Vakcina koja može da spase život

Ukoliko se neka zemlja nalazi na prvom mestu u Evropi po učestalosti obolevanja od neke bolesti, prirodno je očekivati da će lek za dotičnu bolest u dotičnoj zemlji biti dočekan s oduševljenjem. To, međutim, nije slučaj u Srbiji. Iako naša zemlja drži rekord u broju žena obolelih od karcinoma grlića materice, vakcine “gardasil” i “cervariks”, koje doprinose prevenciji te bolesti, već nekoliko godina predmet su sporenja u stručnim krugovima i, mnogo više, u medijima.

Prema naučnim objašnjenjima, ove vakcine sprečavaju pojavu onkogenih tipova humanog papiloma virusa (HPV) koji su uzrok 99,7 slučajeva pojave karcinoma grlića materice, a namenjene su zdravim devojčicama i ženama uzrasta od devet do 26 godina. Zahvaljujući tome, u mnogim zemljama vakcinacija “gardasilom” ili “cervariksom” postala je obavezna. O besplatnoj vakcinaciji razmišlja se i u Hrvatskoj (jedini je problem jer vakcina košta pet stotina evra, ali doktori nemaju dilemu da li je treba primeniti) dok se ona u Srbiji obavlja na ličnu inicijativu i samostalno plaćanje troškova. Iako je Ministarstvo zdravlja pokrenulo vrlo jaku kampanju promocije redovnih ginekoloških pregleda i obaveznog “skrininga” ženske populacije, zasad ne postoji namera da se uvede i vakcinacija devojčica i žena. Jedan od razloga mogao bi biti i taj što su u medijima sve češći napisi o tome da pomenute vakcine ne pokrivaju sve onkogene viruse, da su preskupe (za tri uzastopne vakcinacije, koliko je neophodno, potrebno je izdvojiti oko 300 evra), kao i da izazivaju neželjene efekte. Međutim, ginekolozi koji svakodnevno pregledaju desetine žena, baš kao i sagovornici našeg magazina, ne slažu se s takvim navodima.

Bolest i bitka

Za razliku od većine drugih vrsta karcinoma, karcinom na grliću materice moguće je blagovremeno dijagnostikovati i lečiti. Redovni ginekološki pregledi i PAPA testovi omogućavaju ginekolozima da lako utvrde postojanje takozvane cervikalne displazije ili “karcinoma in situ” koji zahtevaju manju hiruršku intervenciju i sprečavanje širenja bolesti, odnosno obolevanja od karcinoma grlića materice. Takva procedura spada u sekundarnu prevenciju bolesti. Primarna, međutim, predstavlja nešto što bi smanjilo učestalost bolesti – u prevodu, vakcinu.

Po rečima doc. dr Ane Mitrović-Jovanović, načelnice Odeljenja za sterilitet bolnice “Narodni front” u Beogradu, poznato je da karcinom grlića materice najčešće nastaje kod osoba koje imaju dugotrajnu infekciju HP virusom, veći broj seksualnih partnera, koje rano stupaju u seksualne odnose, kod osoba koje puše i imaju loše citološke nalaze koji se ne tretiraju. Međutim, najbitniji faktor jesu upravo HP virusi. “Ako neko ima infekciju HP virusom, ne znači da će oboleti od karcinoma, ali karcinom se ne može pojaviti bez HPV infekcije. Od stupanja u seksualne odnose, pa čak i od prve seksualne predigre, žena je u kontaktu sa HP virusima i s njima se susreće tokom celog života. Srećom, više od 80 odsto HPV infekcija spontano se eliminiše, a od prirodnog imuniteta žene zavisi da li će u kontaktu s HPV-om on biti eliminisan. Takođe, ako smo u kontaktu s onkogenim HPV-om i eliminišemo ga više puta, to ne znači da će naš prirodni imunitet uvek biti dovoljan”, objašnjava dr Mitrović-Jovanović.

Međutim, nisu svi HP virusi isti. Postoji više od 100 vrsta, a među njima dvadesetak koji su onkogeni, tj. izazivaju karcinom grlića materice.

Kontroverze

Najčešća primedba onih koji se protive obaveznoj vakcinaciji “gardasilom” ili “cervariksom” jeste da one ne utiču na određene tipove onkogenih virusa, odnosno da navodno ne deluju na viruse tipa 31 i 33 “koji su kod nas zastupljeni”. Primarijus dr Dejan Maletić, načelnik Centra za ginekologiju i akušerstvo Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara", kaže da je reč o “notornim lažima“: “To je potpuno proizvoljna priča, pre svega zbog toga što niko nikada nije radio studiju o tome koji su tipovi virusa najčešći kod nas”. Dr Maletić napominje da, zbog velikog broja virusa na koje deluju vakcine nove generacije, u Češkoj čak postoji inicijativa za obaveznu vakcinaciju dečaka: “Studije još nisu završene, ali postoje pokazatelji da ove vakcine deluju ne samo na izazivače karcinoma grlića materice, već i na mnoge druge malignome: na karcinom vulve, vagine, debelog creva, rektuma, penisa, jezika, ždrela, laringsa.”

