Prve fotografije erupcija na Enceladusu

Enceladus je geološki živ! Konačno su kamere na Kasiniju uhvatile gejzire u akciji! Ove fantastične slike stigle su na Zemlju, a orbiter ih je uslikao 28. novembra, prolazeći 170.000 kilometara daleko od malog Saturnovog meseca.

Da bi ulovio aktivni gejzir ili vulkan Kasini mora da posmatra Enceladus sa udaljenosti do 300.000 kilometara i to samo u trenutku kada je satelit tanki srp. Tada, korišćenjem dužih ekspozicija, naspram tamne pozadine svemira zablješte sitne čestice koje nisu veće od zrnca peska.

Duži otvori blende pokazuju gigantske razmere erupcije èestica sa satelita. Brzina kretanja ove materije nije poznata

Iz južne polarne oblasti izdiže se stub ledenih čestica stotinama kilometara u vis. Prolazeći pored Enceladusa, početkom 2005. godine, Kasini je specijalnim instrumentima detektovao čestice na visini od 400 kilometara a potom otkrio vrlo tanku atmosferu oko ovog satelita.

Jupiterov satelit Evropa? E, pa nije! Ovo je južni pol Enceladusa a èestice verovatno izbijaju iz jedne od ovih kilometarskih pukotina. Obratite pažnju na kratere, odnosno, na njihov izostanak što ukazuje na izuzetno mladu površinu

U ponedeljak, 28. novembra u 22 časa po našem vremenu stigla je i zvanična potvrda ovog velikog otkrića od strane naučnog tima koji rukovodi optičkim kamerama. Zanimljivo je da smo imali sliku erupcije na Enceladusu još 16. januara 2005. godine kada je Kasini takođe sprovodio kampanju traženja gejzira i vulkana, ali naučnici nisu imali dovoljno hrabrosti da sa ovim otkrićem izađu u javnost. Odbljesci svetlosti slični erupcijama su se javljali posmatrajući Tetis i Mimas (koji su geološki mrtvi već stotinama miliona godina) pa astronomi nisu želeli da se obrukaju i da optičku varku proglase za erupciju. Ipak, pokazalo se baš suprotno. Evo erupcije od 16. januara:

Srp satelita je malo deblji, ali aktivnost Enceladusa je jasno uoèljiva. Trag zvezde usled duge ekspozicije vidljiv je dole desno a krofna sa desne strane satelita je prašina na objektivu teleskopa. Uslikano sa 205.000 kilometara

U ovom trenutku nije jasno da li led na površini usled zagrevanja isparava ili u unutrašnjosti Enceladusa postoji sloj tečne vode koja pod pritiskom izbija na površinu. Svakim novim posmatranjem ovog meseca sličnosti između Evrope i Enceladusa su sve veće i veće. Galileo i Vojadžeri su nam pružili čvrste dokaze o postojanju slanog tečnog okeana ispod ledene površine Evrope, ali sve potrage za erupcijama i gejzirima su završene bezuspešno. Iako mnogostruko manji, ispostavlja se da je Enceladus izuzetno aktivan i glavni snabdevač čestica u E prstenu. Razlog pojačane aktivnosti Enceladusa za sada nije poznat.

Trenutno znamo za 44 satelita koji kruže oko Saturna. Enceladus, sa preènikom od svega 505 kilometara, spada u srednje velike mesece. Proporcije satelita i planete na slici su prave.

Tako je sa današnjim otkrićem mali Enceladus ušao u klub velikih satelita i planeta koji svoju površinu vulkanima i gejzirima oblikuju svakodnevno: Zemlja, Io, Titan i Triton. Svakako, ukoliko se ispostavi da jezera ili okeani tečne vode postoje ispod ledene površine Enceladusa, sledeće misije ka Saturnovom sistemu neće krenuti bez štapa za pecanje.