Vitantonio Liuci: O prošlom i budućem

Kada je bio Ardenov F3000 pilot, Vitantonio je kao uzore isticao Mensela i Senu i napadačkim stilom na pisti potkrepljivao je svoje reči. Potpisnik ovih redova veruje da tada nije bio jedini ubeđen da je svet konačno dobio superbrzog Italijana koji u elitnoj trkačkoj kategoriji neće razočarati. Usledile su vožnje u Red Bul RB1 i Toro Roso STR1 i STR2 automobilima, formulama srazmerno skromnih mogućnosti. Liucijev podbačaj ogleda se u činjenici da u takvom ambijentu nije uverio Franca Tosta i Gerharda Bergera da ga vredi zadržati, niti je uspeo da osigura transfer u ekipu jaču od Fors Indije.

Možda je utisak iz 2004. bio samo varka, možda je slaba konkurencija u F3000 prikazala Tonija u svetlu mnogo boljem od realnog? Pogledajmo: na putu do titule i rekordnog broja trijumfa u poslednjoj F3000 sezoni potukao je Tokačela, Dornbosa, Engea i Frizahera. To nisu imena od kojih zastaje dah, ali nisu ni anonimusi. Danas Liuci za sobom ima 44 GP starta, obilje iskustva i svega 5 poena. Na povratničkoj trci u Monci, jednoj od staza koje su savršeno ležale bolidima Fors Indije, držao je četvrto mesto, što bi mu bio i rezultat života, a onda je menjač otkazao i sve je otišlo u dim. Sledeća četiri puta redovno je stizao do karirane zastave, ali uvek daleko od bodova.

Pošto postoji dve godine i naslednik je Džordana, Midlanda i Spajkera, Fors Indija u poređenju sa očekivanim novajjlijama deluje kao veteran. Zahvaljujući tome, kao i u 2009. prikazanoj sposobnosti da rapidno napreduje, ekipa iz Silverstona može s optimizmom da očekuje iduću sezonu. „Sigurno je prvenstveni cilj da uspemo da auto redovno dovozimo u prvih deset i da skupimo što više možemo bodova. I ako u se toku sezone možemo dočepati još ponekog podijuma, ne bi bilo loše. Svi u timu su optimistični i mnogo se trude oko razvoja automobila, zato sam ubeđen da i mi mali imamo adute da možemo da budemo dobri na svakoj trci.“

Dogodine će biti primenjivan nov sistem bodovanja, poene će umesto prvih osam osvajati desetorica učesnika, po sistemu 25-20-15-10-8-6-5-3-2-1. ’Spuštanje letvice’ do pozicije 10 razumljiv je potez kad je broj učesnika povećan, ali je razlika u broju poena između prvo i drugoplasiranog ostala ista kao i ona između drugog i trećeg. To ne rešava odavno uočeni problem i neće podstaći pilote na juriš za pobedama, ako je mesto na podijumu već osigurano.

Nova raspodela poena daje izglede rukijima da sezonu ne završe s nulom, a još više odgovara timovima koji su dosad umeli da u poretku budu malo ispod crte. Fors Indija spada u takve. „To je bez dileme interesantan sistem dodele bodova i mnogo adekvatniji. Prispeće novih ekipa, kao što su Kampos, Virdžin i Lotus uvećaće startne liste, zato su poeni za prvih deset klasifikovanih, s mog stanovišta, prikladniji. Što se tiće 25 poena umesto 10, uveren sam da će to predstavljati pozitivnu novinu za prvu trojicu ili četvoricu, dok će na taj način biti malo kažnjeni oni na pozicijama od pete naniže.“

Propisima nametnut manjak test kilometara dramatično je komplikovao život gotovo svakome ko je 2009. gurnut u vatru sa pozicije rezerviste i testera. Gorko se zagrcnuo Badoer, teške momente preživeo Grožan. Izuzetak postoji: Kobajaši kao da se rodio u Tojoti TF109. Bez obzira na bogato pređašnje iskustvo, ni Liuciju nije bilo svejedno. „Ograničenje kilometraže na testovima predstavljalo je, bez senke sumnje, ogroman hendikep, naročito za treće vozače i, na poseban način, za debitante, kojima uopšte nije bilo lako da uspeju da se brzo prilagode kako se inače dešavalo u prošlosti.“

„Što se tiče mene, na primer, kada sam doznao da treba da odmenim Fizikelu, da sednem u bolid u Monci i odmah ga povezem trkačkim tempom, to sigurno nije bila šetnjica, jer auto nisam probao od novembra meseca (2008). Kao i u svakoj stvari, i ovde postoji druga strana medalje: videli smo da je rezanje troškova bila mera prevencije potrebna mnogim ekipama; trošeći mnogo, neizbežno bi propali.“

Dvadeset treći decembar stavio je tačku na spekulacije - u 2010. ćemo gledati Mihaela Šumahera za volanom Mercedesove formule. Kada je Liuci govorio za italijanski vebsajt, on nije bio ubeđen da će se stvari tako završiti, ali je imao svoje viđenje onoga što bi se u slučaju povratka sedmostrukog prvaka sveta moglo dešavati dalje: „Šumaher je bio jedan od najvećih pilota u istoriji Formule 1, u zlatnim godinama Ferarija uspeo je da načini razliku u odnosu na konkurenciju, ali mnoge su se stvari izmenile otada i od momenta u kome je okačio kacigu o klin.“

