Albert Kosta za B92: „Idol mi je Valentino Rosi“

Ekipa Epsilon Euskadi tvoja je kuća. Kako se tim transformisao u Epik rejsing i ima li razlika u odnosu na vreme kada je šef bio Hoan Viljadelprat?
„To je teško pitanje, koncentrisan sam samo na svoj posao, da pružim najbolje što imam na svim trkama i svim testovima. Epik je samo ime, Klaudio (Koradini), Fil (Pejn) i Imanol (Zubikarai) sada su moji novi šefovi, pomogli su mi da opet budem ovde s Epikom. Meni je to čudo, jer svi znaju da nisam bogat, da moj otac ne može da plati milion evra za godinu. Ovde sam zato što sam jako borben, tim stoprocentno veruje u mene i ja verujem u njih. Ovo je kao moja porodica, uvek smo zajedno, srećan sam što sam tu, borim se za pobede i koncentrišem se na posao, ne na druge stvari. Viljadelprat je moj prijatelj, pomaže mi, pomaže i ekipi, ali sada je Epik jedna stvar, a Epsilon druga.“

Dakle, za tebe se ništa nije promenilo, ovo je isti onaj tim koji dobro poznaješ?
„Ne, samo je novi šef, umesto jednog, imam tri. I moj inženjer je nov, prvi put radimo zajedno, ali znam ga od pre tri godine. Imam iste mehaničare, to je kao Epsilon, ali sa promenjenim imenom i sa promenjenim šefom.“

Tvoj omiljeni F1 pilot je Fernando Alonso. Imaš li kontakata s njim?
„Ne, bio sam u kontaktu pre nekoliko godina, pomalo se poznajemo. Dopada mi se, jedinstven je vozač, uvek ga upoređujem s njegovim kolegama. U Japanu 2008. ili 2009, ne sećam se, opet je bio u Renou, i stalno se borio u užasnom automobilu, uvek se borio da bude prvi, da bude na podijumu, borio se za nešto. A timski kolega je bio sekund i po sporiji od njega. I to nije zato što je auto bolji, nego zato što je to Alonso, bori se, radi, ima brzinu. Osvojio je dva šampionata, ali hoće još. To je ono što mi se kod njega dopada i to želim i ja. Kao ličnost, OK, možda mi se i ne sviđa, ali njegov vozački stil zadivljuje. Možda je i najbolji vozač na svetu.“

„Dopada mi se i Hamilton. Dopada mi se njegova agresivnost, sposoban je da pretiče u teškim situacijama, to volim. Nema vozača za koga mogu da kažem da mi je idol ili da želim da budem kao on. Samo gledam najbolje od svakog, kao na primer kod Sebastijana Fetela - uvek je prvi, prvi, prvi, a teško je stalno biti prvi, biti konstantan i koncentrisan. Dopada mi se i Kobajaši, od svih vozača se ponešto može naučiti. Sada idola nemam, samo posmatram sitne stvari kod različitih vozača.“

OK, idola nemaš sada, ali jesi li imao nekog kad si počinjao?
„Počeo sam kao motociklista i idol mi je bio Valentino Rosi, imao sam njegov poster na zidu. Prešao sam sa dva točka na četiri u 2001, ali on je još moj idol. Sviđa mi se njegov stil, primenjujem ga među četvorotočkašima. Potpuno je drugačiji od svih ostalih. OK, u poslednje dve godine ima teških trenutaka, ali je jedinstven. Kad stvari propadaju, veseo je. Kad stvari idu dobro, veseo je. Za odnose s javnošću, to je savršeno. Uvek je veseo. Neverovatan vozač.“

I ti si uvek veseo i nasmejan. Kako ti to polazi za rukom?
„Čoveče, moram da budem veseo. Ovde sam i slobodan sam. Sâm sam, moja porodica je u Španiji i bori se za mene, moj tim se bori za mene jer veruje u mene. To je šansa, moram da budem veseo. Naravno, ako sam deseti, ili poslednji u prvenstvu ili u trci, ljut sam, ali moram da budem veseo.. Trkam se, radim ono što volim to je velika stvar, ne mogu svi to da kažu. Bude li sve OK biću profesionalni trkač. Moram da budem srećan, sreća je najbolja stvar koja me može opisati.“

