Morgan Frimen prihvatio ulogu da bi platio kiriju: Kasnije ju je nazvao jednom od najgorih u karijeri

Ipak, postoji jedna uloga na koju se ne osvrće sa ponosom. Naprotiv, slavni glumac svoje tumačenje Šekspirovog Otela opisao je kao jedno od najgorih glumačkih iskustava u životu, piše Far Out Magazine. 

Morgan Frimen je do velikog filmskog proboja stigao tek u kasnim četrdesetim godinama, ali je, kada mu se ukazala prilika, bio odlučan da je iskoristi. Iako je glumačku karijeru započeo mnogo ranije, trebalo je da prođe više od dve decenije pre nego što je postao jedno od prepoznatljivih imena filmske industrije.

Njegov izvođački debi dogodio se 1964. godine u mjuziklu "Hello, Dolly!“, a iste godine prvi put se pojavio i na filmu, u drami "The Pawnbroker", iako njegovo ime nije bilo navedeno u špici.

Prvi veći televizijski angažman imao je u dečjoj emisiji "The Electric Company", u kojoj je proveo šest godina i snimio više od 700 epizoda. Ipak, tek 1987. godine napravio je značajan iskorak na velikom platnu.

U filmu "Street Smart" igrao je surovog makroa, što je bila uloga potpuno drugačija od onih po kojima će kasnije biti poznat. Upravo mu je ta rola donela prvu nominaciju za Oskara, u kategoriji za najboljeg sporednog glumca, i otvorila vrata velikih holivudskih produkcija.

U narednoj deceniji usledile su još dve nominacije za najprestižniju filmsku nagradu, za filmove "Driving Miss Daisy" i "Bekstvo iz Šošenka". Sarađivao je i sa Klintom Istvudom na filmu "Nepomirljivi", Stivenom Spilbergom na ostvarenju "Amistad", kao i sa Bredom Pitom u trileru "Sedam" Dejvida Finčera.

EPA-EFE/ALLISON DINNER

Uloga koju nije voleo

Uprkos brojnim uspesima, Frimen nije zadovoljan svakim svojim glumačkim ostvarenjem. Posebno loše mišljenje ima o sopstvenom tumačenju likova iz Šekspirovih drama, a među njima se izdvaja Otelo.

Tokom karijere igrao je u predstavama "Koriolan", "Julije Cezar" i "Ukroćena goropad", ali mu je upravo "Otelo" ostao u posebno lošem sećanju.

Reč je o zahtevnoj ulozi u kojoj glavni junak, ugledni vojskovođa, postepeno gubi kontrolu nad sobom zbog spletki i manipulacija Jaga. Glumac mora uverljivo da prikaže kako poverenje prerasta u sumnju, a ljubomora preuzima kontrolu nad njegovim postupcima.

Za Frimena je taj izazov, međutim, bio jedno od najneprijatnijih iskustava u karijeri.

Nakon završetka emitovanja serije "The Electric Company" 1977. godine, glumac je teško dolazio do novih angažmana. Zbog toga se vratio pozorištu, a 1983. godine dobio je glavnu ulogu u predstavi "Otelo", koja je izvođena u Teksasu.

U razgovoru za "Tajms" prisetio se koliko mu je tada bilo teško da obezbedi novac za život.

"Počeo sam da razmišljam o tome da bi trebalo da potražim neki drugi način da platim kiriju", rekao je, objašnjavajući da je morao da poziva stanodavca i obaveštava ga da "novac ne stiže".

Iako je angažman u Šekspirovoj drami mogao da bude značajna prilika u trenutku kada mu je posao bio preko potreban, Frimen nije bio zadovoljan svojim nastupom.

"Bio sam užasan. Jedna od najgorih stvari koje sam ikada uradio, ali bio je to posao", priznao je glumac.

Razmatrao i povratak ulozi

Frimenovo nezadovoljstvo ulogom Otela nije se završilo samo na tom iskustvu. I kasnije je u više navrata kritikovao svoje tumačenje ovog Šekspirovog junaka.

Ipak, 2001. godine pojavile su se informacije da bi mogao ponovo da zaigra Otela, ovoga puta u produkciji povezanoj sa Kraljevskom šekspirovskom kompanijom.

Od tog projekta na kraju nije bilo ništa, a glumac se nije vratio ulozi koju je svojevremeno opisao kao jednu od najgorih u karijeri.

Iako je tokom godina ostvario veliki broj zapaženih uloga, Frimenovo iskustvo sa "Otelom" pokazuje da ni najuspešniji glumci ne mogu uvek da budu zadovoljni sopstvenim radom. U njegovom slučaju, jedna od uloga koje je prihvatio u teškom periodu karijere ostala je primer iskustva koje nije želeo da ponovi.