Srbija zamalo priznala sud Kosova

Zahvaljujući protivljenju nekoliko ministara, Vlada Srbije prošle sedmice nije usvojila zaključak o dogovorima u dijalogu Beograda i Prištine o katastru i matičnim knjigama, čime je blokirano i usvajanje predloga skupštinske deklaracije o Kosovu, kojom bi se dalo „zeleno svetlo“ za primenu svih do sada postignutih dogovora iz Brisela, saznaje "Danas".

Zaključak, koji je na usvajanje u Nemanjinoj 11 formalno upućen iz Ministarstva za KiM, i koji su ministri razmatrali na sednici u četvrtak, 10. novembra, između ostalog je predviđao da žalbena instanca u sporovima povodom katastarskih knjiga na Kosovu bude Vrhovni sud Kosova. Takođe, u obrazloženju je pisalo da se neki elementi briselskih dogovora u trouglu Beograd - Priština - EU uopšte ne mogu „staviti na papir“, odnosno uvrstiti u zaključke, i to zbog razloga poverljivosti, ali da za njih garantuje međunarodna zajednica.

Ove dve tačke su više prisutnih članova vlade isprovocirale da upute oštre kritike. Kako su upozorili, uplitanje Vrhovnog suda Kosova u razrešenje katastarskih sporova značilo bi priznanje te institucije samoproglašene kosovske države, odnosno priznanje pravosudnog sistema koji počiva na Ustavu „Republike Kosovo“. Takođe, kako je rečeno za "Danas", neki ministri nisu želeli da podrže dogovore o kojima ništa ne znaju i koji, navodno zbog „poverljivosti“, uopšte ne mogu biti u pisanoj formi.

Na sednici vlade je bilo rasprave i o briselskim dogovorima o matičnim knjigama. Naime, kako su upozorili neki ministri, razmena informacija o izvodima iz matičnih knjiga bila bi u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i čak sa Ustavom Srbije.

Sve ovo navelo je premijera Mirka Cvetkovića na to da zaključak skine s dnevnog reda sednice vlade i da se usvoji samo informacija o toku dijaloga s Prištinom, koja nema nikakvu „izvršnu“ snagu, izjavili su našem listu sagovornici iz vlade, koji su zahtevali da ostanu anonimni.

Kako nam je objašnjeno, sve ovo, uz probleme s „prikupljanjem“ dovoljnog broja glasova u Narodnoj skupštini, doveli su do toga da Vlada Srbije prošle sedmice nije usvojila predlog deklaracije o Kosovu i Metohiji, kojim bi je parlament obavezao da primenjuje briselske dogovore.

Vlada Srbije juče do kasnih popodnevnih sati nije prosledila parlamentu tekst nove kosovske deklaracije. Pošto dokument još nije stigao u Narodnu skupštinu, malo je verovatno da će se o njemu raspravljati danas, kako je ranije najavljivano.

Da bi poslanici razmatrali neki tekst potrebno je da prođe najmanje 24 sata od trenutka kada stigne u parlament do početka rasprave. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović juče kasno po podne je rekla da „gubi nadu“ da će vlada do kraja vikenda uputiti parlamentu predlog deklaracije i da bi danas mogla da bude sednica o KiM.

„U vladi traju konsultacije i usaglašavanje teksta deklaracije, ali nemam informaciju da će u Nemanjinoj 11 danas biti održana sednica“, kazala je predsednica parlamenta.

Predsednik Boris Tadić izjavio je juče da nova skupštinska deklaracija o KiM i ne mora da usvojena, jer vlada ima okvir za vođenje kosovske politike dat prethodnim deklaracijama. „I ako je nema, to ne znači da smo slomili politiku i da nastaje neki crni dan. Bilo bi dobro da može da bude doneta, ali i ne mora“, rekao je Tadić gostujući na Televiziji „Prva“.

Predsednik je naveo i da još nije postignut dogovor za administrativne prelaze na Kosovu, a da se razgovara o „integrisanom upravljanju“. Kako je istakao, albanska strana želi da administrativne prelaze proglasi granicom, ali Srbija na to nikada neće pristati. „O tome se sada radi, to je sada tema“, kazao je Tadić.

Prema njegovim rečima, svako rešenje mora da bude u saglasnosti s pravnim sistemom Srbije, Rezolucijom 1244 i aktima Vlade Srbije.