Zdrava zamena ili skrivena zamka? Stručnjaci upozoravaju na popularno biljno mleko

Ono što je počelo kao proizvod namenjen veganima i osobama sa intolerancijom na laktozu, za mnoge je postalo neizostavan deo svakodnevice. Prodaja ovsenog napitka doživela je pravi procvat u poslednjih deset godina, a osmislio ga je početkom devedesetih švedski prehrambeni naučnik Rikard Este, koji je kasnije, 1994. godine, suosnovao kompaniju Oatly.

Trenutno je u Velikoj Britaniji gotovo svaka deseta čaša popijenog mleka zapravo biljna alternativa, dok je pre samo deset godina taj odnos bio jedna prema sto.

Industrija ovsenih napitaka danas vredi više od 300 miliona evra i čini 40 odsto ukupne prodaje biljnih napitaka u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi upravo ova vodeća alternativa mogla da bude i najmanje zdrava. Nutricionisti ističu da postoje bolje zamene za mleko od ovsenog napitka za one koji pokušavaju da izbegnu mlečne proizvode, a kao glavne probleme navode visok sadržaj šećera i dodatih ulja.

Ova upozorenja usledila su nakon što je Vrhovni sud presudio da je nezakonito da kompanije svoje proizvode označavaju kao "mleko", čime je okončana dugogodišnja pravna bitka između tržišnih lidera poput kompanije Oatly i mlečne industrije.

Rob Hobson, nutricionista iz Brajtona, komentarisao je ovu odluku:

"Jasnije označavanje može da pomogne u izbegavanju zabune i omogući pošteno poređenje. Nutritivno gledano, ovseni napitak i kravlje mleko veoma su različiti proizvodi. Kravlje mleko prirodno je bogato visokokvalitetnim proteinima, jodom, kalcijumom i vitaminom B12. Ovseni napitak obično sadrži manje proteina i često se oslanja na dodatno obogaćivanje kako bi dostigao odgovarajući nivo kalcijuma i vitamina B."

Ricky_herawan/Shutterstock

Hobson je dodao da ovi napici sadrže i dodatne šećere i ulja, posebno takozvane "barista" verzije i aromatizovana pakovanja.

Razlog je to što "barista" varijante ovsenih napitaka, koje se koriste u brojnim kafićima, sadrže svega oko 10 odsto ovsa. Ostatak čine voda, ulja i emulgatori koji održavaju sastojke povezanim i omogućavaju stvaranje pene prilikom zagrevanja, slično kao kod kravljeg mleka.

Iako se ovas u svom prirodnom obliku, na primer u ovsnoj kaši, preporučuje za snižavanje holesterola zbog visokog sadržaja vlakana, prerađeni napitak mogao bi da ima suprotan efekat.

Dr Oliver Gutman, konsultant kardiolog u bolnici Velington u Londonu, upozorava da ulja dodata ovsenim napicima mogu da doprinesu povećanju nivoa holesterola ukoliko se konzumiraju u prekomernim količinama.

"Ovas, kada se jede u obliku kaše, vremenom može da snizi holesterol jer sadrži mnogo vlakana, a vlakna smanjuju nivo holesterola. Međutim, konzumiranje penastog ovsenog napitka sa većim sadržajem masti moglo bi da dovede do povišenog holesterola ako se pije u prevelikim količinama", objasnio je Gutman.

Stručnjaci takođe upozoravaju da visok sadržaj šećera može da bude štetan po zdravlje.

Nagli skokovi glukoze, koji nastaju kada u krvotoku ima više šećera nego što ćelije mogu da iskoriste za dobijanje energije, praćeni su naglim padovima, što može da izazove napade gladi. Dugoročno gledano, redovni skokovi nivoa glukoze povezuju se sa razvojem dijabetesa tipa 2 i srčanih oboljenja.

Na primer, sastav jednog popularnog ovsenog napitka uključuje vodu, ovas (10 odsto), ulje uljane repice, regulator kiselosti, minerale poput kalcijum-karbonata i kalijum-jodida, so, kao i vitamine D2, B2 i B12. Na 100 mililitara ovog napitka dolazi 3,4 grama šećera.

"Iako smo oduvek mislili da su zasićene masti loše za holesterol, sve se više prepoznaje da i šećeri u ishrani mogu da utiču na njegov nivo", kaže nutricionistkinja Sara Karolajdis.

"To bi mogao da bude razlog zbog kojeg postoje pojedinačna svedočenja ljudi kojima se nivo holesterola smanjio nakon što su prestali da piju ovseni napitak", dodala je ona.

Sojino mleko kao bolja alternativa

Umesto ovsenog napitka, stručnjaci kao najbolju alternativu preporučuju sojino mleko.

Prema istraživanju naučnika sa Univerziteta u Minesoti, sojino mleko je nutritivno najsličnije tradicionalnom kravljem mleku. Ima malo kalorija i zasićenih masti, a sadrži biljne proteine za koje istraživanja ukazuju da mogu da budu korisni za zdravlje.

Proizvodi se potapanjem i mlevenjem zrna soje, dok se komercijalne verzije često dodatno obogaćuju hranljivim materijama poput vitamina B2, B12 i D, kalcijuma i joda. Ipak, mogu da sadrže i dodate zaslađivače i so.

Istraživanja ukazuju na to da prirodna jedinjenja poznata kao izoflavoni, koja se nalaze u soji, mogu da budu povezana sa smanjenjem rizika od raka dojke i usporavanjem znakova starenja.

Upravo zbog ovih jedinjenja, koja imaju određena svojstva slična estrogenu, dugo je postojao mit da konzumiranje soje izaziva feminizaciju muškaraca. Međutim, naučna istraživanja ne potvrđuju tu tvrdnju. Na primer, pregled 38 kliničkih studija nije pokazao nikakve negativne efekte konzumiranja soje na muškarce.

"Sojino mleko se vekovima pije u Aziji i predstavlja najbolju biljnu alternativu jer je nutritivno najsličnije kravljem mleku", zaključila je londonska nutricionistkinja Klementin Von.