Beograd: Rusi bi da grade elektrane

Direktor Uprave za energetiku grada Beograda Marko Stojanović rekao je da su obe lokacije na Novom Beogradu, s tim što je NIS zainteresovan za izgradnju nove, a Interrao za modernizaciju stare toplane.

Kapacitet tih kogenerativnih postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije je od 100 do 450 megavata, izjavio je Stojanović na CEDEF forumu "Daljinsko grejanje u Srbiji - kogeneracija i naplata toplotne energije prema utrošku".

On je napomenuo da je još jedna kompanija, čije ime nije otkrio, zainteresovana da bude strateški partner za izgradnju termolektrane-toplane na Ceraku, kapaciteta jedan megavat električne i 7,8 megavata toplotne energije.

U završnim smo razgovorima sa tim strateškim partnerom, rekao je on i dodao da će na projektu na Ceraku biti moguće korišćenje podsticajnih tarifa za obnovljive izvore energije.

I u Padiskoj skeli u Poljoprivrednoj korporaciji Beograd (PKB) u planu je izgradnja kogenerativnog postojenja u saradnji sa švajcarskom vladom, rekao je on i naveo da će taj obekat biti kapaciteta pet megavata toplotne i 0,6 megavata električne energije.

Ukupna vrednost projekta je oko osam miliona evra, a namenjen je za grejanje i hlađenje novih plastenika u PKB-a, ali i za grejanje škola i bolnica u Padinskoj skeli, kazao je Stojanović i dodao da je planirano da projekat bude završen do sledeće grejne sezone 2015. godine, a trenutno se sprema tender za nabavku opreme za izgradnju.

On je naveo da je u Beogradu najveća energetska neefikasnost u zgradarstvu gde iznosi 140 kilovat-časova po metru kvadratnom i da 37 odsto zgrada koje su u sistemu daljinskog grejanja ne ispunjavaju elementarne standarde energetske efikasnosti, pa u njima nije moguće odmah preći na sistem naplate grejanja po utrošku.

U Beogradu je u oko 9.000 stanova, u novim zgradama, eksperimenatalno uveden sistem naplate grejanja po utrošku, što je malo ali je značajno zbog stečenog iskustva koje se može primeniti u daljoj naplati grejanja po tom metodu.

Uvođenjem naplate toplotne energije prema utrošku očekuju se smanjenje potrošnje energije, goriva i emisije štetnih materija za oko 15-20 odsto, smanjenje izdvajanja novca za nabavku energenata za 20 do 30 miliona evra, kao i manja emisija ugljen-dioksida za oko 120.000 tona godišnje, naveo je Stojanović.

CEDEF forum u Beogradu (Beta)

U Srbiji se u toplanama u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom KfW sprovodi projekat modernizacije toplana i taj fond je vredan 150 miliona evra, rekao je Vladimir Atanacković iz Ministarstva energetike.

On je potvrdio da bi za 15 toplana u Srbiji u naredne četiri godine trebalo ispitati mogućnosti, kroz izradu prethodnih studija izvodljivosti koje su u toku, da pređu sa korišćenja mazuta, uglja i gasa na biomasu.

Reč je o toplanama Bajina Bašta, Čačak, Jagodina, Kikinda, Kladovo, Knjaževac, Kosjerić, Negotin, Nova Varoš, Novi Pazar, Priboj, Šabac, Trstenik, Velika Plana i Zrenjanin.

"Ovim opštinama i svim drugim koje su napravile analizu o isplativosti prelaska biće dostupna sredstva u iznosu od 100 miliona evra koja su obezbeđena preko Nemačke razvojne banke. Trenutno postoje takve studije u Pančevu, Kruševcu i Rumi, dok je Subotica na pragu odluke o izgradnji CHP postrojenja na biomasu", rekao je Atanacković.

Prelazak na biomasu će smanjiti potrošnju fosilnih goriva i ukupne emisije CO2, uticaće na poboljšanje ukupne energetske efikasnosti, na smanjenje troškova proizvodnje energije, na poboljšanje kvaliteta vazduha, poboljšanje kvaliteta i pouzdanosti napajanja krajnjih korisnika, ali i otvaranje novih radnih mesta u lancu iskorišćenja biomase, rečeno je na skupu.

Potencijal biomase, kao najvećeg izvora obnovljive energije u Srbiji je neiskorišćen i procenjuje se na 3,3 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje.

Na forumu je istaknuto da je više od 90 odsto proizvodnje toplotne enegije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji zasnovano na direktnom korišćenju fosilnih goriva, dok se u EU fosilna goriva koriste samo u 15 odsto slučajeva za proizvodnju toplotne energijie.

Predsednik Upravnog odbora CEDEF-a Jovanka Arsić-Karišić napomenula je da su sve veće potrebe za korišćenjem obnovljivih izvora energije i povećanjem energetske efikasnosti i da se Srbija obavezala da do 2020. godine poveća učešće obnovljivih izvora energije na 27odsto u ukupnom energetskom bilansu.

"Povećanje energetske efikasnosti i korišćenje alternativnih goriva u proizvodnji toplotne i električne energije postaje imperativ kako na nacionalnom tako i na nivou gradova i lokalnih samouprava", istakla je Arsić-Karišić.

Predsetavnik Poslovnog udruženja Toplane Srbije Milan Stošić rekao je da je uvođenjem naplate grejanja po utrošku moguće rešiti veliki broj problema koji se javljaju u poslovanju toplana kao i problema na strani kupaca toplotne energije, uz očekivanu racionalniju potrošnju energenata.

Direktor Subotičke toplane Pero Rikić rekao je da je tokom 2012. godine ta toplana počela izradu Studije izvodljivosti, za izgradnju kogenerativnog postrojenja na biomasu u tom gradu i da je planirano da postrojenje bude snage 10 MW toplotne i pet MW električne energije.

Cilj je da se objekat izgadi i pusti u rad najkasnije do 2017. godine, a ukupna investiciona vrednost postrojenja procenjena je na 27 miliona evra, rekao je Rikić i dodao da će ta toplana proizvoditi 40 miliona kWh električne energije i 40 miliona kWh toplotne energije, što je više od 40 odsto sadašnje proizvodnje toplotne energije u Subotici.

Menadžer projekta nemačke razvojne banke KfW u JKP Gradska toplana Niš Milan Ogrizović najavio je nov način obračuna toplotne energije u sistemu te toplane, što će početi sa grejnom sezonom 2013/2014.

Merenje po utrošku se u Srbiji sada primenjuje u topalanama u Subotici, Šapcu, Bečeju i Somboru, a od ove grejne sezone to najavljuju i toplane u Čačku, Nišu i Pirotu.

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine je najavilo da će do kraja ove godine oblast obnovljivih izvora energije zakonski biti potpuno zaokružena i da će 15 toplana u Srbiji u naredne četiri godine preći sa korišćenja mazuta i uglja na biomasu.