„Ja mislim da sam prilično dobar vozač. Normalan i dobar vozač može stići gde god želi. Ali, ako ste glupi i ne volite PR ljude, ništa vam se ne sviđa, i nemate novca, vrlo lako ćete dospeti kući. Možda ste i brzi, ali ako ste glupi i ne možete da komunicirate s ljudima, idete kući. Ako nemate para, a dobri ste prema drugima, imate dobre odnose sa vozačima, sa svima na stazi, možete dobiti mnogo. Mnogo. Nikad ne znate da li razgovarate s nekim ko vam može pomoći i dovesti sponzora. Možda mi ovaj intervju donese nekog sponzora kad ga objavite. Morate biti takvi. Srećan sam, nema ničega zbog čega bih bio ljut, zato - osmeh!“

„Uoči sezone, kazao sam ekipi da želim nasmejanu i srećnu grupu, želim srećnu porodicu, bez smrknutih lica, samo dobre emocije u timu. Jer tako možemo stvoriti stabilnost i dobre odnose. Ako ste ljuti na nekog mehaničara, inženjera, ne morate raditi ništa, možete ostati ovde u kamionu, ne morate ni izlaziti na stazu. I ako ste ljuti na nekog - osmeh, dobri odnosi, dobra osećanja idemo dalje, koncentrišite se na svoj posao. Tako je lakše i bolje.“

Čekali smo talas brzih i uspešnih španskih vozača. Gde su oni?
„Teško je. Da sam rođen tri godine ranije, sigurno bih bio u Formuli 1. Sigurno. Jer - osvojio sam šampionat, brz sam, imam bogatu biografiju, osvajao sam titule u kartingu i juniorskim formulama, uvek sam u prva tri, ili u prvih pet u svakom šampionatu. Sada je drugačije nego prošle ili pre dve godine - ako nemate novca, nećete stići nigde. Pogledajte Maldonada i Hilkenberga. Maldonado je stigao sa mnogo para i evo ga u Formuli 1. A Hilkenberg je ogroman talenat i treći je vozač Fors Indije. Ja se borim. Znam da nemam novca, moram da dam sve od sebe, moja sudbina je u mojim rukama. Nadam se da ću privući nekog sponzora. Većina vozača u Španiji nema sreće, jer nema krupne sponzore. Poneki ih imaju, ali iskreno nisu previše brzi. Ali, takav je život.“

Ove godine ubeležio si dva podijuma, ali se vidi da Epik nema brz auto.
„Svi znaju da Epik nema najbolji auto. Poslednje tri godne Epsilon je uvek bio na začelju šampionata. Stigao sam u Svetsku seriju, završili smo peti u šampionatu, dakle, popravili smo auto u mojoj prvoj godini. Sada, u mojoj drugoj sezoni, nismo sporiji za sekund, već uvek za desetinku ili dve. Uvek sam tu, činim sve što mogu, ali teško je. Ako radiš počinjući sa začelja, teže je nego kad startuješ napred. Jer, mnogi vozači nisu brzi kao ja ili moj timski kolega (Sten Pentus), ali imaju dobar auto i lako su na vrhu.“

„OK, teško je i, iskreno, loše, ali ako razmišljate o budućnosti, tako je bolje, jer kad se borite u automobilu koji nije u savršenom stanju, pa kad uđete u dobar auto, odmah ste za sekund brži i bićete brži od svih. Zašto? Zato što ste vozeći loš auto stekli stabilnost uvek se boreći da sa začelja stignete na vrh. Na primer - u mojoj prvoj godini trkanja u formulama, imao sam dobar auto, bio sam prilično brz. Promenili smo monokok i sve u drugoj godini, u 2009, i ja sam osvojio 14 trka, zato što sam imao novog inženjera, koji mi je spremio najbolji auto.“

„Sada moramo da radimo. Skroman smo tim, nemamo novac da obezbedimo najbolje kompjutere, da ugradimo najbolje delove u auto, izvlačimo maksimum iz ove pozicije. Nismo Tojota i Red Bul da plaćamo i uvek sve imamo novo. Tri čoveka veruju u mene i sve vreme se borimo. Nije lako tako raditi. Na primer, na Motorlandu i Spa, čovek koji je zadužen za dizajn bio je i kuvar ekipe. Kad sam slobodan, pomažem da se počisti boks, ili šta god treba. Nemamo sve ljude, nemamo para da ih platimo.“

„Svi pomažu. Imam ličnog trenera, mnogo godina smo zajedno. Ne plaćam ga, on veruje u mene i na mene gubi mnogo novca, ali prijatelj mi je, veruje u mene i pomaže mi. Sve vreme je tako. Bez novca, samo molite ljude i teško je tako raditi. Vi to sada znate, ali to možda u padoku ne znaju. I zato je teško.“

