Srbija se prazni, svi idu u Beograd

U teškoj situaciji se nalazi 48 nerazvijenih opština, u kojima je stopa razvoja 60 odsto ispod republičkog proseka.

Da je Srbija regionalno raspolućena zemlja znaju svi, a ponajviše oni koji žive daleko od Beograda i Novog Sada. Upravo u Beogradskom i Južno-bačkom okrugu, kažu podaci Agencije za privredne registre, posluje čak 55 odsto preduzeća u Srbiji.

Druga strana “medalje” su najnerazvijeniji okruzi - u njih pet je registrovano svega 3,7 odsto firmi - tačno 4.111. Zaključno sa novembrom u topličkom kraju je poslovalo 524 firme, u Pirotskom 605, Zaječarskom 818, Borskom 885 i Jablaničkom - 1.279. Iako poslodavci u nerazvijenim područjima mogu da računaju na posebne podsticaje države, pa i jeftiniju radnu snagu, posao im na kraju, kažu ekonomisti, zavisi od tržišta. A ono je u tim delovima - ograničeno.

"U Beogradu čovek može da otvori šta hoće, frizerski salon, pekaru, i čim otvori vrata - ima ogromno tržište", smatra ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org.

On objašnjava da "što je gustina naseljenosti manja, manje je firmi, manje prihoda i manje šanse za rad. Samo sa novim proizvodnim ulaganjima nešto može da se promeni, ali treba vremena i da novi projekti uđu u statistiku. Sve je manje nade da će neko želeti da živi južnije od Beograda, a Beograd i Novi Sad se, s druge strane, povezuju u jedan centar preko Inđije, Pećinaca i Pazove".

Predsednik opštine Trgovište Darko Tomić upozorio je da su se iz ove siromašne varošice u prethodnih šest meseci iselile 43 porodice. "Svi su otišli u Beograd, što znači da su uzeli 100 radnih mesta nekome u prestonici", rekao je Tomić.

Koliko se u nekom kraju radi, vidi se i po obračunu fonda zarada po kvadratnom kilometru. Ova metoda na prvo mesto u Srbiji stavlja Novi Sad. U ovom gradu je po kvadratnom kilometru u oktobru isplaćeno u proseku - 7,8 miliona dinara zarada. Istovremeno je u prestonici isplaćeno 5,3 miliona dinara plata po istoj jedinici površine.

A među pet okruga sa najmanje firmi, po nivou plata, najlošije stoji Toplički - na kvadratnom kilometru je isplaćeno svega 154.270 dinara zarada. Sledi Zaječarski - 167.419 dinara, Pirotski - 229.843, Borski - 253.909 i Jablanički - 290.721.

Gledajući statistiku platnih fondova, reklo bi se da je najsrećniji onaj koji radi na Vračaru. Ova beogradska opština, površine od tri kvadratna kilometra, u oktobru je isplatila više od milijarde i po zarada. U proseku je isplaćeno - 568,9 miliona dinara po kvadratnom kilometru, pokazuju podaci Miroslava Zdravkovića.