Svi putevi vode u Pariz

Nemački oficir Ditrih fon Šoltic, koga je Hitler na kraju Drugog svetskog rata poslao da "zapali Pariz", odbio je da to učini, zbog, kako je kasnije isticao, velike ljubavi prema lepoti francuske prestonice i pored ogromnog besa firera. Iako mnogi nisu poverovali u ovu verziju, najvažnije je da su pariski mostovi i njegove čuvene znamenitosti i dalje u komadu.

Nema, praktično, nijednog američkog filma, u kojem se, bar jednom, ne pomenu Pariz ili Francuska. Ima nečeg u ovim rečima koje prizivaju šarm, otmenost, prestiž, bez obzira na vek.

Zbog toga Amerikanci, Japanci, Kinezi, ali i francuske evropske komšije, troše višegodišnje ušteđevine, da se i lično uvere u zavodljivost pariskih čari. Posebne turističke agencije Azijatima organizuju svadbene ture po Parizu, a fotografski album s ovog putovanja u dalekom svetu posle vredi zlata.

Pariz, površine 105 kvadratnih kilometara, s 2.166.000 stanovnika, prošle godine je posetilo 28 miliona turista, od čega 17 miliona iz inostranstva. Dakle, deset puta više nego što ima stanovnika. Parisku okolinu, s više od 11 miliona, uključujući i centralno gradsko jezgro, poslednjih godina obiđe 44 miliona turista za 12 meseci.

Prošle godine, zabeleženo je gotovo 70 miliona ulazaka u gradske znamenitosti. Daleko najposećeniji je Notr Dam s 13,5 miliona obilazaka. Slede bazilika Sakr Ker na Monmartru (10,5), muzej Luvr (8,3, ujedno i najposećeniji muzej na svetu), Ajfelova kula (6,7), Bobur (5,1).

Pariz ima 1.466 hotela i preko 76.000 soba. Popunjenost je blizu 80 odsto, a prosečna cena noćenja 146 evra. Hotelski sektor imao je prošle godine 15,4 miliona posetilaca, s ostvarenih 35,6 miliona noćenja. Stranaca ima više od 65 odsto, a ostaju prosečno dva do tri dana.

Hoteli godišnje od turista inkasiraju oko četiri milijarde evra, restorani šest milijardi, sajmovi i saloni 3,5 milijarde, gradsko saobraćajno preduzeće isto toliko, aerodromi oko dve milijarde... Cifre od kojih se vrti u glavi.

Photo: Arnold Pouteau

U pariskom turizmu zaposleno je, inače, 150.000 ljudi. Najviše dolaze gosti iz SAD, Engleske i Španije, a slede zatim Italijani, Japanci i Nemci. Sami gosti ističu da u Pariz dolaze zbog njegove lepote i dinamičnosti. Istovremeno i kritikuju - ne dopada im se što osoblje nije preterano ljubazno, a nisu zadovoljni ni visokim cenama. Ali, ko ima toliko gostiju, može sebi da dozvoli i da skine osmeh s lica, a da cene, kad je već toliko tražen, podigne da dobro zaradi.

Nije posećen samo Pariz. Izračunato je da su turisti u celoj Francuskoj prošle godine potrošili gotovo 40 milijardi evra. Francuzi su, inače, u inostranstvu potrošili oko 27 milijardi, pa ovde računaju da su u "plusu" od oko 13 milijardi.

Šta je to što u Gradu svetlosti privlači turiste? Na ovo pitanje je teško odgovoriti. Baron Osman je na samom početku druge polovine 19. veka proširio bulevare, zgradama dao raskošne fasade u belom kamenu, a prestonicu prekrojio tako da u zvezdastim krakovima avenija, preko kružnih tokova, bude svetla, lepa i pristupačna. Ova "uniformisana" lepota svakako je jedan od razloga za česte obilaske.

Razlog je, naravno, i velika koncentracija znamenitosti na tako malom prostoru. Ipak, glavni razlog je, svakako, što Francuska vešto zna da ove znamenitosti čuva, promoviše i - znalački eksploatiše.

Podzemne ulice

Mnogobrojne su znamenitosti koje doprinose čarima Grada svetlosti. Pored onih čuvenih, tu su i muzeji mode, novca, parfema, marine, reklama, lutaka, vina, pa čak i - romantičnog života, magije, erotike i kopija.

Pažnju turista privlače i kvartovi - Latinski, Mare, Monmartr, Pigal i Pariz "21. veka", kanal Sen Marten, veliki broj hipodroma, parkovi, pa i pasaži, antikvarnice, kabarei... U Parizu su čak znamenita i groblja - Per Lašez, Monparnas ili Monmartr, železničke stanice - Istočna, Severna, Sen Lazar, Lion, Osterlic, a turisti organizovano obilaze čak i gradsku kanalizaciju, u kojoj velike avenije imaju svoje podzemne "kopije" s istim nazivom "ulice".