„Neće mu biti lako da se odmah vrati na vrh, pošto za leđima ima tri godine neaktivnosti, ali vest o njegovom povratku na velike nagrade može samo da čini dobro Formuli 1, da joj pomogne i podigne je na još veće visine u eliti, povećavajući joj prestiž i konkurentnost. Iznad svega, on je superiskusan pilot, pošto se mnogo godina takmičio u Formuli 1 i zato, ako se zaista vrati trkama, mislim da mu neće biti potrebno mnogo vremena da nastavi gde je stao.“

Kad se pomene Ferari, Liuci se, kao i svaki Italijan, pretvara u navijača koji je, čak i kad je na stazi protivnik, željan da ponos nacije ponovo bude nepobediv. „Godina 2010 biće briljantna za Ferari. Sigurno im neće biti lako da rukovode dvojicom pilota kakvi su Alonso i Masa, zbog toga će morati da budu jako umešni da stvari jasno postave od početka kako ne bi doživeli interne obračune u toku šampionata. U svakom slučaju, kao Italijan, želim Ferariju da ponovo bude ono što je bio u zlatnim vremenima, iako će biti zanimljivo videti kako će se završiti ’rat’ među ovom dvojicom.“

Period čekanja na trkački F1 angažman Tonio je popunio startovima u A1GP prvenstvu i Spidkar seriji, a bio je redovan i na Masinoj revijalnoj karting trci u Florijanopolisu. Govorilo se da mu 2010. svakako sleduje aktivna rola kod Vidžaja Malije, a Felipeova bizarna nesreća na Hungaroringu ubrzala je zbivanja. Mnoga imena pominjana su kao potencijalne zamene za Brazilca, da li je Maranelo u avgustu pomišljao na Liucija? „Bilo je perioda u kojima je postojalo interesovanje sa njihove strane, iako nisam nikada stvarno mislio da mogu da zamenim Felipea, jer je postojala jako dugačka lista imena i različite varijante koji su mogli da uslove izbor rukovodilaca Ferarija. Za mene je konačno bila velika satisfakcija što me je Fors Indija pozvala da uđem u auto u Monci, na mom domaćem gran priju, mada ne sporim da crveno ludilo uvek postoji.“

Nijedan italijanski pilot ne bi odbio ponudu Ferarija, pa ni onda kad su šanse da se to pokaže kao promašaj nemerljivo veće od onih da saradnja rezultira nečim dobrim. Fizikela nije odoleo magiji, a njegova odluka direktno je vratila Vitantonija među trkače. Kako shvatiti Đankarlovu avanturu u Ferariju? „Veoma kratka i teška za tumačenje. Performanse automobila za sebe sigurno nisu bile vrhunske, a komplikacije na nivou vožnje učinile su ostalo. Nažalost, imao je samo pet trka da nešto pokaže, a da nije imao ni mogućnost da proba pre nego što je seo u F60 i svi smo videli da mu nije bilo lako. To je šteta, jer je izvezao fantastičnu trku na Spa Frankoršampu, dok su poslednjih pet trka za njega bile istinski teške.“

’Ledeni čovek’ napustio je F1 scenu i dogodine će voziti reli. Možda je utešno nadati se da Raikonen samo pravi pauzu od jedne sezone, ali iskustvo sa Hakinenom govori da kod Finaca predah lako prerasta u konačno zbogom. „Formula 1 sastoji se od ciklusa, ako jedan talenat ode, odmah će stići drugi. Svake godine stalno imamo nova imena, različita imena, iako to ne može da umanji činjenicu da je Kimi sigurno deo istorije Formule 1, zato će se njegov izostanak osećati, ali njega sada očekuje nova avantura. U svakom slučaju, još uvek je mlad, ima trideset godina i ko zna... uvek bi mogao da se vrati. Kimi poseduje poseban mentalitet, zato, videćemo. Sa njim se nikad ne zna.“

Na čelu F1 kolone tokom 2009. nismo gledali uobičajene prizore, nemoć Ferarija i Meklarena da diktiraju tempo bila je iznenađujuća. Publika je dobila ono što izvesno nije očekivala, ali, objektivno posmatrano, prvenstvo uopšte nije bilo nezanimljivo. Na skali od 1-10 Vitantonio ovako ocenjuje sopstveno izdanje: „Mislim - 7,5. Počeli smo jako moćno na Monci, ali bili smo jednostavno malerozni. U preostale četiri trke suočili smo se sa aerodinamičkim problemima nismo mogli da tražimo više.“

Vrednujući celu sezonu, Italijan joj daje ocenu 8,5: „Treba da kažem da je s mog gledišta, uprkos kritikama koje sam slušao, šampionat bio na visokom nivou, bez obzira na krizu Ferarija ili Meklarena. Videli smo da i takozvani mali timovi mogu da se bore za pobede, ili da naprave razliku, iako raspolažu ograničenim ekonomskim resursima i to je sigurno poboljšalo spektakl. Sigurno, bila je šteta što na čelu nisu bila dva crvena automobila, ali svejedno, to je bio zabavan šampionat, fascinantan i očaravajući sa svih aspekata.“