Kako je nastao alfabet?

Prvi dokazi pisane kulture u Kini pronađeni su urezani u lopatie volova. Nastali su 1400 godina pre nove ere. Kinesko pismo danas se sastoji od oko 50.000 znakova. Kada se zna njih 3500, može da se pročita 98 procenata teksta. Dok đaci to ne nauče, prođe nekoliko godina. Nemačkoj deci je sa 26 slova mnogo lakše, piše Dojče Vele - kako je srpskoj deci, samo ona znaju...

Prvi pronađeni crteži koji su služili za razumevanja mnogo su stariji. Više od 2000 figura i znakova urezano je pre 20.000 godina na zidovima pećina Lasko u južnoj Francuskoj: životinje i ljudi, ali bez grafičkih simbola. Istraživači to nazivaju pretečom pisma, kojim su su ljudi kamenog doba predstavljali svoj život.

Najstariji pisani znaci nastali su u Mesopotamiji, današnjem Iraku. Izumitelji klinastog pisma - od 3300 godina p.n.e. – su Sumerci. Oni su oštrim kamenom utiskivali znakove na glinene ploče. Na početku se“stopalo” koristilo samo kao simbol za deo tela, kasnije je bilo asocijacija za „hodanje“ a onda – revolucija – nastaje slovo “a”.

Egipćani su svoje pismo zvali „Medu Netjer“ - božije reči - i pripisivali su im magične moći. Današnji naziv „hijeroglifi“ potiče iz grčkog i znači „sveti urezani znaci“. Procene su da je samo 1-5% Egipćana znalo da piše. Posao je bio veoma cenjen: „Postani pisar, tvoje noge i ruke će ostati nežne.“

Foto: Wiki/CC BY 2.5/Marie-Lan Nguyen (2009)

Mnoga stara pisma do danas su ostala nedešifrovana. Tako je visoka kultura Maja postala žrtvom španskih osvajača. Biskup Diego de Landa dozvolio je 1562. godine veliku akciju u kojoj su uništeni oltari, slike i svici. Sačuvana su samo čeriri rukopisa. Arheolozi su uspeli da protumače oko 800 pisanih znakova, ali sve zagonetke još uvek nisu rešene.

Sa Rimskim carstvom trijumfovalo je latinsko pismo. Razvilo se iz grčkog alfabeta. Rimljani su ga prilagodili svojim potrebama i dadali mu glasove koji su nedostajali, kao što su G, Y ili Z. Tek u srednjem veku se kao 26 slovo pojavilo „W“. Latinski pismo danas je najrasprotranjenije u svetu.

Oko 100 alfabeta danas postoji u svetu. U arapskom pismu su čak dve varijante u upotrebi: jedna za svakodnevnu upotrebu, druga za kaligrafske ornamente. Drugačije je sa hebrejskim pismom. Stotinama godina ono je služilo samo za religiozne tekstove. To se promenilo tek 1948. godine sa osnivanjem države Izrael. Hebrejski tada postaje oficijelno pismo i jezik.

U ovom muzeju u Majncu se nalazi najstarija knjiga na svetu: Biblija. 1452. godine Johan Gutenberg je izmislio pokretna metalna slova i počeo štampanje Svetog pisma. Za 200 primeraka su mu bile potrebne dve godine. Bez njegovog izuma danas ne bi bilo školskih knjiga. Inače, najmanje moraju da uče havajska deca – njihovo pismo se sastoji od samo 12 slova i jednog simbola.

Stotinama godina ljudi su pisali rukom, ali industrijska revolucija sa sobom je nosila i tehnička olakšanja. Umesto guščijeg pera, na tržište su došla penkala i hemijske olovke, a zatim i pisaća mašina. Po potrebi i sa “ß”sa Nemce ili “ã“ za Špance. Iz poslovnog sveta tako su iščezla teško čitljiva pisma.

Ipak ljudi su i dalje pisali na papiru i štampali knjige kao nekada Gutenberg – dok se nije pojavio kompjuter. Nekada je bio monstrum za istraživanje, a danas je postao sveprisutan kao lični računar. Njegovi binarni kodovi inicirali su novu eru sa pismom. Međutim, redosled nula i jedinica moraju samo programeri da znaju – na ekranu se pojavljuje poznati alfabet.

Uprkos tehničkom razvoju, obrazovanje nije nešto što se podrazumeva. Širom sveta oko 774 miliona ljudi ne zna da čita i piše, pre svega u Indiji i Africi. To posebno pogađa devojke i žene. Od 1966. godine, UNESCO na 8. septembar – Međunarodni dan nepismenosti - podseća koliko je obrazovanje važno za sve ljude.