Nesporazum koči gradnju Holidej Ina

Gradnja takvog zdanja u Ruzveltovoj 23, zamišljenog kao prva faza stambeno-poslovnog kompleksa, pre dva meseca je zastala zbog neraščišćenih računa između švajcarskih investitora i srpskih partnera.

U međuvremenu, tik uz objekat koji će i dalje ostati još jedna od nedovršenih građevina u centru grada, nikla je nelegalna stambena zgrada.

Švajcarska firma Kofis ušla je u posao tako što je, za račun dva investitora iz njihove države, kupila Monterosu i postala vlasnik dela parcele na kojoj je dozvoljeno graditi oko 7.000 kvadrata. Preostali suvlasnici su Jugoslav Tomić, Toreks ko i Juropijen ril estejt, koji pripada grupi čiji je vlasnik Branko Stanojević. Monterosa je zaključila ugovor o gradnji sa izvođačem radova, preduzećem Klariden, takođe u Stanojevićevom posedu. Klaridenova obaveza bila je da pribavi građevinsku dozvolu i komunalne priključke, za šta su im Švajcarci uplatili 1,7 miliona evra.

Posle dobijanja građevinske dozvole u novembru 2010. godine, od tog iznosa ostalo je približno 960.000 evra, oko kojih se već šest meseci spore Švajcarci i Stanojević. Kofis smatra da ugovor predviđa da se eventualna razlika između troškova i svote koju su dali prenosi u fond za početak radova, dok Klariden tumači iste odredbe tako da taj novac vidi kao dodatak koji ne ulazi u troškove izgradnje.

Advokat Klaridena Željko Ristić navodi da njegov klijent ne zadržava tu svotu kao svojevrsni bonus, već će njome, kad zidanje bude završeno, platiti priključke koji će tek tada moći da budu uvedeni.

"Dogovor je bio da po principu ključ u ruke Klariden sagradi hotel i preda ga Kofisu u vlasništvo. Klariden je počeo gradnju sopstvenim novcem i stigao do pete faze, a da Švajcarci nisu uplatili ni dinara pozivajući se na to da za zidanje već imamo 960.000 evra i da nam, dok ne priznamo da je ta suma tome namenjena, ne mogu proslediti ostatak. Gradilo se, ipak, dok je Klariden imao svojih para. Otkako ih je pre dva meseca nestalo, radovi su obustavljeni", objašnjava Željko Ristić.

Predstavnici Kofisa, međutim, žale se kako Stanojević od početka nije bio iskren partner.

"Nije nas obavestio o sniženju nadoknade za građevinsko zemljište, kao ni o dodatnom popustu ako se taj iznos plati odjednom. Tih 1,7 miliona evra smo i uplatili zato što je on troškove prikazao višim nego što jesu. Ni tehnički opis projekta nisu nam dali na uvid. Kada su počeli radovi, stručnjacima koje smo unajmili odbijen je pristup gradilištu. Uspeli smo da utvrdimo da je odstupljeno od standarda Holidej ina. Pokušali smo da se dogovorimo sa Klaridenom da napuste plac i da mi uvedemo nove izvođače, ali su oni odbili i zato ćemo morati pred sud", kaže Adrijen Alkabes, izvršni potpredsednik Kofisa.

Da je svaki dogovor nemoguć i da će sudija morati da raspetlja ovu zbrku, jedino je u čemu su sada saglasne obe strane.

"Problemi su nastali pre pola godine i Švajcarci su još tada mogli da traže arbitražu, samo da su verovali da će na njoj dobiti šta žele. Sada ćemo arbitražu zahtevati mi. Klariden nikada nije bio dužan da prijavljuje tačnu visinu svakog troška jer smo se pogodili za posao u celini – prodaju lokacije, projektovanje, pribavljanje dozvola i izvođenje radova. Nije istina da im je uskraćivan pristup placu, niti da su pojedinosti projekta od njih sakrivene. Nema govora da smo odstupili od projekta", tvrdi Ristić.

Da je hotel nicao tačno onakav kakav je opisan u projektu, može da potvrdi čak i firma SGS Beograd, koju su Švajcarci angažovali kao oči na terenu, a ona nikada nije upisala nijednu primedbu u građevinski dnevnik, uverava Ristić. U SGS-u, međutim, navode drugačije.

"Nesporazumi su počeli kada se pokazalo da je hotelski ulaz iz Ruzveltove ulice pola metra viši nego što je trebalo da bude. Drugi problem je to što su na tom placu srpski investitori počeli bez dozvole da podižu stambene zgrade i izašli iz gabarita predviđenih projektom", ističe Imre Molnar iz SGS-a.

Advokat Klaridena navodi da se stambeni objekat nije gradio ni milimetar dalje od onoga što predviđa dozvola za prvu fazu. Na placu, ipak, izraslo je nekoliko spratova, koje je 26. jula uočila i gradska građevinska inspekcija. Ona je naredila investitorima da poruše nadzemne delove stambenog objekta jer nemaju građevinsku dozvolu za drugu fazu gradnje već samo lokacijsku, na osnovu koje se ne mogu izvoditi radovi prema važećem Zakonu o planiranju i izgradnji.

"Investitori nisu počeli uklanjanje objekta jer je dostava rešenja u toku, tako da ono nije izvršno", navodi se u pisanim odgovorima.