Kosovo u centru pažnje

U prvim izjavama nakon izlaganja američkog podsekretara za politička pitanja Nikolasa Barnsa o Kosovu, i srpski i albanski političari kažu da ono što je juče izgovoreno u američkom Kongresu ne predstavlja ništa novo i da nemaju razloga da budu nezadovoljni.

I dok su albanski političari zadovoljni povratkom američke politike na Kosovo, jer u Barnsovom govoru vide nagoveštaje nezavisnog Kosova, srpski političari veruju da će Kosovo ostati deo Srbije i Crne Gore.

Vlada Srbije: Strpljivo i dijalogom do rešenja 

Kako se u saopštenju Vlade Srbije ističe, izdatom nakon sinoćnjeg sastanka o državnoj strategiji za Kosovo, neophodno je da se strpljivim dijalogom nađe kompromisno rešenje, koje mora obezbediti neku vrstu proširene autonomije Pokrajine. Ministar inostranih poslova SCG Vuk Drašković, gostujući u emisiji "Kažiprst" Radija B92, ocenio je da je Americi stalo da se "zatvori i problem Kosova i Metohije", kako bi povukla svoje trupe i da stav američke administracije prema Kosovu "nema razloga" nazivati novim planom. 

Drašković navodi da se insistira na istim načelima na kojima je i do sada insistirala i američka administracija i kontakt grupa: "Prvo na čemu se insistira jeste primena standarda. Međutim, činjenica je da se ističe da je sama primena standarda, koja je obavezujuća, je pitanje procesa koji neće trajati samo nekoliko meseci, nego će da potraje i nekoliko godina, ali se na tome insistira- na obnovi svih porušenih kuća, na obnovi crkava, manastira, na povratku prognanih Srba. Ukoliko sve ovo bude zaista i sprovedeno, mi nemamo ni jedan jedini razlog da budemo nezadovoljni."

S druge strane, za prvog čoveka Koordinacionog centra, Nebojšu Čovića, američki plan predstavlja novi početak ili početak novog procesa. On kaže da još nije sasvim upoznat sa američkim planom, koji, smatra, treba pažljivo analizirati.

"Ono što sam video i čuo u okviru plana, to je da ima dosta novih postavki. Neke su ostale nedorečene. To je i za očekivati, jer one otvaraju mogućnosti pojedinih raskrsnica na kojima će se skretati na ovu ili onu stranu. U svakom slučaju mislim da je jako važno da sve to uzmemo u obzir i da na osnovu toga državni vrh napravi dodatni korak i novi pristup", kaže Čović.

Tadić: Ni Srbi ni Albanci

A predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da o budućnosti Kosova i Metohije, u krajnjoj instanci, neće odlučivati ni Srbi ni Albanci, već međunarodne institucije, pre svih Savet bezbednosti UN.

Tadić je novinarima u Tivtu izjavio da će ključnu ulogu u tom procesu imati i međunarodna Kontakt-grupa, ali da će i stavovi vlasti u Beogradu svakako biti uzeti u obzir. "Naša argumentacija mora biti veoma utemeljena, sa jednim vrlo jasnim planom aktivnosti u narednom periodu, jer od septembra sasvim sigurno počinju pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije", rekao je Tadić i dodao da se građanima situacija oko Kosova mora predočiti sasvim realno.

"Kada se kaže da nema promene granica, mi to želimo da tumačimo kao da nema promena granica SCG. Kada to kažu ljudi iz međunarodne zajednice, onda oni smatraju da nema promena granica između pokrajine Kosovo sa centralnom Srbijom i u tom smislu tumače granice Kosova kao one koje su nepromenjive", kazao je Tadić.

Predsednik SCG Svetozar Marović je kazao da na nivou institucija državne zajednice, a i na nivou Srbije, prvi put postoji usaglašen demokratski pristup rešavanju budućnosti Kosova, što je, kako je ocenio, poruka koju međunarodni centri političke moći primaju sa visokim uvažavanjem.

Ocene s Kosova: Sve samo ide svojim tokom

Albanski političari ocenjuju da Barnsovo izlaganje u suštini znači samo da stvari idu svojim tokom. To je mišljenje predsednika skupštine Kosova Nedžata Dacija, a kosovski analitičar Baton Hadžiu podseća da već tri godine postoji plan američkog Instituta za mir, prema kome Kosovo u naredne dve godine treba da ispuni osam tačaka plana da bi postalo nezavisno.

