Zakasneli potpisi

Impozantna je lista krivaca za moguće puštanje iz pritvora šestorice pripadnika zemunskog klana. Iako je predvodi predsednik Srbije Boris Tadić lično, sumnje da su hteli politički da profitiraju na nedavnim izmenama Zakona o krivičnom postupku, nisu lišeni ni kabinet Vojislava Koštunice, resorno Ministarstvo pravde sa ministrom Zoranom Stojkovićem, ali i čitav parlament, uključujući predsednika Predraga Markovića. Naprosto, svi su kasnili.
Hronologija je precizna i indikativna: na zvaničnu inicijativu specijalnog tužioca Slobodana Radovanovića, parlament je 22. decembra izmenio krivične odredbe i za korpus zločina organizovanog kriminala za koje je zaprećena kazna veća od 10 godina zatvora, pritvor produžio sa dve na četiri godine. Predsednik parlamenta je istog dana potpisao Zakon i kako kaže, naložio skupštinskim službama da ga proslede predsedniku Srbije na potpis. Iz predsedničke kancelarije tvrde da je Zakon stigao 23. decembra. Šestorku Ninoslava Konstantinovića Sudsko veće je 26. decembra, po sili zakona, oslobodilo, ali nisu pušteni iz pritvora pošto presuda nije pravosnažna. Čekaju da danas prođe trodnevni rok za žalbu.
Predsednik Srbije potpisao je ukaz o proglašenju Zakona 27. decembra, dva dana pre roka, kaže, optužujući sve redom da mu niko nije rekao da je stvar urgentna, a još manje da ima veze sa zemunskim klanom. I još da njegova služba mora pomno da čita zakone jer je skupštinska kuhinja već podmetala falsifikate. Ministarstvo pravde je otpisalo predsedniku i savetnicima: Tadić je odugovlačenjem proglašavanja izmena Zakona, direktno uticao na prvostepenu odluku suda. Bilo je u prepucavanju pogrešnih datuma, saveta o čitanju štampe, a očekuje se i vic o neobuzdanom virusu neobaveštenosti koji zahvata srpske prvake. Zadovoljni su samo advokati zemunskog klana koji će moći da prozivaju sve i svakoga ukoliko njihovi klijenti ne dočekaju novu 2006. na slobodi.
Suvišno je, naravno, i pitati da li su predsednik i njegovi savetnici znali za mogućnost oslobađanja pripadnika zemunskog klana, čiji su čelnici, treba li ih podsećati, optuženi za ubistvo Zorana Đinđića: Tadić i njegovi savetnici, kao i svi poslanici, pa i oni najradikalniji, kao i premijer i Vlada i Ministarstvo pravde, morali su da znaju prave rokove i da se međusobno obeveštavaju i usklađuju, a ne da se nadgornjavaju kao seoske tračare na vašaru. Ovo uputstvo za ponašanje državnih funkcionera ne važi samo u slučaju da su mimo javnosti dogovorili oslobađanje Ulemekovih vojnika smrti.