Bojanić: Beseda o Svetom Savi i njegovom rodoljublju

Sveti Sava je ona tačka u istoriji u kojoj se vera, državnost, istorija, kultura, prosveta i narodna svest susreću i prožimaju u jedinstvenu celinu.

Savino rodoljublje nije bilo zasnovano na mržnji prema drugima, već na ljubavi prema svome.

Sveti Sava… rodoljub kroz veru i delo

Odlaskom na Svetu Goru, Rastko Nemanjić nije „pobegao“ od svoga naroda, već se za njega duhovno pripremio.

Kada se vratio, vratio se kao Sveti Sava… čovek koji je znao da bez duhovne samostalnosti nema ni državne, ni narodne slobode. Izborivši autokefalnost Srpske pravoslavne crkve 1219. godine, on je postavio temelje srpske državnosti koji će trajati vekovima.

Svetosavsko rodoljublje ogleda se u stvaranju institucija, zakona i moralnih vrednosti.

Zakonopravilo Svetog Save (Nomokanon / Krmčija) nije bilo samo pravni zbornik, već i moralni kompas naroda. Njime je utemeljena ideja pravde kao vrhovne vrednosti, bez koje nema zdrave zajednice.

Svetosavski put… put smirenja, istrajnosti i žrtve

Svetosavski put nije ideologija, niti politički program. To je životni put. On podrazumeva smirenje bez poniženja, istrajnost bez fanatizma i žrtvu bez očaja. To je put na kome se čovek ne odriče sebe, već svoj ego stavlja u službu višeg cilja… opšteg dobra.

Kroz Svetosavski put srpski narod je preživeo vekove ropstva, stradanja i progona. Manastiri nisu bili samo bogomolje, već škole, bolnice i utočišta narodne svesti. Sveti Sava je znao da narod bez pamćenja postaje lak plen, zato je njegova misija bila i prosvetiteljska.

Wikipedia

Sveti Sava u savremenom dobu

Danas, kada se rodoljublje često pojednostavljuje ili zloupotrebljava i ismejava, Sveti Sava nas podseća na njegov pravi smisao.

Biti rodoljub ne znači samo isticati simbole, već živeti vrednosti: poštenje, odgovornost, sabornost i veru.

U vremenu duhovne zbunjenosti, Sveti Sava ostaje putokaz. On nas uči da se narod uzdiže onda kada pojedinci rade na sebi, kada se znanje spaja sa verom, a sloboda sa odgovornošću.

Značaj Svetog Save za rodoljublje u Srbiji je nemerljiv. On nije samo istorijska figura, već živa ideja.

Svetosavski put je put očuvanja identiteta, vere i narodnog dostojanstva.

Dok god Srbija bude imala snage da se vraća Svetom Savi, imaće i snage da opstane.

A danas, kome Sveti Sava govori, ako ne mladima?

U vremenu kada se mladom čoveku nudi da zaboravi ko je, da se stidi svog imena, vere i istorije, Sveti Sava stoji kao tih, ali nepokolebljiv svedok istine:

da se bez korena ne raste,

da se bez žrtve ne stvara,

da se bez vere ne opstaje.

Savino rodoljublje nije plamen koji spaljuje… već svetlost koja pokazuje put.

Ono ne traži da mladi mrze, već da znaju. Ne da se odriču sveta, već da u njemu ostanu svoji. Da budu obrazovani, čestiti, odgovorni i svesni da pripadaju narodu čija je istorija plaćena žrtvom, a očuvana verom kroz vekove.

Ta Svetosavska nit, ispredena u manastirima, u knjigama, u molitvama i u stradanju, nije prekinuta. Ona živi u svakom mladom čoveku koji ne pristaje na zaborav. U svakom koji zna da sloboda nije data, već zaveštana. U svakom koji veru ne nosi kao ukras, već kao oslonac.

I dok god u srpskoj omladini bude makar jednog srca koje kuca Svetosavskim ritmom, ta nit se ne može ugasiti, niti prestati u srpskom rodu.

Zato Sveti Sava nije prošlost. On je savest. On je put. On je poziv.

A odgovor na taj poziv leži u nama.

S verom u Boga, za kralja i otadžbinu… to nije samo slogan, već zavet koji je Sveti Sava svojim životom prvi ispunio. A to je ispisano i na logou sajta Srpska istorija… to je i vodilja.

Besedu priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija