Pejinović: "Peking kao kruna sezone"

Lenđer je u Montereju osvojio dva srebra, u disciplinama 50 i 100 metara delfin stilom, dok je Silađi osvajač srebrne i bronzane medalje na 50 i 100 metara prsnim stilom.

Lenđer i Silađi su izborili olimpijsku normu. Ipak, pre Igara u Pekingu, krajem jula na programu je za njih, kako ističe Pejinović, u takmičarskom smislu mnogo bitnije Evropsko prvenstvo za juniore u Beogradu, koje se održava od 30. jula do 3. avgusta na Tašmajdanu.

"Ove godine smo imali svetsko, a sada i evropsko juniorsko prvenstvo, koji su priritetna plasmanska takmičenja za koja su Lenđer i Silađi temprirali formu. Držati formu u plivanju više od 3 do 4 nedelje je nemoguće, tako da u Pekingu ne očekujem neke spektakularne rezultate".

"Lenđer i Silađi su još uvek mladi i odlazak u Peking za njih je više vid nagrade za uspehe u juniorskoj konkurenciji nego neko stvarno ciljno takmičenje, na kojem oni mogu da ostvare visoke plasmane. Silađi ima 'B' olimpijsku normu. Kao i većina naših plivača tamo će pokušati da ostvari svoje najbolje vreme i plasman koji sa tim zauzme će biti svakako zadovoljavajući".

Ivan Lenðer

"Što se Silađija tiče, ukoliko bude plivao kao na prethodnim takmičenjima može da uđe u prvih 20, što bi bilo odlično, ali je jako nezahvalno prognozirati plasman upravo zbog toga što su Olimpijske igre više kruna sezone nego stvarno ciljno takmičenje za ove mlade momke", kaže Pejinović.

Pejinović je istakao da medalje iz Meksika imaju veću vrednost zbog činjenice da su osvojene u konkurenciji plivačkih velesila poput Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Nemačke, u kojima se plivanje sistemski razvija.

On je izjavio da su Silađi i Lenđer usamljeni slučajevi u srpskom plivanju i nisu produkt sistemskog rada, s obzirom na loše materijalne uslove u kojima rade i upozorava:

"Na ovim juniorskim uspesima će se najverovatnije završiti ako osnovni uslovi rada ne budu popravljeni u dogledno vreme. Pitanje finansiranja priprema takmičenja nije toliki problem, koliko je problem nedostatak objekata i mesta gde ljudi mogu da treniraju u Srbiji. Moramo da popravimo status plivanja kao sporta, da se izborimo za termine i bazene, gde ćemo plivati tokom cele godine bez bilo kakvih smetnji. Tu ima još mnogo prostora za napredak i ako svi uslovi budu ispunjeni izbacićemo još asova u evropski, a posle toga i svetski vrh", rekao je Pejinović.

"U suštini to je glavna problematika, ali tu je i tradicija. Plivanje nije sport koji je tradicionalan za Srbe. Mi volimo loptu i u psihologiji mora još mnogo stvari da se promeni da bi mogli da ponovimo uspehe", kaže trener srpskih juniora.

Probleme sa treninzima srpski plivači imaju širom zemlje, ali je situacija nešto bolja u manjim gradovima u odnosu na Beograd, kaže Pejinović.

"Manji gradovi imaju bolje uslove za treniranje plivanja. Ipak, ni tu nisu uslovi konstantno dobri, nego variraju. Zrenjanin preko zime ima dobre uslove treniranja u 25-metarskom bazenu, dok nam je letnja sezona veliki problem, jer nam je otvoreni bazen u lošem stanju. Komercijalna je priroda eksploatacije tih objekata. Bazeni leti rade za kupače i klubovima su na raspolaganju samo jutarnji i neki večernji termini. Sa druge strane, veliki gradovi i naročito Beograd, sa milionskom populacijom, imaju malo objekata koji mogu da zadovolje zahteve sporta, ne samo vrhunskog, nego uopšte nekog iole kvalitetnijeg pristupa trenažnom procesu".

Probleme sa lošim uslovima za trening imaju i ostali sportisti koji se bave sportovima na vodi u Srbiji, a prednost u odnosu na plivače imaju vaterpolisti.

"Tu ima mnogo interesnih kategorija. Vaterpolo je u mnogim sredinama primaran, dok je plivanje na margini", smatra Pejinović.