Doc. dr Ana Mitrović-Jovanović ističe da je zamisao vakcinacije zaštita od najčešćih onkogenih virusa: “Ništa nije stopostotno, ali vakcina protiv karcinoma grlića materice pokriva 75 do 80 odsto tipova virusa.” Ona još napominje da bi vakcinacija pomogla smanjenju broja karcinoma koji se inače teško dijagnostikuju – po njenim rečima, to su pre svega karcinomi koji polaze iz grlića materice i teško su vidljivi.

I dr Dušan M. Protić, specijalista ginekolog-akušer, smatra da vakcinacija ne znači potpuno otklanjanje opasnosti od karcinoma grlića materice, ali da je dobro svako sredstvo koje utiče na onkogene tipove HPV-a. “Niko nema toliko iskustva da može da kaže koliko je to zapravo dobro, ali vakcina pruža koliko-toliko mogućnost sprečavanja pojave karcinoma”, kaže dr Protić.

Pregled i(li) vakcina

Svi naši sagovornici saglasni su u tome da pravovremena vakcinacija ne znači da redovan ginekološki pregled više nije neophodan. Naprotiv, ginekolozi smatraju da samo uz preglede vakcinacija ima nekog smisla. U međuvremenu, priča o neophodnosti redovnih ginekoloških pregleda jedna je od obaveznih u krugovima koji se protive ovoj vrsti vakcinacije navodeći iskustva nekih drugih zemalja. Oni tvrde da bi obavezna vakcinacija smanjila kod nas ionako malobrojne i neredovne ginekološke preglede. Dr Dejan Maletić smatra da je upravo to jedan od mogućih razloga zbog kojih neke njegove kolege nalaze mane vakcini: “Postoji određen broj ginekologa koji su, sasvim opravdano, uključeni u kampanju za uvođenje obaveznog skrininga. Oni su svesni da bi bilo teško naći sredstva i za skrining i za vakcinaciju, pa se protive vakcinaciji. Međutim, velika je razlika između pitanja o tome da li naša država može finansijski da izdrži vakcinaciju i osporavanja same vakcine”.

Pošto se vakcine protiv karcinoma grlića materice primenjuju tek nekoliko godina, još je aktuelna i rasprava o njihovim neželjenim efektima. Od nekoliko miliona žena koje su vakcinisane, nekoliko njih je preminulo, a više hiljada primetilo je različite propratne zdravstvene probleme. Međutim, još nije utvrđeno da je bilo koji od tih slučajeva i efekata imao neposredne veze s vakcinom protiv kancera grlića materice. “Sastav vakcina je takav da je potpuno neutralan u odnosu na ljudski organizam. Neželjeni efekti koji su se javljali potiču od nusprodukata kojih ima i u drugim vakcinama”, kaže dr Maletić. Njegova koleginica, dr Ana Mitrović-Jovanović, podseća da se, i kad se počinjalo s nekim drugim vakcinama koje su odavno u upotrebi, nije znalo kakvi će biti njihovi dugoročni efekti: “Prvo moramo biti vizionari i gledati u budućnost. Ne treba biti ni previše oduševljen, ni previše kritičan. Sve ovo ima smisla. O svim problemima trebalo bi pričati na nivou stručnih krugova”.

Kako bilo, vakcinacija u Srbiji dozvoljena je, ali i dobrovoljna. Majke koje žele da vakcinišu svoje ćerke, kao i devojke koje bi htele da preduprede pojavu karcinoma, to zasad moraju da plate iz svog džepa. Jedini pravi problem u ovom trenutku jeste to što im iz medija stižu kontroverzne informacije, a širenje panike ovde je oduvek imalo uspeha. No, ni to ne bi bilo tako strašno da je Srbija zemlja u kojoj postoji skrining ženske populacije i u kojoj žene redovno odlaze na ginekološke preglede.

MAGAZIN GRAZIA U JULSKOM BROJU DONOSI:

Sijena Miler
Trendseterka u ulozi modnog dizajnera

Ana Molinari
Pravila životnog stila

25 odevnih komada koje morate imati na plus 35 C

Četiri stila za plažu

Krema po meri vašeg tela

Šarm rivijere