Nema više uđeš-izađeš i produženo

Bankari traže potvrdu da je klijent zaposlen pa onu o proseku plate. Tek kada se ti dokumenti dostave, poslovna banka izračuna novi limit.

Ukoliko je plata manja, a posebno ako se klijent u međuvremenu zadužio i uzeo jedan ili više kredita, i suma koja mu banka stavlja na raspolaganje će biti niža od one koju je imao u prethodnom periodu. Razlog su zahtevi Narodne banke Srbije da se poštuju propisi. Tu je i činjenica da je sve više klijenata kojima su plate smanjene ili su ostali bez posla. Potonji će teško dobiti produženje za karticu.

Da su banke postale obazrivije i da tu vode novu politiku govore i podaci Udruženja banaka Srbije, odnosno Kreditnog biroa, za prošli mesec. Broj kreditnih kartica smanjio se u prethodna dva meseca 2,4 odsto. Tačnije, klijentima banaka je krajem marta bilo na raspolagnju 1.136.520 kartica, a prethodnog meseca 1.165.037. Nadole je išao i broj korisnika kartica – s 908.503 lica na 903.565. Smanjena je u istom periodu i suma odobrena klijentima da koriste pri plaćanjima. Koncem marta je bila 82,62 milijarde dinara, a u februaru 84,66. Klijenti su i sami postali obazriviji pa su manje upotrebljavali pozajmice preko kartice. Odnosno, za pomenuta dva meseca utrošak se s 37,09 milijardi dinara sveo na 35,85.

A šta je to novo, a šta staro? Poslovne banke su, po odluci Narodne banke Srbije, dužne da redovno ažuriraju dosije svakog klijenta i proveravaju njegovu poslovnu sposobost. Banke su to radile redovno za kredite, ali se kod kreditnih kartica to nije pratilo ažurno. Limiti zaduženja su automatski produžavani svake godine ili na svake dve, zavisno od toga kako je kartica odobrena. Banke su sada i zajmove po karticama stavile na proveru. Da se klijenti ne bi vanredno pozivali na kontrole, banke sada tu proveru rade kada kartica istekne i klijent dođe u banku po novu.

Tada se od njih traži već pomenuta potvrda o stalnom zaposlenju i o visini plate. Proveravaju se putem Kreditnog biroa i druga zaduženja. Izvesno je da će se limit koji se odobrava po kartici umanjiti ako klijent ima još jedan ili više kredita, ili čak ako ima još platnih kartica na kojima takođe već ima pozajmljene sume, odnosno ako se slika njegovih preuzetih obaveza izmenila.

Mnogi klijenti će nakon dobijanja novog limita iz banke izaći razočarani. Ali dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije “Dr Lazar Vrkatić“ kaže da je ta provera dobra.

“Ne treba trošiti ono što se nema jer će to onda biti mogo skuplje kada stigne na naplatu nego da je klijent bio umeren shodno svojim mogućnstima”, naglašava Vasiljević.

To važi za klijenta, a s druge strane, banke na taj način smanjuju rizične plasmane. A slika kreditne sposobnosti stanovništva se stalno menja. Sada je to i više izraženo jer se najvaljuje gubitak radnih mesta u javnom sektoru, a plate su već smanjene. To drugo se direktno odrazilo na kreditni kapacitet klijenta.