranskog rukovodstva.

Prema saznanjima WSJ-a, pojedini bliskoistočni zvaničnici smatraju da komandant Iranske revolucionarne garde Ahmed Vahidi ima veći uticaj od Rezaija i da bi mogao da ugrozi eventualne pregovore sa Vašingtonom.

Vensovi prethodni pokušaji postizanja diplomatskog rešenja, tokom razgovora sa Iranom u Švajcarskoj u junu, doveli su do privremenog prekida borbi i memoranduma o razumevanju, ali bez konkretnih iranskih obaveza u vezi sa ograničavanjem nuklearnog programa ili kontrolom pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz.

U američkoj administraciji se, prema navodima zvaničnika, trenutno razmatra da li treba obnoviti mirovne pregovore ili nastaviti pomorsku blokadu i sankcije dok Teheran ne bude spreman da prihvati održiv mirovni sporazum.

SAD i Izrael napali su Iran 28. februara, a nakon prekida vatre u aprilu, Vašington i Teheran su u junu postigli okvirni sporazum o nastavku pregovora, koji do sada nisu doveli do konačnog rešenja sukoba.