Kad stigne pravi auto, ti ćeš biti spreman da iskoristiš priliku?
„Ako stigne šansa, sigurno. Epik je dobar tim, ali treba nam novac za sve, da se poboljšamo, da učimo. Siguran sam da ako steknem šansu u nekom timu u Formuli 1 - možda ne sa Lotusom, Hispanijom ili Virdžinom - ali s nekim u Formuli 1 ko veruje u mene, u ono što radim, neka mi daju 30 krugova u autu, i uporede me s drugim vozačem, Kobajašijem, Kubicom - videćete, boriću se s njim. Jer, sve vreme se borim, sve vreme imam problema i tražimo druga rešenja, radimo, uvek na teži način, ne na lakši kao velike ekipe. Ovo je po mom mišljenju dobro i trebalo bi da zreliji stignem u Formulu 1.“

Gde nišaniš svoju prvu pobedu u Formuli Reno 3.5?
“Čekam. Gotovo je godinu i po dana kako nisam osvojio trku i to mi nedostaje. Imao sam lepih podijuma, ponekad bio i blizu pobede. Blizu smo i svakako ove godine treba da stignemo do pobede, jer toliko se borimo, ovde, na stazi, u kamionu.“

Tvoja omiljena staza?
„Spa. Ako imam dobar auto, volim svaku stazu.“

Kako bi opisao svoj vozački stil?
„Ja radim ono što auto zahteva. Na početku sam pokušavao da budem jako čist vozač, ali sada u Svetskoj seriji, ako auto treba voziti agresivno, agresivan sam, ako ga treba voziti čisto, voziću čisto. Radim ono što je autu potrebno, jer kada imate mnogo problema i kada nemate najbolji auto, morate dati sve od sebe, morate da pokušate sve. Možda sam u nekoj krivini agresivan, možda sam u nekoj čist, moram uvek biti koncentrisan na ono što autu treba da bi išao brzo.“

Treba li da poradiš više na kvalifikacionim ili trkačkim performansama?
„U kvalifikacijama imam rezultate, konkurentan sam. Krug, dva ili tri stvarno smo brzi. Iskreno, u trci moram da popravim poslednjih 6-8 krugova, jer tu gubim mnogo vremena. Treba da vidim da li je problem u meni, možda sam previše agresivan, možda prekasno kočim, obično prerano potrošim gume. Istražujemo. Vidimo ponešto u podacima, vidimo da stalno napredujemo, ali moramo da pronađemo gde je problem.“

Kakvi su ti planovi za budućnost? Dokle nameravaš da ostaneš u Reno seriji?
„U ovom času nemam planova za iduću godinu. Plan mi je da živim u sadašnjosti, od trke do trke, i da se borim za titulu. Sigurno se možemo boriti za šampionat. Možda još nismo osvojilli trku, ali ako smo uvek u prvih pet, četiri ili tri i neko se slupa, možemo da uzmemo puno poena. Moramo da budemo redovno u poenima, na svakoj trci, nikada ne smemo da se slupamo. Videćemo šta će se desiti dogodine. Iskreno, voleo bih da budem u Formuli 1. GP2 je skupa u poređenju sa Reno serijom. Ako bolje pogledate, Algersuari, Kubica, Rikardo, Kovalainen, svi su oni prešli iz Svetske serije u Formulu 1 i brzi su, dakle ja želim u Formulu 1. Ali, ne želim o tome da razmišljam. Videćemo. Znam da imam mnogo mogućnosti da sedim kod kuće, jer nemam nikakav novac. Moj otac ovo ne može da plati. Imam sponzora koji mi plaća letove, sponzora koji mi plaća smeštaj...“

Da li su ti formule apsolutni cilj, ili bi mogao da pređeš u, recimo, DTM kao što je učinio tvoj zemljak Migel Molina kad je dobio angažman kod Audija?
„Usredsređeni smo na Formulu 1. Sigurno, ako na kraju godine, ili pre početka iduće, ne budem imao ništa i ako imam priliku da odem u DTM, sigurno bih potpisao ugovor, jer to je brz auto. Vidite Pola di Restu, osvojio je DTM, u Formuli 1 je jako brz na početku godine, uvek ispred Zutila. Svakako, ako bih imao prilku da uđem u DTM, Indikar, bilo gde, sigurno bih to učinio radije nego da budem kod kuće. Ako odem u drugu kategoriju, i u njoj ću biti brz.“

*Realizaciju ovog intervjua omogućile su kompanije Mišlen i Delta motors.