Pronađeni ostaci kapije koja je simbol stradanja Srba u Beogradu VIDEO

Kako pišu "Večernje novosti", iskopavanje je preuzeo Zavod za zaštitu spomenika i trenutno su u toku radovi na širokom otkopu koji će potrajati nekoliko dana. Ovu vest potvrdio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić, koji je naveo da će Zavod utvrditi narednih dana o kakvim je bedemima reč. Prema njegovim rečima, dalje postupanje zavisi od toga šta će Zavod da utvrdi.

Rekonstrukcija Trga Republike počela je 22. avgusta, a kraj radova najavljen je za novembar naredne godine.

Inače, Stambol kapiju Srbi su vekovima pamtili po zlu, a na tom mestu se ulazilo u omalenu varoš Beograd. Milan Đ. Milićević, akademik i jedan od najučenijih Beograđana svog vremena, pisao je, između ostalog i o Stambol kapiji, a deo toga nalazi se u knjizi "Stari Beograd" koju je priredio Đuro Gavela još 1951. godine.

"Onde gde je danas prazna čistina, između pozorišta, apoteke i spomenika Knezu Mihailu, bila je nekad tvrda i Srbima strašna Stambol kapija… Sva ondašnja beogradska varoš bila je opasana od Save do u Dunav dubokim rovom i visokim šancem, u koji su bili usađeni debeli palisadi (hrastavo debla, gore zašiljena). Kroz tu tako tvrdu ogradu u beogradsku se varoš moglo ući, i iz nje izaći, na Sava kapiju (na Savi), na Vidin kapiju (u dunavskom kraju), na Varoš kapiju (od Velike crkve na jug), i na ovu, Stambol kapiju", pričao je Milićević.

"Od svih tih kapija ova stambolska bila je i najveća i najtvrđa, a u građevinskom pogledu i najlepša. Ozidana je bila kao kakav gradić s tvrdim svodovima povrh kojih je bio debeo sloj zemlje, sa prostranim dole unutra hodnicima, i mnogim kazamatima za obitavanje vojnika, koji su tu držali stražu. Izrada je bila od tesanog kamena i od cigle. Kroz nju se prolazilo na tri prolaza: u sredini veliki za kola, a sa strane po jedan manji za pešake. Vrata su sva bila od debelih hrastovih greda, pa je po njima prikovana jaka gvozdena oplata, na kojoj su se videle ulupljene rupe od krušuma pri napadima", naveo je.

Kako je zabeležio Milićević, ovu kapiju od poljane koja se pružala gore ka Terazijama i ka Paliluli, rastavljao je dubok rov koji je često bio pun vode, a zimi se ta voda nekad i ledila, a leti se pokrivala zelenim žabokrekom, "i svakad je bila prljava, jer se u nju svašta bacalo".

Iznad vode, preko tog rova, beležio je dalje "od usta Stambol kapije onamo ka Teraziji, pružao se drveni most, trideset do četrdeset metara dugačak".

"Pred ustima toga mosta, odovud sa terazijske strane, bio je veliki breg nanesene zemlje, koji je sobom zaštićivao most i vrata Stambol kapije od napadača".

Odmah nakon mosta, kako je zabeležio Milićević nalazilo se raskršće. Naime, put koji je iz Beograda na Stambol kapiju izlazip preko mosta delio se na dva kraka - jedan je išao desno na Terazije, a drugi levi krak na Palilulu i Tašmajdan.

Koplje na koje su Turci nabijali Srbe nalazilo se izvan Stambol kapije, kako bi se zastrašili drugi, koji bi kojim slučajem mogli da pođu putem onih koji su se na njima našli, odnosno da ako bi naumili da ustaju protiv turske sile u Srbiji, beleži Milićević.

Knez Mihailo naredio je da se u proleće 1866. godine Stambol kapija sruši. Prvo su srušena oba krila sa strane, pa posle i sredina i tvrdi svodovi, pa unutrašnji stubovi.

Milićević je zabeležio i da su Stambol kapiju zidali Austrijanci.