Negativni i pozitivni događaji u 2007.

2. Pakistan klizi u pravcu anarhije. Opšta opozicija vladavini predsednika Mušarafa raste na obema stranama. Ona obuhvata tradicionalne političke rivale, ali i sve moćniji ekstremni islamski fundamentalizam. Talibani i Al Kaida već slobodno operišu u delovima Pakistana i njihov uticaj nastavlja da raste. Američka invazija na Avganistan, a zatim na Irak, izložila je Mušarafa velikom pritisku i primorala ga da preduzme akcije podrške, koje su bile veoma nepopularne u samom Pakistanu. To je bio katalizator za fuziju nacionalističkih, antizapadnih osećanja, koja je našla svoj izraz u islamskom ekstremizmu. I dok je Pakistan sa svojim nuklearnim naoružanjem zemlja izložena najvećem pritisku, iste snage su na delu u mnogim drugim zemljama u regionu, kao što su Saudijska Arabija ili Egipat. Moglo bi se tvrditi da najveća šteta proizašla iz invazije na Irak možda neće biti u samom Iraku, već u šok talasima razaslanim širom Bliskog istoka. Autoritarni vladari, ozbiljno siromaštvo, cunami talasi islamskog ekstremizma otrovna su kombinacija gde god da se nađu.

3. Stabilnost na Balkanu je opala. Odlaganje primene Ahtisarijevog plana za Kosovo trebalo je da pokaže kako su SAD i EU spremne da pokušaju da ostvare dogovor. Ali, konačan rezultat koji je proizašao iz razvlačenja ovog procesa jeste najgori mogući u pravom smislu te reči: sada smo u procesu primene potpunog istog plana, dok su "produženi" pregovori samo ojačali nacionalistička osećanja u Srbiji i među Srbima. Nije reč o potencijalno dobrom ili lošem ishodu nakon što kosovski Albanci unilateralno proglase nezavisnost Kosova, a zatim ih priznaju Sjedinjene Države i većina zemalja Evropske unije. Pitanje je samo koji će scenario iz serije loših biti na delu. Izgledi za stabilnost u Bosni, užoj Srbiji, Makedoniji i Kosovu su veoma sumorni.

4. Američka "subprajm" hipotekarna kriza izazvala je finansijsku nestabilnost na širokoj osnovi (uključujući i Evropu). Da su se samo milioni Amerikanaca, vlasnika kuća, suočili s gubitkom svojih domova kriza ne bi bila tako opasna. Ali, ogromni gubici koje su pretrpele finansijske institucije širom sveta izazvali su posledice po opštu kreditnu. Delom zbog te krize Sjedinjene Države se suočavaju s recesijom u narednoj godini, koja će pogoditi sve zemlje koje izvoze u Ameriku i umanjiće celokupan privredni rast u svetu.

5. Kredibilitet i ugled Ujedinjenih nacija još su jednom umanjeni. Bilo da je reč o Darfuru, mirovnom procesu na Bliskom istoku, severnokorejskom nuklearnom problemu ili Kosovu, Ujedinjene nacije nisu u stanju da se uspešno pozabave ovim krizama, pa se ujedinjuje "koalicija voljnih" da bi delovala mimo kanala UN. Države koje snose najveću krivici za to - i koje se najviše žale zbog toga - jesu sile koje imaju pravo veta u Savetu bezbednosti. Svaka od njih bi radije pristala da UN budu potpuno diskreditovane nego da se odreknu prava veta.

6. U gotovo svakoj razvijenoj zapadnoj zemlji, pritisak ilegalne migracije ubrzao je i izazvao nacionalističku reakciju. Nigde ne postoji dobra formula za rešenje tog problema, koji će nastaviti da se pogoršava, imajući u vidu razlike u prihodima u svetu i uporedo olakšana putovanja. Konačan rezultat biće kombinacija velikog pooštravanja unutrašnjih bezbednosnih provera, nastavka uzleta nacionalističkih partija, pa i nasilja usmerenog protiv ilegalnih (čak i legalnih) imigranata. Bez obzira na sve to, etnički sastav razvijenih zapadnih zemalja će nastaviti da se menja.

