Bitef: Sutra

Performansom "Sutra" otvoren je 43. Bitef09, pod nazivom "Kriza kapitala – umetnost krize". Proslavljeni flamansko-marokanski koreograf Sidi Larbi predstavio je potpuno novi ples inspirisan veštinom, snagom i duhovnošću budističkih monaka iz hrama Šaolin.

Ova impresivna i uzbudljiva fuzija modernog plesa i tradicionalnih kung-fu ratničkih akrobacija, ostavila je gledaoce bez daha, a granice teatra pokreta pomerila do novog nivoa.

Monasi-ratnici iz Šaolin hrama koji učestvuju u predstavi, dolaze iz kineske pokrajine Henan, koju su osnovali kaluđeri poreklom iz Indije 495. godine. Kaluđeri upražnjavaju strog budistički režim, a kung-fu i tai či su sastavni deo njihovog svakodnevnog života.

U potrazi za pravim moralnim vrednostima i spokoju duha kroz meditaciju, Sidi Larbi je posetio Šaolin hram u Kini i radio nekoliko meseci sa monasima, što je još više produbilo njegovo već postojeće interesovanje za filozofiju i duhovnost koja se krije u kung-fuu. Kako sam kaže, kada je upoznao Šaolin monahe, Larbi je osetio da je konačno "kod kuće". Njihovo vegeterijanstvo, disciplina tela, usklađenost pokreta, spokojstvo, snaga i energija bili su potpuna refleksija svega što Larbi voli, kao i inspiracija za sledeći projekat.

Ova predstava je, svakako, dokaz Larbijeve otvorenosti za nove kulturne uticaje, kao i toga da je umetnost univerzalni jezik koji mogu da govore sve nacije sveta.

Interesantno je napomenuti da je najmlađi izvođač u predstavi dete-monah Dong Dong, koji ima samo jedanaest godina i koji je kroz kreativni dijalog sa Larbijem učestvovao u kreiranju nekih od formacija. Iako Dong Dong ne govori engleski, niti Larbi kineski, uspeli su da ostvare prisnu komunikaciju koju su preneli i na gledaoce.

Prva scena ovog izuzetnog performansa počela je nemim dijalogom jedanaestogodišnjeg monaha i Larbija. Prizor komunikacije kroz gestove, kada se igraju malim drvenim kutijama, za koje postoje ekvivalenti u veličini sanduka, kao da nagoveštava neku višu silu koja će se manifestovati.

Odjednom odrasli monasi iskaču iz drvenih kutija i kao da dolaze iz nekog stranog sveta. Svako od njih izvodi i individualnu i kolektivnu tačku borilačkih veština, kroz savršenstvo pokreta i usaglašenost duha i tela. Cela predstava podseća na metaforičko odrastanje mladog i neustrašivog monaha koji se suočava sa novim situacijama.

Sedamnaest drvenih kutija se munjevito premeštaju da bi se stvorilo upečatljivo, impresivno okruženje koje se neprestano menja. Formirajući različite strukture, od jaraka, planine, preko nebodera, čamca, i domina koje se ruše, funkcija kutija na sceni je pravo kreativno otkrovenje. Ratnici se penju na njih, pretvaraju ih u lavirint, katakombe, a njihove telesne veštine su do te mere fascinantne, da publika nekoliko puta ostaje potpuno zapanjena.

Scena koja se izdvaja u toku predstave je magičan prizor lotosovog cveta, kada se koncentrični krugovi kutija otvaraju poput pupoljka, na kome sedi mali Buda, dečak-monah.

Dobro uklopljena muzika Simona Brzoska koje se izvodi uživo dodaje emotivnu boju celoj predstavi i intenzivira ne samo pokrete na sceni, već i osećanja gledalaca. Sve vreme prati vizuelni šou na sceni i dodaje moćan pečat celom spektaklu.

Predstava ostavlja prostor da se interpretira na bezbroj različitih načina, a svojim naglašenim fizičkim aspektom ona nipošto ne vređa inteligenciju gledalaca. Naprotiv, uzdiže je do novog nivoa umetničke svesti i u tome je i sama magija ovog komada.

Sidi Larbi je svojim vizuelnim doživljajem Sutre zaokružio svoju potragu za uzvišenim, a beskrajno dug aplauz je rekao sve o emocijama publike.

Jer, iako ne možemo reći da smo u potpunosti razumeli predstavu, možemo svakako reći da smo osetili, baš poput monaha i Larbija, duboku i moćnu energiju Sutre.