Kompromisno rešenje je uslovna nezavisnost, kaže Hadžiu: "To znači nezavisno Kosovo na kome bi u nekim stvarima garant bila međunarodna zajednica. Naravno, duže vreme, nakon završetka procesa, Kosovo bi moralo da ima nekog Pedija Ešdauna, koji bi sačuvao neko dostignuto stanje i na neki način imao monitoring."

Za to vreme, između Beograda i Prištine i dalje traje prepiska o tome hoće li se, kada i pod kojim uslovima sastati premijeri Koštunica i Kosumi. Vlada Srbije danas je saopštila da je uslov koji je premijer Kosova postavio za početak razgovora, da ga "Vlada Srbije tretira kao premijera susedne zemlje" izlazi "iz sfera realnosti".

Karpenter: Prejudiciranje statusa

I Ted Gejlen Karpenter, sa američkog Keito instituta, i pored zvaničnog ograđivanja Vašingtona, jučerašnji nastup vidi kao prejudiciranje konačnog statusa Kosova.

"Ovo predstavlja značajnu promenu politike administracije. Verujem da je to rezultat veštog lobiranja dobro povezane grupe ljudi, među kojima su Ričard Holbruk i bivši republikanski predsenički kandidat senator Bob Dol. Oni su tražili da Bela kuća napravi prioritet od Kosova, s ciljem da se nezavisnost potvrdi kao konačno rešenje kosovskog pitanja. Verujem da će se Evropska unija pridružiti tom stavu i da se na tome već neko vreme radi iza scene", kaže Karpenter.

Šta je rekao Berns

Vašington

U Vašingtonu je stavove administracije predsednika SAD Džordža Buša o Kosovu predstavio državni podsekretar Nikolas Berns. On je u Komitetu za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa ocenio da treba nastaviti napore za rešavanje političkog statusa Kosova i nazvao 2005. godinom odluke za Kosovo.

Kako za B92 iz Vašingtona javlja novinar "Glasa Amerike" Helena Đorđević, Berns je rekao da administracija SAD smatra da je status kvo neodrživ i da treba energičnije krenuti u rešavanje kosovskog pitanja. "SAD očekuju da ovog leta bude urađena sveobuhvatna procena standarda, što bi trebalo da sprovede norveški diplomata Kai Eide, i ako ta procena bude pozitivna, a Vašington se nada da će biti, da Kontakt-grupa i UN na jesen razmotre rezultate i odluče da li treba da počne politički proces određivanja konačnog statusa", rekao je Berns.

Tim procesom bi trebalo da rukovodi diplomata kojeg bi imenovali UN i Kontakt-grupa, a njegov zamenik bi mogao biti Amerikanac, rekao je Berns i konstatovao da će pregovori biti teški jer Beograd i Priština imaju suprotstavljene stavove. "SAD se ne zalažu ni za jedno specifično rešenje, ali konačan status mora biti zasnovan na multietničnosti i poštovanju prava manjina, bez bilo kakve promene teritorije Kosova, bilo podelom ili pripajanjem susednim državama. Po postizanju dogovora o konačnom statusu, od Saveta bezbednosti UN se očekuje donošenje nove rezolucije, koja će uzeti u obzir rezultate pregovora. SAD se nadaju da će ceo proces biti gotov do kraja 2006", kaže Berns.

Šta kažu diplomate

Kosovo i Metohija

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov o Kosovu je sinoć razgovarao sa svojim kolegom iz Srbije i Crne Gore Vukom Draškovićem. Oni su se u telefonskom razgovoru saglasili o tome da ocena ispunjenosti standarda i dijalog o budućem statusu Kosova treba da se odvijaju u okviru Kontakt-grupe i SB UN, uz poštovanje principa nepromenjivosti granica.

Ministar inostranih poslova Danske Per Stig Moler izjavio je da u određivanju konačnog statusa Kosova mora biti poštovana volja Srba i Srbije. "Ako tako ne bismo uradili, otvorili bismo vrata mnogim problemima u regionu", rekao je on posle razgovora s Borisom Tadićem. Tadić je rekao da rešenje za Kosovo treba tražiti u političkoj kreativnosti koja će omogućiti zadovoljenje interesa svih, a da niko ne dobije sve. "Osnove za to su nepromenjivost državnih granica, da Srbija ne želi i nema interes da uređuje politički život Albanaca na Kosovu, ali da je vitalan interes Srbije da štiti Srbe na Kosovu, institucije kulture i svoje ekonomske potencijale na Kosovu", kaže Tadić.

