Samo naša pšenica poskupljuje

Stanje pšenice na oko 490.000 hektara, na koliko je ova naša najvažnija žitarica ove jeseni zasejana, odlično je. Prethodna nedelja s neuobičajeno toplim danima za ovo doba godine, praćenih padavinama, kako kažu stručnjaci, prijala je mladim biljkama.

Međutim, cena pšenice požnjevene prošlog leta u Srbiji dostigla je 20,5 dinara po kilogramu, i najskuplja je ne samo u regionu nego i šire. Takav rast, upozoravaju upućeni, mogao bi vrlo lako da dovede do državne intervencije na tržištu, pošto bi rast cene pšenice mogao da ugrozi cenu brašna, a samim tim i hleba. Pšenica se, kako objašnjava Srbislav Denčić, rukovodilac Odeljenja za strna žita novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, „izborila“ s problemima koje je imala zbog suše u vreme setve.

"Mlade biljke su se „izvukle“, a i ona kasnije sejana pšenica može bez većih problema da očekuje zimske uslove i niske temperature", kaže Denčić.

Suša, međutim, još uvek nije prošlost, pošto je provlaženi sloj debeo od 15 do 20 centimetara, a ispod njega je „Sahara“, dodaje on.

"Samim tim svaka vrsta padavina dobro je došla. Najbolje bi bilo kada bi se formirao snežni pokrivač od 20 centimetara, koji bi stvorio odličnu mikroklimu za dalji razvoj pšenice, zaštitio bi je od mraza, a i obezbedio bi vlagu", kaže Denčić.

Međutim, Vukosav Saković, direktor „Žita Srbije“, objašnjava da je cena pšenice na svetskim tržištima poslednjih meseci imala trend pada, dok je kod nas bio prisutan trend rasta.

"Pšenica se ovih dana u Srbiji prodaje po 20,50 dinara, a u Mađarskoj je 17,80 dinara za kilogram. Cena brašna kod nas je od 24 do 27 dinara, pa mlinari sada imaju zaradu samo zahvaljujući ranije kupljenoj pšenici. Ako se trend rasta nastavi, može se očekivati da će doći do državne intervencije na tržištu, bilo odobravanjem uvoza bez carine od 23 odsto, ili intervencijom iz Robnih rezervi, pošto bi se cena pšenice, a zatim i brašna, mogla odraziti i na cenu hleba", navodi Saković.

Pšenicu bi, kako objašnjava Denčić, sada mogao da ugrozi samo jak mraz, odnosno pad temperature na minus 20 ili minus 25 stepeni, bez snega.

"Srećom, takav scenario je gotovo nemoguć. Samim tim, poljoprivrednici ne moraju da brinu o tome, već mogu da se pripremaju za prihranu biljaka, odnosno da rade analizu zemljišta, kako bi pšenici dali adekvatnu smesu mineralnih đubriva", navodi Denčić.