Premijera Piste za Šeherezadu

Stojanovićeva je objasnila da je početna ideja bila da se uradi adaptacija romana "Snovi o zabranjenom voću" Fatime Mernisi, ali da je ekipa ubrzo uvidela da je ta priča toliko kompleksna i da se tiče i nas, pa se komad samo oslanja na motive tog romana.

"Harem u našoj predstavi nije egzotično mesto, kao što ga mnogi doživljavaju, već je on simbol granica u okviru kojih svi mi živimo", rekla je ona.

Stojanovićeva je istakla da je reč pre svega o granicama koje svi mi nosimo u sebi, koje nas sputavaju i ovim komadom "mi pokušavamo da pronađemo način njihovog otklanjanja i prevazilaženja".

Jevtić je, napominjući da su granice najčešće izgovor za nedelovanje, naglasio da oni žele da podstaknu ljude na razmišljanje, buđenje svesti i borbu za oslobođenje od svih barijera, a sama Šeherezada je simbol akcije i delovanja.

Objašnjavajući zašto su u predstavi samo ženski likovi, on je rekao da nije reč o feminističkoj priči, već da se smatra da su granice stvorili muškarci, a da su žene te koje ih prevazilaze samim rađanjem drugog bića i dodao da se kroz prizmu žene priča o čoveku uopšte.

Jevtić je objasnio da su izabrali Muzej afričke umetnosti za izvođenje predstave, jer je to odličan ambijent za priču koja je smeštena u Maroku.

"Gornji foaje muzeja dočarava zarobljenost o kojoj mi govorimo, jer podseća na veliku utrobu iz koje nema izlaza, sa prozorima kroz koje može samo da se proviruje u spoljašnji svet, zidovima koji podsećaju na zatvorske i podom koji dočarava pesak pustinje", kazao je on.

Uloge sedam žena, koje pripadaju različitim kulturnim podnebljima i različitim vremenskim razdobljima, igraju Anđelika Simić, Irena Mičijević-Rodić, Vladislava Đorđević i Katarina Marković.

Scenografiju je uradio Igor Vasiljev, kostime Dragica Laušević, a za muziku je bio zadužen Gora -Orge Nikolić. Predpremijera je zakazana za ponedeljak, 10. novembar, u 23 časa, dok su reprize 13., 14. i 15. novembra.