Kosovo first - then pleasure

E, ja sam taj portir, jer ovo pišem u toploj sobi, vi koji ovo gledate televiziju isto ste portir, a najveći portir, Veliki Vratar, je država, vazda orna da pomogne teniserima ali ne i njihovim vršnjacima koji nemaju prenoćište i koji svoje potencijale za beli sport nisu nikada proverili. Beograd ima sklonište za svega stotinu i pet odraslih beskućnika, ali vlastela zna šta je njoj važnije: članovi Vlade ne mogu da se voze ako limuzina ima manje od tri hiljade kubika, državi je Hilandar bliži srcu nego maloletni beskućnici na mrazu, za doček Nove godine Beograd i Novi Sad utrošiće pola miliona evra, bolje je da se ovi kojima je dobro malko razonode u najluđoj noći nego da se zida ili adaptira nešto za beskućnike, najviše čemu se homeless ove zime može nadati jeste da se predsednički kandidat sa njim slika, da, osim što pare za kampanju dobijaju od države a ne od svojih partija, što bih srdačno propisao da mi se može, onome ko postane predsednik ostaće gotov novac kao nagrada za sve što je prepatio u izbornoj trci. Možda će poželeti da ostavi zadužbinu u vidu svratišta, što znači da će već iduće zime beskućnicima biti bolje, zasad im zajednica obezbeđuje besplatnu muziku na trgovima, u Njujorku ima majica sa nacrtanim igračima i rečima: DANCE OR DIE, igraj ili umri!

&

Evropa se svečano oprostila od graničnih rampi preostalih tu i tamo između drevnih i novopečenih članica Unije, mašti se dalo na volju, jedni testerišu rampe starinskim, ekološki korektnim testerama, drugi kidaju lance, kao nekoć Bogoljub u predizbornoj kampanji, neki su uveli ispovedaonice gde čovek može da si olakša duši tako što će bez straha od globe priznati šta je sve carinicima proneo ispred nosa ne plativši sad se ispostavlja glupavu dažbinu...

Iz Ujedinjenih nacija gde je proveo nikoljdanske blagdane vratio nam se Vojislav Koštunica kome su članovi njegove i Veljine partije priredili doček dostojan druga Tita vrativšeg se sa misije mira koja je trajala tri meseca: u tamnoj haljini bez žirafa šefa je pozdravila Sanda Rašković Ivić, iz zaborava vekova izronio je i bivši ministar kulture gospodin Vuksanović, nije dakle u Legiji stranaca, nije se zamonašio i nije, slava Bogu, digao ruku na sebe kad ga je Proviđenje lišilo ministarskog portfelja; ovo dvoje koliko znam neraspoređenih članova svojim svečanim prisustvom govorahu da su položaji prolazni a da je Partija večna; na ovozemaljska pitanja o izborima - sme li Velja da se malo kandiduje, hoće li DSS podržati Tadića, ili pak Tomeka, koji buduću Srbiju vidi kao rusku bazu a sve nas kao građanska lica na službi u Crvenoj armiji – Sveti Velikomišljenik Vojislav ne hotijaše da odgovori: Kosovo first – then plesaure.