Manu Čao na Egzitu

Hoze Manuel Tomas Artur Čao, poznatiji kao Manu Čao, rođen je u Parizu 1961. godine. Njegovi roditelji pobegli su iz Španije od diktature Franciska Franka i njegove liste za likvidaciju. Manu je, odrastajući u Francuskoj, od najranijeg detinjstva bio okruženim raznim disidentima i umetnicima koje je snašla slična sudbina.

Anarhističke ideje obližnje britanske scene i zvuk pank bendova kao što su "The Clash" i "Dr. Feelgood", inspirisali su njegov prvi bend "Hot Pants" koji 1984. godine izdaje demo snimak sa jednom od njegovih najpoznatijih pesama – „Mala Vida“. Dve godine kasnije, Manu i njegov brat Antoan Čao (Antoine Chao) sa par prijatelja osnivaju bend "Los Carayos", koji je zadržao nasleđe ska-pank zvuka prethodnog benda, uporedo stvarajući svoj stil, koji je do 1994. godine ovekovečen sa četiri studijska albuma.

Posle trećeg albuma, 1987. godine braća Čao, zajedno sa rođakom Santijagom osnivaju "Mano Negra", bend koji je bio prekretnica, ne samo za Manua, već i za dotadašnju muzičku scenu. Ponovo snimljena pesma „Mala Vida“ u njihovom izvođenju postala je veliki hit u Francuskoj i Evropi. Sledeće godine, 1988. izdaju svoj kultni album „Patchanka“ prvo za izdavača „Boucherie“, ali koji gotovo odmah po izlasku od njih otkupljuje „Virgin“ i bend stiče neočekivanu popularnost, prvo u Evropi, a zatim i na drugim kontinetima.

Ubrzo kreću na turneji po lučkim gradovima Južne Amerike, gde je bend plovio i svirao na brodu sa ugrađenom binom. Novu granicu pomerili su i sa turnejom po južnoameričkim šinama gde su putovali i svirali u starom, prethodno napuštenom vozu. "Mano Negra" su tokom svog kratkog postojanja ostvarili globalnu popularnost, posebno van engleskog govornog područja, izdali još dva albuma u punom sastavu, „Puta’s Fever“ (1989) i „King Of Bongo“ (1991), kao i album „Casa Babylon“ (1994) koji je Manu sam snimio odbijajući jedno vreme da proglasi raspad benda što je ipak učinjeno 1995. godine.

Posle toga, Manu i preostali članovi benda sele se u Madrid i osnivaju bend "Radio Bemba", nazvan po komunikacijskom sistemu kubanskih revolucionara.

Manu Čao, pod svojim imenom, 1998. godine objavljuje album „Clandestino“ praćen istoimenim, a zatim i drugim hit singlom „Bongo Bong“. Na ovom izdanju upadljiv je upliv „world“ zvuka, kao i većeg broja stihova na španskom jeziku. Popularnost albuma "Clandestino" jasno pokazuje činjenica da je prodat u pet miliona primeraka.

Sledeći album „Proxima Estacion: Esperanza“ izlazi 2001. godine i ponavlja uspeh, a promotivna turneja ovog izdanja, godinu dana posle objavljivanja ovekovečena je na koncertnom albumu „Radio Bemba Sound System“ koji je praćen i DVD izdanjem „Babylonia en Guagua“. Sa ovog izdanja ističu se singlovi „Me Gustas Tu“ i „Merry Blues". Manu Čao sa svojim drugim albumom, 2001. godine i zvanično postaje prvi francuski izvođač sa najprodavanijim albumom u Evropi.

Nakon njegove latino-američke faze, 2004. godine na red dolazi „Siberie m’etait conteee“, album koji je protkan isključivo šansonjerskim izrazom, te gotovo nostalgično pokazuje koliko je Manu bio van rodnog Pariza, grada kojem je ovaj album prećutno posvećen. Album koji je po mnogo čemu drugačiji, pored naglašenog romantizma i za autora vrlo ličnih metafora, izdat je sa pratećom knjižicom ilustracija Jaceka Vozniaka koje su obuhvatale i mnoge tekstove sa ovog i prošlih albuma.

Jesen 2007. godine donela je novo poglavlje u radu ovog umetnika – novi album „La Radiolina“, koji donosi 21 pesmu.

Album debituje kao najprodavaniji na evropskom kontinentu, među prvih pet mesta u skoro svakoj evropskoj zemlji, a spot za prvi singl „Rainin’ In Paradise“ režira Emir Kusturica, za čiji dokumentarac o Diegu Maradoni muziku priprema upravo Manu Čao. Pomenuti singl, Manu je još pre izlaska albuma besplatno ponudio za preuzimanje sa svog sajta. Sledeći singl „Politik Kills“, zajedno sa remiksima koje su uradili Denis Bovel i Linton Kvesi Džonson, takođe su bili dostupni potpuno besplatno putem Interneta.

Manu Čao je na svetskoj turneji već skoro dve godine, a njegovi nastupi oduvek su bili poznati kao vanserijski doživljaj, što je i publika u Beogradu mogla da vidi još 2002. godine. Poznat kao antiglobalista i borac za socijalnu pravdu i prava imigranata, levičar po ubeđenju, Manu Čao je umetnik kakav se retko sreće. Pored velike slave i uspeha, njegovi nastupi ponekad su rezervisani samo za desetak ljudi koji se zateknu na nekom nenajavljenom koncertu i neočekivanom mestu, a ponekad nije dovoljan ni kapacitet od 100.000 ljudi kao što je to bio slučaj sa jednim koncertom u Meksiku ili na prošlogodišnjem Koačela festivalu.

Ulaznice za Egzit 08 u pretprodaji koštaju 5490 dinara i mogu se naručiti na zvaničnom festivalskom sajtu. Cena ulaznica u redovnoj prodaji biće 7790 dinara. Broj ulaznica je ograničen