Za verske zajednice 1.023 mlrd. RSD

"Taj okvirni budžet za ovu godinu je uvećan u odnosu na prošlu jer su postojali određeni dugovi vezani za penzisko - invalidsko i zdravstveno osiguranje prema sveštenstvu i verskim službenicima'', rekao je direktor Uprave za saradnju sa crkvama i veskim zajednicama Mileta Radojević.

Planirano je, kaže, da Crkva izmiri sve obaveze po tom osnovu, a dugovi su nagomilani od 2012. godine. Već 2016. godine projekcije budžeta su znatno manje, za čak 30 odsto godišnje.

''Ta sredstva će se smanjivati iz godine u godinu, ali će država nastaviti da izdvaja sredstva za isplatu penzisko - invalidskog i zdravstvenog osiguranja sveštenika i verskih službenika sve dok za to postoji zakonski okvir i bude politika države”, rekao je Radojević.

Inače, verske zajednice u Srbiji pojedinačno od odobrenog budžetskog iznosa dobijaju sredstva srazmerno broju vernika koji joj pripadaju, naveo je on.

Zna se, dodao je, da SPC ima 84,7 odsto pripadnika u narodu, a taj procenat se određuje na osnovu popisa stanovništva.

Rimokatoličkoj crkvi, kao drugoj po veličini u Srbiji, pripada oko pet odsto građana, a Islamskoj zajednici nešto više od tri odsto, iako su, kako kaže, ti podaci diskutabilni, jer se mnogi građani na jugu Srbije, prilikom poslednjeg popisa, nisu izjašnjavali o verskoj pripadnosti.

''Ponašamo se prema zvaničnim podacima i zahtevima verskih zajednica tako da sa te strane nemamo pritužbe o principu raspodele'', ističe Radojević i dodaje da se finansiraju sve potrebe verskih zajednica - od infrastrukturnih projekata do obrazovanja.

Prema njegovim rečima, finasiraju se i aktivnosti vezane za očuvanje verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta kod svih verskih zajednica jer je za državu posebno značajno očuvanje identiteta.

Projekti se prikupljaju na konkursu koji se raspisuju početkom svake godine, a ako ima više zahteva u odnosu na raspoloživa sredstva, u dogovoru sa crkvenim vlastima, određuju se prioriteti.

A da li se sredstva koriste po zakonu, to kontroliše Državna revizorska institucija, a Radojević tvrdi da takvih problema do sada nije bilo.

Poreske obaveze crkava i verskih zajednica nisu u domenu rada vladine Uprave, kaže Radojević i dodaje da ima saznanja i da veruje da Crkva plaća gradske takse i obavezne poreze, osim na imovinu koja čini bogoslužbeni prostor.

''Ne znam sigurno kako se verski objekti tretiraju i lično mislim da se na njih i ne plaća porez i da ga ne bi trebalo ni plaćati'', izričit je Radojević.

Objašnjava da je principijelan stav države da verske zajednice ne plaćaju porez sve dok im ne bude vraćena imovina oduzeta u posleratnom periodu.

Ta imovina je, kaže, značajna i mogla bi da bude dobar oslonac i izvor prihoda crkava i verskih zajednica.

''Kada bude izvršen povraćaj kompletne imovine i država bude imala pravi uvid u stanje, mogućnosti i potrebe funkcionisanja verskih zajednica, u skladu sa mogućnostima i politikom koju odredi država, uvodiće se ili smanjivati određene takse i obaveze vezane za crkve i verske zajednice. Ono što je evidentno je da je država htela da pomogne svim verskim zajednicama da normalno funkcionišu i da u tom smislu država pomaže koliko može'', rekao je Radojević.

Ocenjujući da je religiozni odnos ljudi prema državi i crkvi značajan i za život i rad države, on ističe da se od ukupnog broja građana samo tri odsto njih nije izjasnilo da pripadaju nekoj vrskoj zajednici.

''Birači koji biraju vlast u državi su ujedno i pripadnici crkava i verskih zajednica i ta povezanost kroz biračko telo upućuje na to da saradnja crkve i države treba da bude dobra, značajna i jaka, da bude u interesu jednih i drugih'', zaključio je Radojević.