POZITIVNI

1. Saznanje o opasnostima koje stvara globalno zagrevanje i potrebi da se preduzmu odgovarajući koraci dostiglo je vrhunac, zahvaljujući ovogodišnjim dobitnicima Nobelove nagrde za mir Alu Goru i Međuvladinom panelu za klimatske promene. Sada možemo očekivati više pozitivnijih koraka vlada, privatnih građana, industrije. U isto vreme, šteta koju izazivaju zagađivači je izuzetno visoka a pritisak za dalju industrijalizaciju u zemljama u razvoju poput Kine toliko je jak, da je teško zamisliti da se posledice globalnog zagrevanje neće pogoršati u budućnosti.

2. Prvi put u istoriji, žena i Afroamerikanac jesu legitimni, moćni kandidati za narednog predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Morate biti Amerikanac da biste uvideli koliko su obe kandidature značajne za razvoj naše države.

3. Stiče se utisak da je Severna Koreja postigla izvestan napredak kada je reč o nuklearnom programu i celokupnom odnosu prema međunarodnoj zajednici, što je umnogome rezultat vešto skrivenih ohrabrenja ili pritisaka iz Kine i nagoveštava blaže stavove Bušove administracije koja je oklevala da se pozabavi tim pitanjem.

4. Strategija "talasa" u Iraku zaprepastila je skeptike (uključujući i mene) i umnogome umanjila nasilje na tom području. Tri etničke grupe počinju da zaključuju neformalne sporazume, što pozitivno utiče na prilike u državi. Ipak, taj proces se još nije pretvorio u zvanični politički kompromis i napredak. Krajnji rezultat jeste da situacija ne izgleda tako turobna niti beznadežna kao što je to bio slučaj pre šest meseci.

5. Izbor Nikole Sarkozija za predsednika Francuske ulio je novu snagu toj državi. On je imao dovoljno hrabrosti i dinamike da se pozabavi "svetim principima" radne snage i počeo da sprovodi promene neophodne za ekonomski napredak Francuske. Sarkozi s takvom energičnošću nastupa i u EU i na svetskoj političkoj sceni.

6. Karla del Ponte konačno napušta položaj glavne tužiteljke Međunarodnog tribunala u Hagu, ostavljajući kao zaveštanje niz nacionalističkih tenzija na ovom području koje se produbljuju. Na taj način učvršćuje se uvreženo mišljenje da su delatnosti Međunarodnog tribunala u Hagu bile politički motivisane, te pogrešno tumači najznačajniji sudski proces za vreme njenog mandata - suđenje Slobodanu Miloševiću.

7. Posle višegodišnjih loših poteza, stiče se utisak da je Evropska unija počela da sprovodi delotvornu politiku prema Zapadnom Balkanu. Postoji rešenost da se obezbedi pomoć u procesu demokratske tranzicije i volja da se razgovara o ubrzanom pridruživanju novih članica.

8. EU je u svoje okrilje primila dve nove članice (Bugarsku i Rumuniju), te proširila listu država koje su ušle u Šengen za devet novih zemalja. To predstavlja krupan korak ka uspostavljanju slobode kretanja u okvirima EU. Ipak, takav proces ima i loših strana, budući da se pooštravaju zahtevi za države koje su van zone. Na primer, Srbija je trenutno izolovanija nego na vrhuncu Miloševićeve moći. Čak i u najtežem razdoblju nije bilo teško otputovati u Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku. Nasuprot tome, sada je potrebno unapred dobiti vizu kako bi se posetile ove tri države. Steže se obruč oko Srbije... Štaviše, takav proces će se nastaviti kada se Hrvatska pridruži EU i uvede vizni režim za građane Srbije. U međuvremenu, Hrvatska je zaokupljena sopstvenim problemima, nastalim posle primanje Slovenije u EU.

PREDNOSTI I MANE JEDNOG DOGAĐAJA

Članice EU postigle su dogovor o izmenama mehanizma glasanja kojima će taj proces biti olakšan - nije potreban konsenzus za donošenje odluka, uvodi se funkcija predsednika i odeljenje za inostrane poslove. Mada će krajnji rezultat takve odluke biti veća efikasnost, nije data šansa građanima da se na referendumu izjasne o toj promeni (osim u slučaju kada to nalaže ustav). Zvaničnici EU znali su da birači nikada neće dati poverenje takvim predlozima. Budući da postoji nešto loše u načinu vođenja EU, za koju svako zna da nema podršku građana, prilično je iznenađujuće to što najnovija odluka nije izazvala veći gnev javnosti.