"Tihi ubica" za kojeg verovatno niste čuli: Oko 85 odsto ljudi ne zna da pati od ove bolesti

Zbog toga mnogi hipertrofičnu kardiomiopatiju nazivaju „tihim ubicom“. Usled izostanka jasnih ranih simptoma, ovaj genetski poremećaj može dovesti do tragičnih ishoda kod mladih osoba koje deluju potpuno zdravo.

Sagledavanje ovakvih stanja, zajedno sa srčanim udarima, važno je za širu sliku rizika po zdravlje srca i za potrebu pravovremenih pregleda i dijagnostike kod rizičnih grupa.

HCM pogađa otprilike jednu od 500 osoba. Bolest dovodi do zadebljanja i ukočenosti srčanog mišića, što otežava njegov pravilan rad. To može ometati protok krvi ka ostatku tela i izazvati komplikacije poput srčane slabosti, ubrzanog ili usporenog rada srca, pa čak i srčanog zastoja.

• Šta sve izaziva ubrzano lupanje srca? Broj otkucaja iznad 100 nije uvek opasan
• Jutarnja navika koja može da vas mnogo košta
• Ovo su najveće zablude o simptomima visokog pritiska

Reč je o najčešćoj naslednoj bolesti srca – dete roditelja koji ima HCM ima 50 odsto šanse da bolest razvije kasnije u životu. Ipak, dijagnostikovano je svega oko 100.000 ljudi, što znači da približno 85 odsto obolelih ne zna da ima ovaj problem, navodi Američko društvo za srčanu slabost. Iako se HCM nasleđuje, tačan uzrok bolesti još uvek nije u potpunosti razjašnjen.

zentradyi3ell/Shutterstock

"Iako je genotipizacija važna, ona nije cela priča o HCM-u. Kod polovine ljudi sa teškim oblikom HCM-a nismo pronašli uzročni gen. Samo zato što je gen prisutan, ne znači da imate bolest", rekao je Teodor Abraham, ehokardiograf u UCSF Healthu.

Rana dijagnoza je ključna za lečenje i prevenciju, ali standardni ultrazvuk srca ranije nije uvek mogao jasno da otkrije HCM.

"Ranije bi pacijenti sa HCM-om i drugim srčanim bolestima uradili ehokardiogram i često bi im bilo rečeno: ‘Sve je u redu, nalaz izgleda odlično’. Vratili bi se deset godina kasnije u veoma lošem stanju", objasnio je Abraham.

U povećanom riziku su i osobe koje u porodici imaju članove sa pejsmejkerom ili one kod kojih je zabeleženo srčano popuštanje, moždani ili srčani udar. Čak i bez porodične anamneze, simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju manjak energije, otežano disanje, bol u grudima, nesvesticu ili oticanje stopala.

Iako se simptomi često ne javljaju kod mlađih osoba i uglavnom se razvijaju kasnije u životu, lekari mogu sprovesti dijagnostičke testove kako bi utvrdili postojanje HCM-a. Iako ne postoji lek koji bolest može u potpunosti da izleči, blaga do umerena fizička aktivnost i redovne kontrole kod kardiologa mogu pomoći u njenom držanju pod kontrolom.