Ambasador Velike Britanije u SCG Dejvid Gauen izjavio je da se tokom juna očekuje velika revizija standarda za Kosovo. Gauen naglašava da i dalje postoji razlog za razgovore o budućem statusu Kosova. "U tim razgovorima Beograd će imati svoje mesto za stolom, gde će moći da odigra ključnu ulogu. Na stolu će se naći širok spektar opcija, pa je zbog toga važna inicijativa Koštunice i Tadića za razgovore i postojanje jedinstvene platforma za razgovore o statusu Kosova, što bi trebalo da dodatno pokrene rad grupa za tehnička pitanja", rekao je Gauen.

Ivanović: Sve upućuje na kompromis

Oliver Ivanoviæ

Nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović kaže da je Berns mogao biti i precizniji u delu koji se odnosi na to da ne može biti podele Kosova i spajanja s drugim državama i podseća da je posle sastanka Kontakt-grupe u Prištini nemački diplomata Mihael Šefer jasno rekao da, kada kaže da nema spajanja s nekom susednom državom, pod tim ne podrazumeva SCG.

"To znači da nema potrebe razmatrati spajanje, već samo reintegraciju Kosova u Srbiju i Crnu Goru. Nasiljem stvorena situacija etničkim čišćenjem iz 1999. jednostavno ne može biti uzimana kao polazna osnova. To govori o obaveznom kompromisu, nalaženju rešenja koje će biti prihvatljivo i za Srbe i Albance na Kosovu i za Srbiju, što znači da moraju biti isključeni maksimalistički zahtevi i ekstremne opcije", kaže on, prenosi Fonet.

S druge strane, Ivanović je za Beograd 202 rekao da Srbi neće ući u kosovske institucije, kako je tražio Kosumi kao uslov za pregovore s Koštunicom. "Mi nismo grupa koja će prihvatiti bilo kakva uslovljavanja. Nismo prihvatili uslovljavanja vlasti iz Srbije da ne izađemo na izbore, nismo prihvatili da uđemo u institucije, pa nećemo ni ovo. To se nas u ovom trenutku ne tiče direktno. Mi smo zainteresovani da dođe do smirivanja političkih tenzija od kojih Srbi najviše stradaju, ali do smirivanja će doći jedino ako dijalog bude iskren, a ne marketinški orjentisan, kao do sada. Mislim da ne bi trebalo uslovljavati razgovor između dva premijera i dva predsednika. To je loš početak. Mi vodimo računa da ne ugrozimo interese Srba i da svoje aktivnosti koordiniramo sa najvišim državnim vrhom, ali to ne može biti predmet uslovljavanja tako važnih razgovora", rekao je on.

Ivanović je povodom jučerašnjeg dogovora Tadića, Koštunice i Nikolića, da strpljivim dijalogom bude obezbeđena neka vrsta proširene autonomije Pokrajine, rekao da se široka autonimija pominje u rezoluciji 1244. "Šta široka autonomija tačno znači je predmet dogovora i pregovora sa albanskom stranom. Ja mislim da to znači da za Kosovo i Metohiju nema spoljnog suvereniteta, nema vojske, međunarodne politike, niti sedišta u Ujedinjenim nacijama i međunarodnim organizacijama. Postojaće neka veza s vlastima u Srbiji, ali će unutrašnje uređenje biti odgovornost ljudi na Kosovu", kaže on. 

Ivanović je siguran da će do razgovora srpske i albanske starne doći, jer je međunarodni pritisak na Albance ogroman: "To će biti protokolaran i vrlo zategnut sastanak, neće biti konkretnih dostignuća, ali je politički vrlo važan, jer iza toga dolaze sastanci ministara, koji nemaju vremena da se bave politikom, nego rešavaju konkretna pitanja."

"Za godinu dana potpuno drugačije Kosovo"

Duboko sam ubeđen da će za godinu dana Kosovo, zahvaljujući angažovanju međunarodne zajednice, biti potpuno drugačije u odnosu na ono što je danas, izjavio je u intervjuu za agenciju Beta premijer Kosova Bajram Kosumi.

Prema rečima premijera Kosova, šest godina se kosovska politika mnogo više bavila Beogradom nego kosovskim Srbima. Ne mislim da je malo učinjeno za Srbe, kaže Kosumi, ističući da je na tom planu,  učinjen veliki napredak. Premijer Kosumi kaže da je u ličnim susretima stekao utisak da kosovski Srbi imaju drugačiju viziju Kosova od srpskih političara u Beogradu.